Pad ekonomskog prisustva Rusije u Severnoj Makedoniji
Izgleda da jenjavaju nade da će se tržište Rusije i Evroazijske unije razviti u dobru priliku za makedonske kompanije. Agresija Ruske Federacije na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine, dovela je do neviđenih sankcija Moskvi, što je ozbiljno uticalo na ekonomske odnose dve zemlje. Preko 150 članova Makedonsko-ruske privredne komore sa sedištem u Skoplju možda nije očekivalo ovakav trend opadanja ruskog ekonomskog prisustva u zemlji.
Zvanični podaci pokazuju da je obim trgovine sa Ruskom Federacijom prošle godine iznosio nešto više od 310 miliona američkih dolara, što je za oko 37 miliona dolara manje nego 2022. Izvoz makedonskih kompanija opao je za 11,3 odsto i dostigao vrednost od oko 48 miliona dolara. američkih dolara, dok je uvoz iz ove zemlje opao za skoro 40 odsto i dostigao 265,3 miliona američkih dolara.
Čini se da je 2024. godina još slabija. U prvom kvartalu trgovinski promet iznosi nešto manje od 80 miliona američkih dolara, što je najniža vrednost u poslednjoj deceniji ekonomske saradnje Severne Makedonije i Ruske Federacije.
Začudo, najveći intenzitet trgovinske razmene dostiže 2022. godine, na početku koje je Rusija izvršila najbrutalniju agresiju na susednu Ukrajinu. Severna Makedonija je ove godine iz Rusije uvezla robe u vrednosti od skoro 440 miliona američkih dolara, a izvezla proizvode u vrednosti od skoro 60 miliona američkih dolara. U prethodnoj godini prosečna vrednost uvoza bila je nešto ispod 150 miliona američkih dolara, a vrednost izvoza nešto ispod 50 miliona američkih dolara.
Karakteristika ove ekonomske saradnje sa Ruskom Federacijom je visok trgovinski deficit, što znači da zemlja kupuje više ruskih proizvoda nego što prodaje na ruskom tržištu. Ovaj veliki deficit dugo je bio pokazatelj licemerne politike Rusije prema Severnoj Makedoniji, ali i prema drugim zemljama u regionu sa kojima ta zemlja deli zajedničke kulturne i verske vrednosti: s jedne strane, deluje kao veliki prijatelj, ali sa drugo, samo ih koristi kao tržište za plasiranje svojih proizvoda.
Pad ruskog ekonomskog prisustva u zemlji može se primetiti i kod direktnih investicija. U poslednje dve godine došlo je do povlačenja investicija iz Ruske Federacije u iznosu od skoro 6,5 miliona dolara, čime je ukupan iznos direktnih investicija smanjen na 22,4 miliona dolara. Time je Rusija na 13. mestu na listi zemalja sa najvećim ulaganjima u Severnoj Makedoniji.
Za razliku od Ruske Federacije, samo pet zemalja EU (Nemačka, Grčka, Mađarska, Bugarska i Holandija) ima ukupno 2,6 milijardi direktnih investicija u Severnoj Makedoniji. Turska se popela na vrh liste najvećih investitora u zemlji, a slede je Grčka, Nemačka, Holandija, Velika Britanija, Bugarska, Mađarska, Švajcarska i SAD.
Bez obzira na ove ekonomske pokazatelje, Rusija je i dalje prisutna u javnoj sferi svojim uticajem na obrazovanje, kulturu i religiju. Najveća ruska investicija u Severnoj Makedoniji je Lukoil, kompanija koja nastavlja da dodeljuje stipendije najboljim studentima upisanim na ruske studije na univerzitetima u zemlji. Moskovske javne diplomatske i kulturne fondacije – kao što su „Ruski mir“, „Rossotrudničestvo“ i „Fond Gorčakov“ – takođe su aktivne u dodeli sredstava i projekata nevladinim organizacijama i pojedincima koji žele da stvore pozitivan imidž u Ruskoj Federaciji, da učestvuju na konferencijama i forumima organizovanim u okviru zemalja BRIKS-a ili da dobiju stipendije za studiranje na ruskim univerzitetima.
Prisustvo u društvenim i onlajn medijima i dalje je značajno, kao i upotreba lažnih vesti, propagande i dezinformacija. Sve ove taktike ili instrumenti hibridnog rata doveli su do rezultata u pogledu političke zastupljenosti u institucijama Severne Makedonije. Stranka Levica, koja ima bliske veze sa Rusijom, osvojila je šest poslanika na izborima u maju ove godine, što znači povećanje od četiri mesta u parlamentu na 120 mesta. Srpska demokratska stranka (SDS), koja takođe ima bliske veze sa Moskvom, prvi put je predstavljena u vladi sa potpredsednikom vlade.
Ruska Federacija nastavlja da povećava svoj uticaj u Severnoj Makedoniji u obrnutoj proporciji sa svojim ekonomskim prisustvom. Višeslojna i višedimenzionalna komunikacija omogućava Moskvi da stekne veliki uticaj uz malo truda.