Kako Rusija utiče na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru preko političara, pravoslavne crkve i medija

Holandski institut za međunarodne odnose Clingendael objavio je studiju o tome kako Rusija utiče na tri od šest zemalja Zapadnog Balkana.

Ovaj Clingendaelov izveštaj istražuje ulogu Ruske Federacije u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U njemu se ispituju ciljevi Rusije u odnosima sa tri zemlje, kao i različiti izvori uticaja Kremlja u svakoj od njih. Izveštaj stavlja ovu analizu u promenjene geopolitičke okolnosti koje su rezultat ruske invazije Ukrajine.

Glavni ciljevi Rusije za zapadni Balkan su trostruki. Prvo, Kremlj nastoji da projektuje status velike sile širom sveta. Drugo, ima za cilj da ometa evroatlantske integracije regiona suprotstavljajući se integraciji u NATO i EU i povećavajući nestabilnost. Treće, Kremlj koristi Balkan, posebno državnost Kosova, kao argument za svoju spoljnopolitičku agendu na drugim mestima, posebno kada je u pitanju zaštita percipirane dominacije nad neposrednim.

Umesto da gradi stabilne, inkluzivne i smislene odnose sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH) i Crnom Gorom, Rusija umesto toga sledi oportunistički pristup zasnovan na fragmentiranim tačkama pristupa uticaju u svakoj zemlji. Kremlj pokazuje umerene ambicije da izgradi pozitivne odnose sa sve tri zemlje, što se ogleda u alatima kojima utiče na region. Neguje kontakte i uticaje preko širokog spektra pojedinačnih političara, pravoslavne crkve, medija i malignih grupa, koristeći energetske veze, kao i lokalne tenzije i istorijska sećanja. Moskva namerno primenjuje ovaj pristup i pokazao se relativno uspešnim.

Na političkom nivou, uticaj Rusije se posebno proteže na (pro)srpske političare, koji često koriste slične narative i koriste Rusiju kao spoljnu podršku za unapređenje svojih ideja. Konkretno, njen stav o Kosovu, ruska podrška lideru Republike Srpske Miloradu Dodiku i njene veze sa pravoslavnom crkvom ostaju važne ulazne tačke za politički uticaj Rusije u celom regionu. Od tri zemlje, ulazne tačke za ruski uticaj najjače su u Srbiji, a zatim u Bosni i Hercegovini.

Ekonomski, uticaj Rusije je znatno prevazišao uticaj EU, posebno u oblasti trgovine. Međutim, veliki uticaj Rusije u energetskim sektorima BiH i Srbije, međutim, pruža značajnu političku polugu, čak i ako se njene investicije često pokažu ekonomski neumoljive.

U pogledu vojnog uticaja, Rusija je željna da održi vojnu saradnju sa svojim glavnim partnerom, Srbijom, istovremeno podržavajući militarizaciju Republike Srpske. Beograd je zadovoljan trenutnim nivoom saradnje sa Moskvom, ali želi da izbegne da postane ruska baza na Balkanu. U stvari, Rusija je samo jedan od mnogih bezbednosnih aktera na Balkanu, u senci NATO-a i izazvanim od Kine.

Dok se Rusija predstavlja kao partner Srbiji, a posebno Republici Srpskoj, ona takođe koristi maligne instrumente koji su se često pokazali efikasnim u oblikovanju političkog okruženja na Zapadnom Balkanu. U odsustvu vojnog prisustva u regionu, Rusija podržava krajnje desničarske nacionalističke ličnosti i organizacije, generalno sličnije organizovanim kriminalnim grupama nego paravojnim organizacijama, da postignu svoj cilj destabilizacije podsticanjem polarizacije i antizapadnog raspoloženja.

Kremlj je verovatno najuspešniji u oblasti medija i dezinformacija. Ruska propaganda infiltrira se u Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu preko portala koje finansira Rusija, lokalnih medija i društvenih medija. Ruske dezinformacije i narativi su proželi region do te mere da veliki segmenti društva imaju pozitivnu sliku o Rusiji i njenom političkom rukovodstvu.

U svim ovim oblastima, ruska invazija na Ukrajinu imala je umereni uticaj, ali nije u potpunosti promenila odnos Rusije prema Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U međuvremenu, invazija je dovela do zaoštravanja linija podele između Rusije i Zapada i pada finansijskih i diplomatskih kapaciteta Rusije. Izvori uticaja Rusije u sve tri zemlje umereno su napeti, delom zbog početnih poteza Bosne i Hercegovine i Srbije da diversifikuju izvore energije i pritiska Zapada da smanji svoje političke i bezbednosne veze sa Ruskom federacijom. To za sada nije uticalo na sposobnost Moskve da poremeti evroatlantske integracije tri zemlje./The Geopost/