Srpsko robovanje Kremlju

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin okomio se na opozicionare koji su na Gradskoj kući u Novom Sadu okačili transparent „Krvave su vam ruke“. Vulin nije štedeo ružne reči u uzaludnom pokušaju da spere odgovornost za zločin na Železničkoj stanici sa vlasti kojoj i sam pripada. Za njega su članovi Pokreta slobodnih građana „silovatelji“, „politički lešinari”, “profesionalni demonstranti koji žive od tuđeg bola” i koriste užasnu tragediju za političke ciljeve.

Nekoliko dana kasnije ponovio je napad na sve pobunjene građane koji traže pravdu za 14 nevinih žrtava rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, tvrdeći da su oni “lešinari, profesionalni demonstranti, NVO ološ”, a usput je masno slagao da će siledžije koje su rušile Gradsku kuću biti pronađene i kažnjene. Ništa od te najave se neće ostvariti jer je policija tokom demonstracija u Novom Sadu hapsila isključivo građane koji nisu ništa ružno uradili, dok je rušilačke huligane zaobilazila u širokom luku. Razlog je jednostavan – vandali su zapravo falanga pod komandom naprednjaka, neće ljudi da hapse svoje službenike.

Približavanje Rusiji i Bjelorusiji

Retke trenutke koje provodi u Srbiji Vulin koristi za svoju omiljenu delatnost – satanizovanje i zastrašivanje svakog ko drugačije misli, pruža otpor naprednjačkom režimu i ne miri se sa postepenim pretvaranjem ove zemlje u diktaturu. Poslednjih dana mu je bilo puno srce kad je video kako policija i parapolicija mlate i hapse demonstrante po Novom Sadu, kako privode nedužne ljude koje potom preuzimaju pokorni tužioci i sudije, da bi ih strpali u pritvor od 30 dana, uprkos svakom zakonu i zdravom razumu.

Srbija najzad počinje da liči na države u kojima Vulin rado boravi – Rusiju i Belorusiju, što u njemu izaziva neskriveno zadovoljstvo i napade radosti. Takav je to primerak ljudske vrste: raduje se samo tuđoj patnji, samo režimsko nasilje nad pobunjenim građanima može da mu ogreje dušu. Vulin svako malo skokne u zemlje koje su se odavno obračunale sa opozicijom, slobodom govora, drugačijim mišljenjem, osnovnim ljudskim pravima i ostalim izmislicama trulog Zapada.

Nedavno je bio u trodnevnoj poseti Belorusiji, pre toga je boravio na samitu BRIKS-a u Kazanju, zajedno sa još troje ministara, a pre toga je svaki čas putovao u Rusiju, gde se viđao sa najvišim političkim zvaničnicima, uključujući i Putina, kao i predstavnicima bezbednosnih službi, prevashodno Federalne službe bezbednosti, naslednice zloglasnog zločinačkog KGB-a.

Ujedinjeni u progonu opozicije

Prilikom posete Belorusiji Vulin se sastao sa Lukašenkovim ministrom unutrašnjih poslova Ivanom Kurbakovim i dogovorio zajedničku obuku policije Srbije i Belorusije. Komični detalj sa tog dogovora je što obuhvata i zajedničku obuku u oblasti borbe protiv terorizma, a Belorusija, kao vazal Rusije, upravo pomaže terorističkim akcijama Kremlja.

U Rusiji se Vulin sastajao sa direktorom Spoljne obaveštajne službe te zemlje Sergejom Nariškinom i direktorom Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovim. Tim povodom Vlada Srbije izdala je saopštenje u kom se kaže da su Vulin i Nariškin razgovarali o “daljem unapređenju i jačanju saradnje struktura bezbednosti dveju zemalja”, a sa Bortnikovim o “nastavku saradnje bezbednosnih struktura Srbije i Rusije i suočavanju sa zajedničkim izazovima”.

U prevodu na srpski, bezbednosne strukture bratskih zemalja neće raditi ono što im je posao koji predviđaju zakoni, već će nastaviti sa progonom opozicionara, političkih aktivista, slobodnomislećih pojedinaca i svih drugih građana koji bi mogli da ugroze diktatorsku vlast Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

Naslednici sovjetskih čekista pohvalili su srpskog podanika za dosadašnji rad. Nariškin je istakao napore Aleksandra Vulina koji je, obavljajući funkcije ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije, “uticao na razvoj dobrih odnosa srpskih i ruskih službi”, a Bortnikov je zahvalio Vulinu  na “profesionalizmu i dosadašnjem doprinosu unapređenju saradnje srpskih i ruskih službi”. To bi u prevodu na srpski trebalo da znači da je srpska BIA pala pod upravu FSB-a, ili da bar radi za interese strane službe.

Srpsko-ruska saradnja

Kako ta saradnja konkretno u praksi izgleda videlo se 2021. godine kad je Vulin bio ministar policije. U maju te godine ruski opozicionari su u Beogradu održali sastanak. Tokom boravka u glavnom gradu bili su praćeni i prisluškivani, a Vulin je, po svedočenju Vladimira Kara-Murze, otputovao u Moskvu i o tom sastanku obavestio ondašnjeg prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa. Tom prilikom Vulin je Patruševu predao transkripte razgovora ruskih opozicionih aktivista, a potom je jedan od njih uhapšen – Andrej Pivovarov. Nešto kasnije, uhapšen je i Kara-Murza i osuđen na 25 godina robije. Srećom, obojica su oslobođeni u avgustu ove godine, u najvećoj razmeni zarobljenika između Zapada i Rusije još od vremena Hladnog rata.

