Petnaest godina članstva Srbije u Partnerstvu za mir: Saradnja stabilna, javnost neobaveštena

Za gotovo 15godina članstva Srbije u Partnerstvu za mir, lista konkretnih dostignuća ove saradnje u oblastima bezbednosti - vojna, civilna i naučna saradnja - značajna je, dok se političke koristi saradnje sa NATO -om uvek ističu u službenim dokumentima. Ipak, Srbija ostaje privržena politici vojne neutralnosti. Ono što se, takođe, nije promenilo je percepcija građana o NATO -u, koja ostaje negativna. Odnosi Srbije i NATO -a će, prema tome, u dogledno vrijeme ostati na sadašnjem nivou, predviđaju stručnjaci.

Saradnja u okviru Partnerstva za mir (PzM) odvija se na nivou i brzinom koju odredi svaka zemlja partner. Više učesnika u programu, koji je pokrenut 1994. godine, postali su članice NATO -a, ali zemlje koje nemaju tu ambiciju takođe učestvuju u njemu; pored Srbije, a to su Švedska, Finska, Austrija, kao i sve članice bivšeg Sovjetskog Saveza.

Srbija je formalno postala deo Partnerstva za mir 14. decembra 2006. godine, kada je tadašnji predsednik Boris Tadić potpisao Okvirni dokument Partnerstvo za mir.

„Polazeći od uverenja da je nacionalna bezbednost Republike Srbije usko povezana sa bezbednošću regiona jugoistočne Evrope, Republika Srbija želi da izgradi odnose sa članicama i partnerima NATO -a ... Smatramo da je realizacija ove obaveze komplementarno sa našim ciljem pristupanja EU ”, navedeno je u dokumentu iz 2007. godine u kojem je Vlada Srbije definisala ciljeve i oblasti saradnje.

Šta je u međuvremenu postignuto? Marija Ignjatijević, istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže za EWB da je saradnja Srbije i NATO -a intenzivna i da je u uzlaznoj putanji od 2006. godine, iako se često odvija daleko od očiju javnosti .

“Kada je u pitanju saradnja s NATO -om, najčešće su aktivnosti poput vojnih vežbi. Međutim, NATO nudi partnerskim zemljama mogućnosti saradnje i u civilnim područjima, kao odgovor na izazove civilne sigurnosti. Najzanimljiviji primjer je učešće u programu Nauka za mir i bezbednost, putem kojeg naučne institucije u Srbiji dobijaju priliku za saradnju sa kolegama iz zemalja članica, pristup savremenoj opremi i resursima, a mladi naučnici priliku za rad na zanimljivim projektima sa kolegama iz inostranstva ”, objašnjava Ignjatijević.

Pored dostignuća u okviru Nauke za mir, često se ističe da je Srbija iz fondova NATO -a finansirala uništavanje viška zastarjele municije i za tu namenu dobila skoro 4 miliona evra. Kroz program za

poboljšanje bezbednosti u obrazovanju, kako je navedeno na veb stranici NATO -a, Srbija je postala pružalac bezbednosti u oblasti obrazovanja i obuke. Centar za atomsko-biološko-hemijsku odbranu u Kruševcu sertifikovan je kao partnerski centar za obrazovanje i obuku.

Kada je u pitanju Vojska Srbije, ona je kroz Partnerstvo za mir učestvovala u izgradnji interoperabilnosti sa oružanim snagama zemalja partnera - dostižući standarde NATO -a, nakon čega je jedinica dobila certifikat za učešće u operacijama i izvršavanje deklarisanih misija i zadataka .

U proteklih 15 godina Vojska Srbije održala je desetine vojnih vežbi sa NATO -om i preko 100 sa pojedinim pripadnicima, sarađujući u oblasti civilne zaštite i vanrednih situacija, a najizraženija vežba je „Srbija 2018“, na kojoj je učestvovalo preko 2000 učesnika iz 40 zemalja koji su uvežbavali odgovor na potres.

Srbija takođe sarađuje sa drugim akterima na međunarodnoj sceni u okviru svoje spoljne politike uravnoteženja i vojne neutralnosti, naglašava Marija Ignjatijević i dodaje da to nije uticalo na obim saradnje sa NATO -om.

