09.03.2023.

Hibridni rat Rusije protiv Crne Gore

Predsednički izbori u Crnoj Gori biće održani 19. marta. Ovi izbori su privukli malo pažnje izvan Zapadnog Balkana, jer se većina gledalaca fokusira na Putinovo agresivno ispoljavanje moći u Ukrajini. Čak i ako Putin ne koristi tenkove i borbene avione na Zapadnom Balkanu kao u Ukrajini, on takođe vodi upadljiv hibridni rat u Crnoj Gori. Evropa i SAD treba da imaju u vidu, jer bi izbori u Crnoj Gori mogli imati bezbednosne implikacije za zapadni Balkan.

Dok predsednički kandidati još nisu potvrđeni, kandidaturu je najavio lider proruske stranke Demokratski front Andrija Mandić. Siniša Vuković, profesor upravljanja konfliktima i direktor Programa za globalnu politiku na Univerzitetu Džon Hopkins, SAIS, opisuje da već postoji zabrinutost oko podobnosti određenih kandidata, zbog “njihovog navodnog dvojnog državljanstva sa Srbijom, što bi ih u nekim slučajevima diskvalifikovalo”. Dok su predstavnici izborne komisije Crne Gore tražili od Srbije da dokaže da li su te tvrdnje opravdane, Vuković veruje da će se Srbija opredeliti za ćutanje, što je “do sada bila norma”.

Aktuelni predsednik Milo Đukanović preuzeo je vlast u maju 2018. Tokom svog mandata Đukanović je pomogao Crnoj Gori da postane država članica NATO-a i nominovao Crnu Goru za kandidaturu za članstvo u EU. Uloga predsednika u Crnoj Gori je ceremonijalna. Međutim, novi predsednik, posebno proruski nastrojen, može imati ozbiljne posledice po rukovodstvo. Đukanović je odbio parlamentarnu kandidaturu premijera, koju su podržale prosrpske stranke, nazivajući akt “antiustavnim”.

Rusija se već dugi niz godina meša u poslove Zapadnog Balkana. Milan Jovanović, naučni saradnik Atlantskog saveta Crne Gore, ističe kako Rusija nastoji da se “predstavi kao alternativa Zapadu”, “podstičući antizapadna osećanja” i “šteteći reformama koje su preduslov za dalju integraciju regiona u evroatlantske ekonomske, političke i bezbednosne strukture.”Razgovarajući o neposrednim ciljevima Moskve na Balkanu, Jakub Janda, direktor Centra za evropske vrednosti za bezbednosnu politiku u Pragu, opisuje kako je “cilj Rusije da zaustavi prisustvo NATO-a … Rusija mora biti u stanju da strateški destabilizuje Balkan kako bi ucenjivala evropske zemlje NATO-a kada je Rusiji to potrebno”. Godine 2018, godinu dana nakon što je Crna Gora ušla u NATO, američki predsjednik Donald Tramp je neslavno upozorio da bi odbrana malog NATO saveznika u Crnoj Gori mogla dovesti do Trećeg svjetskog rata. Rusija je uspešno iskoristila podelu i otuđenje u SAD koje je nastalo tokom mandata predsednika Donalda Trampa, kao i nedavne unutrašnje probleme u EU, kako bi otvorila put trećim stranama da destabilizuju region.

Kremlj se fokusirao na Crnu Goru jer ona predstavlja „značajne institucionalne slabosti“ koje je čine najslabijom karikom u lancu prozapadnih zemalja Zapadnog Balkana. Vuković opisuje kako je „Crna Gora evoluirala u protekle dvije godine od lidera u evropskim integracijama do zemlje o kojoj se govori na sastancima Savjeta EU pored situacija u Jemenu, Libiji i drugim tekućim globalnim krizama“. Crna Gora, dugogodišnji saveznik Moskve, odvojila se od Srbije 2006. godine i krenula na novi prozapadni put usredsređen na pridruživanje NATO-u. Videći proširenje NATO-a na istok kao pretnju, Rusija je intenzivno radila na odvraćanju Crne Gore od pridruživanja alijansi. Kremlj je 2016. čak otišao toliko daleko da je podržao pokušaj državnog udara. Ipak, Crna Gora je ušla u NATO 2017. Vuković napominje da je za Putina „neuspeli pokušaj državnog udara 2016. dokazao da tvrda moć i sredstva prinude imaju samo veoma ograničen efekat i da je parcijalni, postepeni proces podrivanja zapadne agende u regionu mnogo efikasniji i održiviji”. Pored toga, Moskva smatra Crnu Goru mekim podnožjem NATO-a zbog pristupa zemlje Jadranskom moru, strateškoj lokaciji za zapadne vojne operacije.

