„Tajna policijska struktura u Srbiji“ – o kineskim stanicama MUP ne daje odgovor

Srbija je jedna od 30-tak zemalja u kojima funkcionišu prekogranične policijske servisne stanice Kine, to u svom novom izveštaju piše organizacija Sejfgard defenders. Te stanice lociraju kineske državljane koje potom ubeđuju, u nekim slučajevima i primoravaju, da se vrate u Kinu. Sve to rade bez znanja lokalnih vlasti i mimo pravila o međunarodnoj pravnoj pomoći i saradnji.

Na pet kontinenata, u 30 zemalja rade najmanje 54 kineske prekograničnih policijskih stanica, otkriva na osnovu otvorenih izvora organizacija za ljudska prava Sejfgards defenderes. One se zapravo bave ilegalnim aktivnostima u nadležnosti policije i to na teritorijama stranih država. Jedna je i u Beogradu, kaže za N1 istraživač organizacije Džing-Dži Čen.

„Nijedna strana policija zapravo ne sme da dela na teritoriji druge države, jer bi to bilo kršenje suverenosti te države. No, kineska vlada tvrdi da su ljudi koji rade u servisnim centrima volonteri tj. nemaju zvanični policijski čin i zvanično nisu deo ovih policijskih upava već servisnih stanica. Međutim dve regionalne kineske policijske uprave su osnivači tih prekograničnih stanica. Oni biraju ljude iz redova kineske dijaspore i u nekim slučajevima sklapaju sa njima ugovore. Dakle oni su u službi kineske policije. Rade bez odobrenja vlasti zemlje domaćina i često, a to je slučaj i u Srbiji, ne obaveste lokalne vlasti o svom postojanju“, navodi Džing-Dži Čen iz organizacije Sejfgard Defenders.

Odnosno to nisu kineski polcijaci iz zajedničkih patrola koji patroliraju na osnovu Memoradnuma o saradnji potpisanog 2019. Taj sporazum zapravo ne omogućava kinskim policajcima da imaju policijska ovlašćenja u Srbiji. Ljudi koji rade za servisni centar na lociranju i praćenju svojih sunarodnika koji ovde žive mogu biti bilo ko. Kada jednom identifikuju osobu koju traže vlasti u Kini, na scenu stupaju kineski državni organi da osobu primoraju da se u Kinu vrati, da joj se sudi.

„Tri metode se koriste: ubeđivanje – to je kada kontaktiraju osobu za koju su zainteresovani i kažu „već znamo gde si, imaćeš mnogo problema, bolje se vrati u Kinu da ti se sudi“. Drugi način je maltretiranje članova porodice koji se i dalje nalaze u Kini. Treći je da se pošalju agenti u inostranstvo i da se ta osoba kidnapuje i vrati u Kinu“, navodi Džing-Dži Čen.

Čen kaže da Kina ne koristi postojeće mehanizme pravne i policijske saradnje sa Srbijom i drugim zemljama, jer taj proces dugo traje i potencijalno otvara pitanje na lokalnim sudovima o stanju ljudskih prava u Kini, a ova metoda daje na znanje kineskim građanima da nigde nisu sigurni.

„Kineska država ima ambiciju da obezbedi svoje policijsko prisustvo svuda gde su prisutni kineski kapital ili kineski građani i naravno, ako je potrebno da to uradi neformalnim, tajnim kanalima. I ovo jeste samo pokazatelj da, kako kinesko globalno prisustvo raste, isto tako će da raste i domet njenih bezbednosnih institucija“, ocenjuje Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Pojava servisnih stanica koje lociraju i prate kineske državljane u Srbiji nosi bezbednosne rizike.

„Kroz formalne kanale se može mnogo toga uraditi – da vi dozvolite predstavnike policijske službe druge države da odsedaju na vašoj teritoriji, postoje predstavnici takvih službi i pri ambasadama. Ali u ovom slučaju vi ste praktično dozvoli da postoji tajna i paralelna policijska struktura na vašoj teritoriji, koja evidentno ima i neki stepen prinudnih ovlašćenja, barem u odnosu na svoje građane koji se nađu na teritoriji Republike Srbije“, dodaje Vuksanović.

Da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije upoznatio sa delovanjem kineskih servisnih stanica kao filijala kineske policije, pitali smo ministarstvo. I odgovor nismo dobili.