“Prošle godine, u ovo vrijeme, vidjeli smo šta to znači u praksi, kada se Srbija našla u raskoraku između Istoka i Zapada u situaciji odlaska na vojnu vežbu u Bjelorusiju. Kako ne bi naljutila jednu ili drugu stranu, Srbija je zamrznula međunarodnu vojnu saradnju na šest meseci. U toj situaciji, sistem odbrane i njegovi pripadnici su najviše stradali s obzirom da su izgubili šest meseci vredne saradnje, razmene znanja i iskustava sa kolegama iz inostranstva. Iako se saradnja u oblasti odbrane sa Rusijom intenzivirala u poslednjih nekoliko godina, to nije uticalo na obim saradnje sa NATO -om i verujem da će se taj trend nastaviti, samo je pitanje kako će to biti predstavljeno domaćoj javnosti i inostranim partnerima. Vojna saradnja svakako je jedan od spoljnopolitičkih alata i prirodno je usklađena sa spoljnom politikom, ali čak i u vojnoj saradnji treba više uzeti u obzir potrebe sistema odbrane i praktične koristi ”, naglašava ona.

Osim ekskluzivne bezbednosne dimenzije, postoji i politička dimenzija saradnje, koja je kao veoma važna istaknuta u zvaničnim dokumentima NATO -a i Srbije - ona uključuje politički dijalog, međusobne posjete rukovodstva NATO -a i Srbije, učešće srbijanskih poslanika u radu Parlamentarne skupštine NATO -a 2007. godine, kao i podršku Alijanse evropskim integracijama Srbije i saradnji sa KFOR-om . Za razliku od posebnih oblika saradnje u sektoru bezbednosti, rezultate političke saradnje je teže kvantifikovati.

Prema rečima Igora Novakovića, direktora istraživanja pri Savetu za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), Srbiji bezbednosni aspekt saradnje najviše znači.

“To je zato što postoje različiti oblici komunikacije s vojskama država članica u regiji i s njihovim ministarstvima. Sada smo dio tog foruma, koji je slabiji od samog NATO -a, ali i dalje značajan. Postoje linije direktne komunikacije, ured za vezu s NATO -om u Ministarstvu odbrane, što pokazuje da je komunikacija na visokom nivou ”, kaže Novaković.

Na pitanje da li je "lista" postignuća u poslednjih 15 godina kratka ili duga u odnosu na očekivanja, Novaković ocenjuje da su rezultati značajni, posebno u poređenju sa odnosima Srbije i NATO -a pre 2006. godine.

„U poređenju sa saradnjom Srbije i NATO -a pre toga, ona je svakako značajna, pre svega zato što je saradnja podignuta na viši nivo, posebno nakon što je Srbija 2014. godine dobila Individualni akcioni plan partnerstva i tako ušla u red najvećih mogućih formalnih partnerstva, iako su napredni članovi Partnerstva za mir one koje šalju svoje snage u misije NATO -a, što Srbija ne čini ”, kaže Novaković.

Dodaje da je, s obzirom na istorijsku situaciju, generalno ta saradnja na mnogo višem nivou nego što se to u javnosti priznaje.

“Ovo je tema koja se, po mom mišljenju, često izbegava, prvenstveno zbog preferencija birača i istorijskog nasleđa, ali ta nam saradnja znači jer smo okruženi ili državama članicama NATO -a ili zemljama u kojima NATO ima direktnu prisutnost i ustavnu obavezu da budu prisutni, na primer u slučaju BiH ”, naglašava Novaković.

Trenutni nivo saradnje se neće promeniti?

Od pristupanja Partnerstvu za mir, Srbija je prošla kroz tri takozvana individualna partnerska programa između 2009. i 2012. godine, a zatim je prešla na sledeći nivo saradnje - Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Nema naznaka da bi saradnja mogla otići na viši nivo, prema punopravnom članstvu, ili se spustiti na niži nivo.

