Pod pritiskom Zapada zbog Rusije, Srbija bi se molga približiti Kini

Kako Beograd oseća sve jači pritisak zbog svojih bliskih veza sa Moskvom, udeo Pekinga u zemlji će verovatno rasti

Srbija je pod velikim pritiskom zbog svoje politike prema Rusiji zbog aktuelnih dešavanja u Ukrajini. Zemlja na putu pristupanja EU, sa evropskim vrednostima sadržanim u njenom Ustavu i skorom većinom koja podržava članstvo u EU, dugo je imala koristi od saradnje i sa Evropom i sa Rusijom. Ovu politiku podržava veliki deo stanovništva, posebno pristalica aktuelne vlasti. Ali sada, pošto nagli zaokret u pravcu Rusije ili EU izgleda relativno malo verovatan, kineski uticaj će se verovatno povećati.

'Prijateljstvo od čelika'

Kako je 10. aprila na beogradski aerodrom sletelo šest kineskih vojnih teretnih aviona Y-20, noseći raketne sisteme zemlja-vazduh HQ-22, Kina je ponovo pokazala svoj domet u Evropi.
Ovaj potez, koji analitičari smatraju demonstracijom sile, ide u skladu sa dužim trendom povećanja kineskog uticaja u istočnoj Evropi, a posebno u Srbiji.
Kina je pružila podršku Srbiji tokom pandemije COVID-a, a Srbija je daleko najveći primalac kineskih investicija na Balkanu. Dok su kineske investicije u Srbiji i dalje zanemarljive u poređenju sa EU – 70 odsto SDI u Srbiju dolazi iz EU – Kina je bila spremna da ulaže u kontroverznije projekte, značajne za srpsku privredu.
Kineske investicije u Srbiji su snažno promovisane u provladinim medijima. Anketa Instituta za evropske poslove iz 2020. pokazala je da 40 odsto građana Srbije [pogrešno] Kinu smatra svojim najvećim donatorom. Samo 17,6 odsto misli da je to EU, a 14,6 odsto navodi Rusiju.
Mediji su nedavno pozdravili „čelično prijateljstvo“ između dve zemlje i ponovo preveli kinesko protivljenje u „spoljne sile koje vrše politički pritisak na suverene zemlje i… primoravaju druge zemlje da zauzmu stranu“, pozivajući se na pritisak EU na Srbiju da sledi zapadne sankcije Rusiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić branio je odluku Beograda da kupi kinesko oružje i odgovorio na kritike predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i kosovskog lidera Aljbina Kurtija, navodeći da je „bolje biti vuk samotnjak nego hijena ili leteća muva“. On je optužio obojicu političara da „šire mržnju prema Srbiji“.
Ipak, čini se da Srbija ne pravi potpuni zaokret prema Kini. Dan nakon što je objavljena isporuka kineskih oružanih sistema, državni emiter, Radio-televizija Srbije, RTS, najavila je planiranu nabavku borbenih aviona Rafal francuske proizvodnje, što predstavlja potencijalni prekid sa 60-godišnjom tradicijom upotrebe ruskih borbenih aviona lovaca MiG.
RTS smatra da „Srbija pravi potpuni zaokret kada je u pitanju borbena avijacija i prelazi na zapadnu tehnologiju“, citirajući jednog bivšeg pilota koji je rekao: „Budžet, a ne prijateljstvo sa Rusijom ili Francuskom, će odlučiti. Olovka i papir će odlučiti.”

Prorusko raspoloženje se ne može zanemariti

Srbija se do sada odupirala pritiscima da uvede sankcije Rusiji, iako je podržavala rezolucije UN-a koje osuđuju ruske akcije u Ukrajini i glasala za suspenziju Rusije iz Saveta UN-a za ljudska prava. Uzdržavajući se u početku od definitivnih izjava, govoreći o tome da je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije, predsednik Vučić je nedavno rekao da će Srbija „videti da tako i ostane”.
Njegov stav se može objasniti značajem proruskog osećanja u Srbiji. Više od 60 odsto ispitanika u anketi Glasa Amerike okrivilo je NATO za aktuelne događaje u Ukrajini, dok je samo 3,5 odsto okrivilo Rusiju.
Na nedavnim parlamentarnim izborima u Srbiji, primetio je i sam Vučić, došlo je do pomaka ka tradicionalno proruskoj desnici.
Cene gasa su još jedan faktor. Srbija može očekivati da će dobiti dobru cenu kada obnovi desetogodišnji ugovor o isporuci gasa sa Rusijom kasnije ove godine.
Vlada bi mogla iskoristiti i izborne rezultate i kasniji proces formiranja vlade kao izgovor da nastavi da ne uvodi sankcije Rusiji, nadajući se da će kriza u Ukrajini u međuvremenu doći do kraja.

Održavanje starog balansa

EU je do sada pokazala toleranciju prema stavu Srbije. Ponavljajući da i dalje očekuje da se Srbija pridruži sankcijama, Brisel je stao na stranu Beograda u sporu sa Kosovom oko toga kako Srbi na Kosovu treba da glasaju na izborima u Srbiji 3. aprila. Prema pisanju srpske državne novinske agencije Tanjug, EU će isključiti Srbiju iz svih sankcija koje se odnose na uvoz nafte iz Rusije.

Ipak, ne može se isključiti da Srbija zaista uvodi sankcije Rusiji, zbog značajnog pritiska EU. Neki analitičari pretpostavljaju da će to verovatno biti spor, ali siguran proces, posebno ako situacija u Ukrajini ostane ista.
Sa višedecenijskom istorijom nesvrstanosti, koju i dalje ima široku podršku stanovništva, i kao veliki igrač na Balkanu, Beograd bi mogao da pokuša da iskoristi svoju poziciju da pokuša da dobije najbolju ponudu od svih velikih sila. Samo vrijeme može pokazati da li je takva strategija uspešna.
Evropski savez Srbije, podržan investicijama iz EU i značajnim udelom stanovništva, mogao bi da preživi aktuelnu krizu.
To bi možda mogao učiniti i njen ruski savez, podstaknut saradnjom po pitanju gasa i Kosova, kao i proruskim osećanjima među stanovništvom i među elitama.
Međutim, dugoročno gledano, čini se da će trenutni pritisak pomeriti Beograd ka jačanju veza sa Kinom.