Vulin i Patrušev su 2020. dogovorili zajedničku borbu Srbije i Rusije protiv obojenih revolucija, pa su formirali i radnu grupu koja treba da nadgleda opozicione aktiviste, nevladine organizacije i slobodne novinare. Nakon toga, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Vlade Srbije počela je proveru finansiranja grupe nevladinih i medijskih organizacija i pojedinaca.

Zvanični razlog je bio utvrđivanje da li narečeni sumnjivci “imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca”. Stvarni razlozi ove operacije bili su progon i zastrašivanje kritičara Vučićevog režima, po tom kriterijumu su se i našli na listi za proveru, nikom nije padalo na pamet da proverava poslovanje “Informera” ili TV Pink. Javnost se tada pobunila i suprotstavila progonu po ruskom modelu, pa je operacija neslavno propala.

Odlikovanje od FSB-a

Vulin je za verno služenje ruskim službama adekvatno nagrađen. Početkom ove godine direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov odlikovao je Vulina u Moskvi Ordenom za saradnju ruske Federalne službe bezbednosti. Dakle, Vulinova odanost naslednici zloglasnog NKVD-a i KGB-a dobila je i zvaničnu potvrdu, čovek koji je u Srbiji bio na najodgovornijim državnim funkcijama dobio je odlikovanje od strane tajne službe. I nikom ništa, to je prošlo bez nekih burnijih reakcija, iako bi ovakav presedan trebalo da predstavlja alarm za uzbunu. Međutim, u srpskoj javnosti kao da su se svi pomirili sa robovanjem Kremlju, kao da je to nekakva neizbežna sudbina, a ne plod odluke naprednjačkog režima sa Aleksandrom Vučićem na čelu.

Pritom, Vulin mirno izjavljuje kako “u Srbiji i dalje postoji antivladin potencijal, ali je situacija u zemlji trenutno mirna i stabilna, delom zahvaljujući i ruskim obaveštajnim službama”. Dakle, ruske službe kontrolišu stanje srpskog društva. Da li je Srbija postala ruska gubernija, a da nas o tome niko nije obavestio?

Svakakvih čuda je bilo u istoriji ove nesrećne zemlje, ali da u Vladi stoluje osoba koja otvoreno radi za drugu državu i još se hvali time, to se nije događalo ni u najmračnijim danima srpske povesti. Nije teško zamisliti šta bi se desilo nekom ministru u epohi socijalizma da je dobio orden od KGB-a, samo što je takva situacija posve nezamisliva, to prevazilazi najluđu maštu pisaca špijunskih romana. Ali ono što bi u književnom delu delovalo neubedljivo, nemoguće, pa čak i glupo – u našoj takozvanoj stvarnosti je notorna činjenica na koju se malo ko obazire. Dubina naše propasti je gotovo nesaglediva, da bi se zavirilo u taj mračni ponor treba imati čelične živce i jak želudac.

Srpska verzija Ježova i Berije

Zato nikog ne treba da čude scene koje ovih dana gledamo po novosadskim ulicama. Navodni policajci u civilu koji premlaćuju mirne demonstrante, navodni pripadnici BIA-e koji kidnapuju aktivistkinje i odvode ih u nepoznatom pravcu, ne dozvoljavajući im da pozovu advokata ili porodicu, hapšenje nekadašnjeg potpredsednika Pokrajinske vlade Gorana Ješića zbog napada na službeno lice koje se nije legitimisalo i više podseća na nekog kriminalca nego na policajca – sve su to regularne pojave u državama koje Vučiću, Vulinu i ostalim totalitarcima služe kao uzor. Juče u Moksvi i Minsku, danas u Novom Sadu, a sutra u celoj Srbiji.

Nije Aleksandar Vulin ponovo ušao u Vladu slučajno. Vučić je bio primoran da se privremeno odrekne svog najvernijeg saradnika nakon što se Vulin našao na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država. Ministarstvo finansija SAD-a uvelo je Vulinu sankcije zbog navodne umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu drogom, ali i zbog veza sa Rusijom i širenja malignog ruskog uticaja. Vučić je kratko držao Vulina na ledu, da bi ga ponovo ubacio u Vladu, čime je jasno pokazao put kojim želi da vodi Srbiju.

Taj put ne vodi u Evropsku uniju, već u suprotnom smeru, ka zemljama BRIKS-a, ka Rusiji, Belorusiji i sličnim despotijama. Naprednjački režim želi da od Srbije napravi diktaturu u kojoj nema mesta za demokratske institucije, za poštovanje zakona, vladavinu prava, za slobodu govora i mišljenja, za kritiku vlasti i postojanje opozicije. Na tom nečasnom poslu najverniji saradnik mu je upravo Vulin, čovek koji se otvoreno divi Josifu Visarionoviču Staljinu, a životna želja mu je da postane srpska verzija Nikolaja Ježova ili Lavrentija Berije. To je čovek koji bi najradije sve slobodne i nepokorne građane strpao u Gulag, jer u totalitarnoj državi kakvu priželjkuje ima mesta samo za poslušnike, mužike i robove.