Rusija se istorijski mešala u poslove Crne Gore preko svog saveznika Srbije. Pošto uticaj Rusije na Balkanu nije toliko jak, Janda ističe kako je „Rusiji potreban njen glavni saveznik – Srbija – da proširi svoj uticaj na Balkanu putem obaveštajnih mreža, planova finansiranja, pravoslavne crkve ili ekstremno desničarskih grupa“. Vuković opisuje kako je „medijski pejzaž u Crnoj Gori u velikoj meri kontrolisan od strane matičnih kompanija u Srbiji, od kojih je većina veoma popustljiva prema proruskoj propagandi koja izvire iz njihovih filijala u Srbiji“.

Promoskovska Srpska pravoslavna crkva nije samo najveća verska institucija u Crnoj Gori, već se koristi i za podršku političkim agendama. Putin pokušava da iskoristi veze zemlje sa Rusijom da potkopa suverenitet zemlje. Jovanović upozorava da su u crkvi „sve češći nastupi velikodostojnika sa političkim konotacijama“.

Dok neki analitičari tvrde da se predsednik Srbije Vučić sprema da prekine odnose sa Moskvom kao odgovor na pritisak Zapada, Januš Bugajski, viši naučni saradnik Džejmstaun fondacije, primećuje da su „odnosi Srbije i Crne Gore između Rusije i Ukrajine, pri čemu nacionalistički Srbi negiraju sopstvenog identiteta i istorije crnogorskog naroda i pokušaja da prisvoji svoje naslijeđe i kontroliše njegove institucije“. Ove veze daju Srbiji i Rusiji ono što Bugajski naziva „simbiotski odnos za postizanje svojih ciljeva“. Jovanović napominje kako ideologija dodatno vezuje dve zemlje: „Ideja srpskog sveta je jedno od najvažnijih oruđa za širenje ruskog uticaja. Ona je kopija inicijative „Russkiy mir“ (Ruski svet).

S obzirom na dugu istoriju ruskog uplitanja u Crnu Goru, Zapad mora biti spreman da će Rusija to nastaviti, posebno na predstojećim izborima u Crnoj Gori. Jovanović ističe da je „glavni izazov na predstojećim predsedničkim izborima omogućiti fer izborni proces bez spoljnog mešanja, posebno u situaciji kada postoji ogroman spoljni uticaj medija, politički inženjering Srpske pravoslavne crkve i neuređen birački spisak. .” Srbija će verovatno iskoristiti svoje veliko medijsko prisustvo u Crnoj Gori da podstakne prorusku propagandu, za koju Vuković strahuje da će „očigledno banalizovati prozapadnu politiku i stavove“.

Rusija i Srbija će takođe koristiti finansijske puteve da podrže antizapadne kandidate. Bugajski ističe kako će zemlje verovatno finansijski poremetiti fer izbore „finansirajući favorizovane kandidate i vodeći kampanje dezinformacija protiv protivnika“, kao što su to činile na opštim izborima 2020. Vuković precizira da je „funkcioner srpske vlade, krajnje desničarski Francuz Arno Gujon, izjavio da će Srbija ove godine srpskim organizacijama iz Crne Gore izdvojiti tri puta više novca nego 2022. – oko 4.270.000 evra. a ruski nacionalisti se politički svete Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore ili obnavljanju nezavisnosti Crne Gore 2006. i ulasku u NATO 2017. godine“, nastavio je Bugajski.

U sastavljanju odgovora na planove Srbije i Rusije da se mešaju u izbore u Crnoj Gori, Vuković ističe da „zapadni partneri treba da se više i direktnije angažuju u suzbijanju stranog mešanja i zlonamernog uticaja” jer je „Crna Gora još jednom test primer i pokazuje koliko efikasne hibridne pretnje Rusije i njenih zastupnika mogu biti ako Zapad ignoriše upozorenja“./kyivpost/