Ruski uticaj kroz propagandističke narative pojačava anti-evropsko raspoloženje u Severnoj Makedoniji

“Članstvo u NATO je štetno, skupo, ali i izdaja jer Grčka preuzima kontrolu nad vazdušnim prostorom Severne Makedonije”. “Rusija ima vojnu i naučnu superiornost nad NATO i EU”. “Vojna moć EU i SAD ne može da izdrži vojnu moć Rusije”. “Rusija i Kina su se najbolje nosile sa krizom sa pandemijom COVID-19, ove dve zemlje su najsolidarnije, dok je Zapad sebičan da pomaže drugima”. “Zapad je podeljen u svojim naporima da donese odluke protiv ruske agresije u Ukrajini”. “Sankcije EU, SAD i drugih zemalja protiv Rusije neće biti efikasne i biće ukinute, jer će samo zapadne zemlje patiti od ovih sankcija”. “Putin je snažan lider koji štiti interese ruskog naroda i celog pravoslavnog sveta”.

Ovo su narativi koji su najprisutniji u javnoj sferi Severne Makedonije od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim i najavila užasan rat koji se trenutno vodi u Ukrajini.

Narativ i propaganda nisu ista stvar. Nije sinonim gde dve različite reči ukazuju na istu stvar. Narativ je izlaganje priče o određenim događajima, dok je propaganda je strateška operacija za širenje poruka javnosti koje imaju određenu svrhu.

Propaganda sadrži lažne ili uokvirene brojeve ili detalje (framing theory), dok je njihovo pakovanje kao narativ efikasniji način da se servira.

Propaganda sadrži lažne ili uokvirene brojeve ili detalje (teorija kadriranja), dok je njihovo pakovanje kao narativ efikasniji način da se serviraju.

SOFISTICIRANA PROPAGANDA

Podaci o vlasništvu nad medijima iz Centralnog makedonskog registra (CRM) pokazuju da nijedan medij u zemlji nije u vlasništvu nijednog ruskog državljanina ili biznisa. Ali analiza četiri medija na makedonskom jeziku pokazuje da su ruski narativi više nego prisutni u lokalnoj medijskoj sferi. Za potrebe ove analize, sproveden je monitoring na portalima Russia Beyond (RB), Think, Antropol i Kukuriku. Ovi onlajn mediji propagirali su stav Rusije o agresiji na Ukrajinu, stav Rusije prema NATO-u i EU, a istovremeno veličali lik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Eksplicitno, ruske stavove o glavnim geopolitičkim temama uglavnom promoviše portal think.mk, čiji je vlasnik Danijel Kraljevski. Ovaj portal je osnovan 28. februara 2022. godine, samo dan nakon početka ruske agresije na Ukrajinu. Portal antropol.mk je u vlasništvu Udruženja ANTROPOL Skopje, dok je Kukuriku.com.mk u vlasništvu uslužne kompanije RADAN ADVERTAJZING DOOEL Skoplje.

Russia Beyond (RB) je višejezični onlajn medij koji promoviše interese Rusije u nekoliko jezičkih prostora. Prema opisu samog medija, RB je međunarodni multimedijalni projekat kojim upravlja samostalna neprofitna organizacija “TV-Novosti”. Ali zapadni mediji opisali su RB kao još jedno propagandno sredstvo Moskve, koje se razlikuje u izveštavanju od državnih medija, ali igra istu ulogu. Ovaj medij ima publikacije na ukupno 14 jezika, uključujući i makedonski jezik.

Lokalni proruski mediji ne kriju svoje preferencije prema dve marginalizovane partije na političkoj sceni Severne Makedonije – prva je „Levica” i Dimitar Apasiev, koja ima 2 poslanika, a druga „ Edinstvena Macedonia” Janka Bačeva. koja trenutno nije zastupljena u parlamentu.

Pored portala, Facebook stranice i grupe su dinamične i prilično aktivne. Njihovo maksimalno aktiviraje bilo je u pravcu produbljivanja sporova sa Bugarskom, posebno nakon postizanja dogovora sredinom 2022. godine o ukidanju veta za početak pregovora sa EU. Proteste u Skoplju protiv ovog sporazuma podstakli su upravo ovakvi onlajn mediji, koji su imali za cilj da te proteste pretvore u makedonsko-albanske etničke sukobe.

Za razliku od RB-a, kao ruskog medija, posmatrani mediji iz Severne Makedonije manje su posvećeni promovisanju ruskih interesa u zemlji i regionu. Neki od ovih medija, nakon usvajanja Prespanskog sporazuma i ustavnih promena 2018. godine, postali su suzdržaniji u širenju informacija o Rusiji i otvoreniji u vestima koje promovišu konstruktivnu ulogu NATO-a i EU. Generalno, RB se fokusirao na objavljivanje komentara, intervjua, analiza i vesti koje ističu vojnu superiornost Rusije nad zemljama NATO-a i kulturnu bliskost Rusije sa makedonskim narodom.

MINIRANJE SPORAZUMA KAO FOKUS

Ruska propaganda je nastojala da stvori narative usmerene na podrivanje imidža NATO-a i EU i jačanje veza makedonskog naroda sa Rusijom. Od svog formiranja, Severna Makedonija je kao stratešku orijentaciju imala integraciju u evroatlantske strukture. Njeno članstvo u NATO 30. marta 2020. i datum početka pregovora o članstvu sa EU bili su uslovljeni potpisivanjem Prespanskog sporazuma sa Grčkom. Proces postizanja kompromisa, pregovore, potpisivanje Sporazuma, referendum, usvajanje amandmana na Sporazum o promeni Ustava i proces implementacije u praksi pratila je snažna antizapadna propaganda. Nakon usvajanja ustavnih promena koje su proizašle iz Prespanskog sporazuma, proruski narativ se sastojao od informacija koje pokazuju superiornost Rusije u odnosu na NATO i EU, posebno pre i posle početka agresije na Ukrajinu.

Ruska agresija na Ukrajinu ušla je u drugu godinu, stvarajući novu geopolitičku realnost koja je medije, od sredstva informisanja, pretvorila u sofisticirano oružje. Rusko prisustvo u medijskom prostoru Severne Makedonije pojačano je početkom agresije na Ukrajinu u februaru ove godine. Paralelno sa vojnim akcijama na terenu, stranke su započele i medijski rat da bi stvorile svetsko mišljenje u prilog svojim planovima. Kao odgovor na ovu pojačanu propagandu, ruskim državnim medijima RT i Sputnjiku vlada je zabranila emitovanje od strane kablovskih operatera u zemlji. Međutim, ruski uticaj je nastavio da se širi preko nekoliko srpskih i bugarskih TV kanala koji su prisutni na digitalnim i kablovskim platformama zemlje.

Međutim, uticaj Rusije kroz izgradnju pro-putinovskih i anti-NATO i anti-BD narativa i dalje predstavlja glavnu brigu za bezbednost i demokratiju zemlje. Poslednje kredibilne ankete pokazuju značajan porast antievropskog raspoloženja, pri čemu se ispostavilo da je 34 odsto građana Severne Makedonije protiv integracije u EU. Ovo je najveći procenat antievropskog raspoloženja na Zapadnom Balkanu, čak i pre Srbije sa 32%. Naravno, to je izazvalo reakcije u Briselu, posebno u vezi sa Skopljem, gde se čini da mediji i nevladin sektor podržan evropskim fondovima nisu uspeli da daju očekivane rezultate./Dželjalj Neziri, saradnik Geoposta iz Severne Makedonije/