Kosovo upozorava na nove ratove u Evropi ako Rusija pobijedi u Ukrajini

Kosovska ministrica vanjskih poslova je izjavila da Rusija mora izgubiti rat u Ukrajini da se rat ne bi širio dalje u Evropi. Ona je rekla da je podrška njene nacije Ukrajini bezuslovna, uprkos tome što Kijev ne priznaje nezavisnost Kosova, navodi AP.

Šefica kosovske diplomatije Donika Gervalla-Schwarz rekla je da se njen mali balkanski narod, koji je postao nezavisan od Srbije 2008. godine, stalno podsjeća na agresivne namjere i Srbije i njenog saveznika Rusije.

„Ukrajina nije priznala Republiku Kosovo kao državu, ali zaista vjerujemo da tačno znamo kroz šta Ukrajina prolazi“, rekla je ona za Asošijeted pres tokom posjete Poljskoj 8. maja. “I znamo da postoji samo jedno rješenje, ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu. Jedino da Rusija izgubi rat i Ukrajina da dobije ovaj rat. U suprotnom, Evropa bi se trebala pripremiti za druge sukobe na našem kontinentu”.

Gervalla-Schwarz je rekla da je Kosovo, uprkos svojim „skromnim mogućnostima“, nastojalo pomoći Ukrajini, ističući njegovu „bezuslovnu podršku i simpatije“.

U međuvremenu, proruska Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU, sve se više svrstava u red protivnika evropskih zapadnih demokratija, rekla je Gervalla-Schwarz i dodala:

 

"Ne možete istovremeno biti država kandidat za Evropsku uniju i biti punomoćnik Rusije, posebno usred ruskog objavljenog rata Ukrajini i Zapadu”, rekla je ona.

 

U martu, kosovski ministar odbrane, Ejup Maqedonci, obećao je dva paketa vojne pomoći Ukrajini tokom sastanka Ramstein-20 u Njemačkoj. Prvi je trebalo biti isporučen u roku od sedmicu dana, uključujući kamione, taktička i oklopna vozila. Druga serija trebala je biti usmjerena na nabavku minobacačkih i artiljerijskih granata.  

 

Nakon ruske aneksije Krima 2014. i tokom ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Vlada Kosova uvela je sankcije Rusiji i Bjelorusiji. U martu 2022. godine kosovske vlasti ukinule su vize za građane Ukrajine.

Rusija je iskoristila presedan nezavisnosti Kosova da opravda svoje ratove i otimanje zemlje.  

Rusija je citirala presedan nezavisnosti Kosova kako bi opravdala svoje ratove u Ukrajini i Gruziji, priznajući navodnu nezavisnost gruzijske Abhazije i Južne Osetije (2008.), i ukrajinskog Krima koji je okupirala (2014.) te regiona Luganska i Donjecka (2022.).

Nijedna država nikada nije pokušala pripojiti Kosovo nakon njegovog odvajanja od Srbije. U međuvremenu, Rusija je, suprotno kosovskom presedanu koji je spominjala, odmah anektirala Krim neposredno nakon što je priznala "nezavisnost" ukrajinskog poluostrva. Rusko priznanje takozvane Donjecke i Luganske "narodne republike", obje koje je Moskva stvorila i koje je u potpunosti kontrolirala, dogodilo se nekoliko dana prije ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, a mjesecima kasnije Rusija je proglasila aneksiju regiona.

Ruska aneksija gruzijske Južne Osetije još uvijek se čeka godinama, dok lideri Abhazije radije zadržavaju privid nezavisnosti dok ostaju u potpunosti zavisni od Rusije.

 

Zašto Ukrajina ne priznaje Kosovo

 

Skupština Kosova (Parlament) jednostrano je proglasila nezavisnost od Srbije 2008. godine, dobivši diplomatsko priznanje kao suverenu državu od 104 države, članice UN. Srbija zvanično ne priznaje suverenitet Kosova i zadržava pravo na njega kao autonomnu pokrajinu.

Ukrajina nikada nije priznala nezavisnost Kosova i u svojim zvaničnim dokumentima Kosovo naziva "Kosovo (Srbija)". Ukrajina od 2019. priznaje kosovske civilne pasoše, ali ne prihvata njene diplomatske i službene pasoše.

Nakon što je Međunarodni sud pravde 2010. godine priznao legalnost odluke kosovske vlade da proglasi nezavisnost od Srbije, Ministarstvo vanjskih poslova Ukrajine potvrdilo je svoj stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Predstavnik MVP-a naveo je posvećenost Ukrajine poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država unutar međunarodno priznatih granica.

 

Taj stav je kasnije ponovo potvrđen 2019. godine, a predstavnik MVP Ukrajine je izjavio da „pitanje potencijalnog priznanja Kosova zavisi pre svega od rezultata dijaloga i postizanja relevantnih sporazuma između Srbije i Kosova“.

Zvanični Kijev se i dalje uzdržava od priznavanja nezavisnosti Kosova zbog zabrinutosti zbog potencijalnih optužbi za nedosljednost u pogledu teritorijalnog integriteta, kako je izjavio poslanik ukrajinske vladajuće stranke Aleksandr Merežko, šef komiteta za vanjske poslove Vrhovne Rade (parlamenta).  

Oktobra 2022. godine, ukrajinski opozicioni poslanik Oleksij Hončarenko obratio se Skupštini Kosova, zalažući se za ukrajinsko priznanje nezavisnosti Kosova, ali je rukovodstvo Vrhovne Rade izjavilo da Hončarenko nema ovlaštenja da predstavlja ukrajinski parlament po tom pitanju.