Zamor ratom kao Putinova taktika

Zastrašujuće cifre pokazuju obim tragedije razaranja Ukrajine.

Rat u Siriji i izbeglička kriza izgledali su fatalno strašno, ali nekako daleko. Razrušeni do temelja gradovi i reke miliona umornih ljudi uništenih života, mesecima su prolazili ispod naših prozora.

Ukrajinska izbeglička kriza je blizu i izgleda domaće poznato iz ratova devedesetih. Izdržljivost ljudskog bola je ograničena, čak i za konzumaciju putem medija.

 

Zasićenje ratom u Ukrajini odavno je prisutno, samo je nepristojno da se to prizna, baš kao i u slučaju Sirije. Zamor nastaje upravo ulaskom rata u Ukrajini u najdramatičniju i najrazorniju fazu.

Specijalni ruski rat protiv EU

U četvrtom mesecu ruske agresije saznajemo da je iz Ukrajine izbeglo skoro dvostruko više ljudi, nego iz Sirije nakon četiri godine aktivnog rata. Prema podacima UNHCR-a, od 24. februara Ukrajinu je napustilo više od 7,5 miliona ljudi, a interno je raseljeno gotovo osam miliona osoba. Iz Sirije u vrhuncu krize izbeglo je oko četiri miliona ljudi, a 7,5 miliona osoba vodilo se kao interno raseljeni.

U EU je registrovano 3,3 miliona ukrajinskih izbeglica, najviše ih je u Poljskoj 1,1 miliona. Kroz tu državu se odvija najveća fluktuacija ljudi – kroz nju je prošlo skoro četiri miliona izbeglica. Nemačka je na drugom mestu sa 780 hiljada, a Češka na trećem sa 380 hiljada ukrajinskih izbeglica. Nakon potiskivanja ruske vojske iz Kijeva i Harkova, iz EU u Ukrajinu se vratilo skoro 2,5 miliona ljudi.

Ukrajinska vlada kaže da je iz okupiranih delova Ukrajine u Rusiju, velikim delom nasilno, deportovano 1,2 miliona ljudi, od toga 240 hiljada dece.

Humanitarna kriza stvaranjem izbeglica je taktika Kremlja koju je Žosef Borel u prvim nedeljama agresije nazvao specijalnim ruskim ratom protiv EU. I to je metod koji je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko protiv EU primenjivao još do ruske agresije, dovozeći specijalnim avio linijama migrante iz kriznih područja – Iraka, Sirije i Avganistana.

Umor od rata je takođe Putinova taktika u Ukrajini. Svima je laknulo u EU kada su videli da je Rusiji teško da osvoji ne samo Kijev, već da ne može da zauzme i nedeljama sravnjava sa zemljom Severodonjeck, gradić u Luganskoj oblasti. Evropljani se već manje plaše invazije na nove članice Rumuniju, Poljsku i Slovačku, a nuklearni Treći svetski rat niko više i ne pominje. Pretnje Litvaniji zbog blokade Suvalske prevlake prema Kalinjingradu samo je očajnička histerija Kremlja pred davanjem Ukrajini statusa kandidata u EU. Pojedini evropski lideri, poput Emanuela Makrona, su nestrpljivi i šalju poruku – dosta ste ratovali, sada se dogovarajte.

‘Denacifikacija’ i rađanje ‘Novorusije’

Za to vreme Ukrajina podnosi najveće ljudske žrtve, dok čeka na zakasnele isporuke savremenog naoružanja zbog spore birokratije i političkog oklevanja Zapada. Strah se oseti među običnim ljudima. Iz kabineta predsednika Volodimira Zelenskog saopštavaju da dnevno gine do 200 ukrajinskih vojnika, dok je iz redova ukrajinskih pergovarača sa Rusijom izašla informacija da na frontu gine i do 500 vojnika, a isto toliko je ranjeno.

Slike strahota spaljenog Mariupolja sada se prenose na sva mesta Luganske i Donjecke oblasti, jer ruska artiljerija ruši, uništava sve pred sobom i metar po metar zauzima Ukrajinu. Toga skoro više i da nema u medijima; kao da je svima dovoljno to što su videli. A na pomolu je dugogodišnji rat..

Na okupiranim teritorijama pod kontrolom Ruske Federacije totalna je nebriga za život i zdravlje civila. Ne rade telefoni i internet. U Hersonu je opšta nestašica lekova. Zbog navodne pojave kolere i dizenterije, Rusi su zatvorili Mariupolj kao kolektivni karantin.

Medicinska pomoć je skoro potpuno u kolapsu, jer je agresor srušio ili oštetio sve bolnice, stradalo je dosta medicinskog osoblja. Vodovod i kanalizacija su razoreni, nema vode za piće. Smeće se ne iznosi od 24. februara. Pljuskovi razmiju hiljade plitkih grobova po gradskim kvartovima, parkovima i ruševinama, ispod kojih još nisu uklonjeni svi ljudski ostaci.

Vrućine i kiše odnose te vode ka rekama i bunarima, odakle se voda koristi za piće. Ko je preživeo strašna razaranja granatiranjem, hapšenja posle ruske okupacije i „flitracione logore“, sada može da izgubi život od zaraza. To je ta Putinova „denacifikacija“ i rađanje „Novorusije“ u etničkim čistkama i genocidu, sličnim Staljinovom Gladomoru 1932/33. godine koji je odneo više od sedam miliona ukrajinskih života.