Amnesti optužuje Rusiju za ratne zločine u Harkovu, ubijeno na stotine ljudi

Amnesti internešenel je u ponedeljak optužio Rusiju za ratne zločine u Ukrajini, rekavši da su u napadima Harkov, u kojima su korišćene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno na stotine civila.

Amnesti internešenel je u ponedeljak optužio Rusiju za ratne zločine u Ukrajini, rekavši da su u napadima Harkov, u kojima su korišćene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno na stotine civila.

“Ponovljena bombardovanja stambenih naselja u Harkovu su neselektivni napadi u kojima je ubijeno i povređeno stotine civila, i kao takvi predstavljaju ratne zločine”, navodi grupa za ljudska prava u izveštaju o drugom po veličini gradu u Ukrajini.

“Ovo važi kako za udare izvedene kasetnom (municijom), tako i za one koji se izvode upotrebom drugih tipova nenavođenih raketa i nenavođenih artiljerijskih granata”, navodi se u saopštenju.

“Nastavak upotrebe takvog nepreciznog eksplozivnog oružja u naseljenim civilnim područjima, uz saznanje da ono više puta uzrokuje veliki broj civilnih žrtava, može čak dovesti do usmjeravanja napada na civilno stanovništvo”.

Bombe i nagazne mine

Amnesti je saopštio da je u Harkovu otkrio dokaz o ponovljenoj upotrebi kasetnih bombi 9N210 i 9N235 od strane ruskih snaga i raspršivih nagaznih mina, koje su sve zabranjene međunarodnim konvencijama.

Kasetne bombe oslobađaju desetine manjih bombi ili granata u vazduhu, rasipajući ih neselektivno na stotine kvadratnih metara.

Rasipajuće nagazne mine kombinuju “najgore moguće atribute kasetne municije i protivpešadijskih nagaznih mina”, saopštava Amnesti.

Nenavođene artiljerijske granate imaju marginu greške više od 100 metara.

Izveštaj pod naslovom “Svako može da umre u bilo kom trenutku” opisuje kako su ruske snage počele da gađaju civilna područja Harkova prvog dana invazije 24. februara.

“Nemilosrdno” granatiranje je nastavljeno dva meseca, izazivajući “veliko uništenje” grada od 1,5 miliona.

“Ljudi su ubijeni u svojim domovima i na ulicama, na igralištima i na grobljima, dok su čekali u redovima za humanitarnu pomoć ili kupovali hranu i lekove”, rekla je Donatela Rovera, viši savetnik Amnesti internešenela za krizne situacije.

“Ponovna upotreba široko zabranjene kasetne municije je šokantna i još jedan pokazatelj potpunog zanemarivanja života civila”.

“Ruske snage odgovorne za ove užasne napade moraju biti pozvane na odgovornost”.

“Nije imala nikakve šanse”
Vojna uprava Harkova rekla je Amnestiju da je od početka sukoba u regionu ubijeno 606 civila, a ranjeno 1.248.

Rusija i Ukrajina nisu potpisnice međunarodnih konvencija o zabrani kasetne municije i protivpešadijskih mina.

Ali, naglasio je Amnesti, “međunarodno humanitarno pravo zabranjuje neselektivne napade i upotrebu oružja koje je po prirodi neselektivno”.

“Izvođenje neselektivnih napada koji rezultiraju smrću ili ranjavanjem civila, ili oštećenjem civilnih objekata, predstavlja ratni zločin”, navodi se u saopštenju.

Jedna od svedokinja sa kojom je Amnesti razgovarao preživela je rak, da bi izgubila obe noge u napadu ruske kasetne bombe.

Pedeset-sedmogodišnja Olena Sorokina bila je ispred svoje zgrade kada ju je pogodio leteći geler. Odmah je izgubila jednu nogu, a drugu su kasnije morali da joj amputiraju.

Komšinica sa njom ubijena je na licu mesta. Njena ćerka je rekla da je geler probio zgradu.

“Čak i da je mama bila u svojoj kući, bila bi pogođena. Nije imala nikakve šanse pred takvim bombardovanjem”, rekla je ona.

Amnesti je istražio 41 ruski udar u kojem su poginule najmanje 62 osobe i ranjeno najmanje 196. Razgovarao je sa 160 ljudi u Harkovu tokom dve nedelje u aprilu i maju, uključujući preživele, rođake žrtava, svedoke i lekare.

Ukrajina je saopštila da je pokrenula više od 12.000 istraga za ratne zločine od početka rata. /Glas amerike/