Програм Европске уније и Савета Европе у Србији: Резултати постигнути у претходне три године отварају пут за даљу сарадњу

Судије и јавни тужиоци сада имају јасне процедуре за пријављивање непримереног утицаја Високом савету судства и Државном већу тужилаца; за више од 20.000 ученика и ученица, учење о родној равноправности постаће саставни део наставног плана и програма; родно заснована дискриминација са којом се суочавају жене из света новинарства постале су део обуке за правнике, правнице и полицајце/полицајке са циљем јачања безбедности новинара и новинарки; осам јединица локалне самоуправе издвојило је буџетска средства за мере унапређења положаја ЛГБТИ особа.

Ово су само неки од примера резултата који су постигнути кроз другу фазу програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“, креираног с циљем да помогне корисницама програма у региону у спровођењу европских стандарда. Ови резултати представљени су данас на трећем састанку Управног одбора програма.

Тобијас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду, истакао је да је програм од 2016. године, када је започела његова прва фаза, до данас допринео многим реформама у Србији.

Сведоци смо многих промена које су настале у претходних пет година. Грађани и грађанке Србије су постали свеснији својих права, али и потенцијала европских стандарда за будућност ове земље. Наредне године биће кључне за консолидацију позитивних промена за основна права и слободе свих у Србији“, изјавио је Флесенкемпер.

Милош Голубовић, начелник Одељења за планирање и програмирање средстава ЕУ и развојне помоћи у Министарству за европске интеграције Републике Србије, истакао је да Република Србија остаје посвећена реформском процесу на свом европском путу.  

Наставак успешних и одрживих реформи у области  владавине права, поштовања људских права и демократског управљања нису важне само за успешан наставак европских интеграција, већ и за суштинске структурне промене у друштву. Финансијска и експертска подршка коју пружају Европска унија и Савет Европе су битан допринос напорима Републике Србије у том погледу. У склопу текуће, друге фазе програма Horizontal Facility, постигнути су значајни резултати“, закључио је Голубовић.

Никола Бертолини, шеф сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Србији, рекао је:

Европска унија континуирано подржава процес реформе Србије кроз деловања са партнерима као што је Савет Европе. Заједничке вредности кључне су за успех. Напредак је приметан, али треба урадити још много тога. Европска унија ће наставити да подржава Србију у реформама из области владавине права, основних права и демократије на путу ка чланству у Унији“.

Према речима Делфин Фрајман, шефице Сектора за координацију програмирања у Генералном директорату Савета Европе за програме, сада је тренутак да сагледамо постигнуте резултате и да заједно припремимо пут за даљу сарадњу.

Европска унија и Савет Европе настављају да прате процес реформи у Србији, што се може видети кроз све већу подршку коју програм и његов Механизам за координацију експертиза пружају законодавним и уставним ревизијама предузетим у различитим областима“, рекла је Делфин Фрајман.

Деловање програма Horizontal Facility у области правосуђа било је окосница правне реформе у Србији која је резултирала успостављањем система поверљивог саветовања о етичким питањима за судије и јавне тужиоце, а допринела је усклађивању праксе домаћих судова са европским стандардима људских права. Укључивање Венецијанске комисије, у оквиру Механизма за координацију експертиза, у процену усаглашености уставних одредаба о правосуђу са европским стандардима било је кључно за процес реформе у овој области.

Када је реч о унапређењу заштите људских права притворених и осуђених лица, финализована је нова Стратегија за развој система извршења кривичних санкција и њен Акциони план за период 2022-2027. Сходно томе, сваки затвор у Србији сада има најмање једног тренера који може да спроводи пет специјализованих стандардизованих програма за поступање особља према затвореницима у оквиру целог затворског система.

Фокус програма била је и промоција различитости и једнакости. У оквиру ове димензије подржана је израда мишљења експерата о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, о новом Закону о родној равноправности, као и о нацрту Закона о истополним заједницама.

Са циљем обезбеђивања квалитетног образовања за све, у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, садржај више од десет наставних предмета сада је повезан са компетенцијама и дескрипторима Референтног оквира компетенција Савета Европе за демократску културу. Укупно 60 школа укључило је теме рода и равноправности у своје планове, а на тај начин оне ће постати саставни део наставних и ваннаставних активности за више од 20.000 ученика/ца и наставника/ца.

У оквиру програма значајно је рађено на превенцији и борби против трговине људима кроз подршку судијама, тужиоцима, полицајцима, студентима права, инспекторима рада, просветним радницима и организацијама цивилног друштва, не само у унапређењу знања о питањима борбе против трговине људима, већ и у идентификовању непосредних приоритетних деловања и подстицања заједничких реакција. Додатно, креирана је и дигитална платформа за информисање младих о ризицима трговине људима, начинима пријављивања и помоћи која је доступна жртвама.

У оквиру дела програма који се фокусира на слободу изражавања и слободу медија, покренут је дијалог између Канцеларије Заштитника грађана и новинарских удружења у Србији на тему унапређења безбедности новинара и новинарки. Ови тренинзи су посебно нагласили родне опасности са којима се суочавају жене које се баве новинарством.

Присутни на састанку нагласили су да су Европска унија и Савет Европе спремни да наставе са подршком Србије на њеном путу ка усклађивању са европским стандардима у спровођењу реформске агенде у оквиру приступања Европској унији.