Prvi Individualni akcioni plan partnerstva, kao najintenzivniji oblik saradnje u okviru Partnerstva za mir, usvojen je 2014. godine, a stupio je na snagu u januaru 2015. Nakon isteka drugog IPAP -a usvojen je za period od 2019. do 2021. godine. U dokumentima su navedene posebne aktivnosti koje Srbija želi da sprovodi u okviru saradnje sa NATO -om, u oblasti vojne i odbrambene problematike, naučne saradnje, kriznih situacija i zaštite tajnih podataka, ali i u oblastima spoljne politike i ekonomskih reformi . Veliki broj aktivnosti stavljen je u kategoriju „proces koji je u toku“, bez posebnih rokova za završetak.

Igor Novaković smatra da su odnosi kakvi sada postoje stabilni.

“Oni se neće iz temelja promeniti. Posebno kada pogledate IPAP iz 2014. godine, kako je on strukturiran, ako pogledamo, dobar deo te saradnje s NATO-om je podrška reformama vezanim za proces evropskih integracija (kao dugoročan proces) ”, ističe Novaković .

Jedan od glavnih ograničavajućih faktora dalje saradnje je negativna percepcija NATO -a zbog bombardovanja 1999. godine. Procenat građana koji podržavaju članstvo Srbije u NATO -u posljednjih godina bio je jednocifren, a Alijansa i dalje ima vrlo negativan tretman u medijima, što je zaključak nedavnog istraživanja CeSID -a. Istraživanje je obuhvatilo više od 9000 članaka, od kojih je, među onima koji se odnose na NATO, šest bilo pozitivno, a 65 posto negativno.

Drugo istraživanje, koje je provelo Veće za stratešku politiku (CfSP), analiziralo je štampane medije 2020. godine i otkrilo da se 60 posto ukupnog broja naslova o NATO -u odnosi na bombardovanje 1999. godine, uglavnom u tradicionalnim medijima poput Večernjih novosti i Politike.

„Svaka vlada u Srbiji od 2007. godine pozivala se na vojnu neutralnost, predstavljajući je kao geostratešku specifičnost i prednost Republike Srbije, a to je svakako nešto što biračko telo želi čuti i u ovom trenutku. Sećanje na bombardovanje NATO -a još je relativno sveže i građaninu je to prva asocijacija na NATO već 22 godine, pa ova vlada samo nastavlja ugađati svom biračkom tijelu i ne stavlja temu saradnje sa NATO -om u veći fokus ... Autoritarni režimi, poput ovog u Srbiji, održavaju se zahvaljujući izgradnji nekih unutrašnjih i vanjskih neprijatelja, a u našem slučaju taj vanjski neprijatelj sigurno nisu Rusija i Kina, već NATO i Zapad ”, kaže Dajana Ostojić, voditeljica projekata u CfSP -u.

Ona dodaje da je NATO primetio da je javna diplomatija u Srbiji problem, jer javnost ne vidi kakvu saradnju Srbija i NATO imaju svakodnevno 15 godina otkako je Srbija postala članica Partnerstva za mir.

“Srbija je, na primjer, u 2019. godini održala ukupno 17 vojnih vežbi sa drugim zemljama, od kojih je 13 bilo u NATO -u, dok su samo četiri sa Rusijom. Međutim, NATO je takođe svestan percepcije javnog mnjenja u Srbiji o nedavnoj prošlosti, pa ne vrši veći pritisak da promeni narativ izveštavanja o NATO -u. Međutim, takvo medijsko izveštavanje neće imati fatalne posledice po saradnju Srbije i NATO -a sve dok se odvija u okviru Partnerstva za mir, što ne znači članstvo u tom savezu ”, kaže Ostojić.

Kada je u pitanju dalji razvoj odnosa Srbije i NATO -a, Ostojić smatra da u njima neće biti značajnijih promena u dužem vremenskom periodu.

“U narednom periodu članstvo Srbije u NATO -u sigurno neće ni biti predmet razmatranja, ali ono što je sasvim sigurno je da će se IPAP, koji ističe krajem 2021. godine, obnoviti i da će dosadašnja intenzivna saradnja u okviru Partnerstvo za mir da se nastavi ”, zaključuje Ostojić.