„Jadno i opasno”: Neuspelo kinesko obećanje u Srbiji

Proglašena kao najveća kineska industrijska investicija u Evropi, fabrika Ling Long Tire vredna 900 miliona dolara je magnet za kritike Vladi Srbije, koju protivnici optužuju za potčinjavanje Kini bez pitanja.

Loši uslovi za vijetnamske radnike koji grade fabriku guma vrednu 900 miliona dolara naglašavaju ponor između obećanih ulaganja iz Kine i mračne stvarnosti na terenu.

ZRENJANIN, Srbija — Tražeći beg od beskrajnog siromaštva u severnom Vijetnamu, 43-godišnji farmer je godinama radio na gradilištima u Kuvajtu i Uzbekistanu pre nego što mu je ponuđena karta za, kako su mu rekli, "obećanu zemlju" - Evropu, i posao sa dobrom platom.

„Želeo sam da odem na Zapad da promenim svoj život“, priseća se u intervjuu farmer, otac troje dece koji je tražio da se njegovo ime ne koristi kako bi izbegao odmazdu od strane poslodavca.

Njegov život se svakako promenio: postalo je mnogo gore.

Ispostavilo se da je posao u Srbiji, jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa kineskom kompanijom čija je gigantska fabrika guma u izgradnji na severu zemlje, u Zrenjaninu postala simbol ponora između privlačnog obećanja ulaganja iz Kine i ponekad mračne stvarnosti na terenu.

Proglašena kao najveća kineska industrijska investicija u Evropi, fabrika Ling Long Tire vredna 900 miliona dolara sada je magnet za kritike Vladi Srbije, koju protivnici optužuju za potčinjavanje Kini bez pitanja. Radnici i aktivisti kažu da su problemi trgovina ljudima, uslovi rada nalik zatvorskim i zagađenja životne sredine.

U Zrenjaninu radi oko 400 Vijetnamaca, uz još stotine Kineza, koji dobijaju veće plate i imaju bolje uslove života, kažu radnici i lokalni radnički aktivisti. Bivši farmer iz Vijetnama opisao je svoje radne uslove u Srbiji kao „jadne i opasne” i rekao da je bio smešten u oronuloj kolibi pretrpanoj drugim vijetnamskim radnicima i da su ga kineski nadzornici maltretirali.

Projekat Ling Long Tire prvi put je pomenut u septembru 2018. tokom sastanaka u Pekingu između populističkog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Si Đinpinga, lidera Kine.

Si, koji je na Srbiju gledao kao na najpouzdanijeg evropskog prijatelja Kine u vreme kada su druge nacije bile ogorčene na njegovu zemlju, pohvalio je balkansku naciju kao „dobrog, poštenog prijatelja i dobrog partnera“.

Vučić je predvideo da će ta fabrika guma, koja planira da u Zrenjaninu proizvodi više od 130 miliona guma godišnje, i drugi planirani poduhvati, Srbiju učiniti „lukom kineskih investicija u celom regionu“.

Zvaničnici Srbije kažu da su kineske investicijeovoje zemlji pomogle da ostvari ekonomski rast veći od sedam odsto prošle godine, među najvećima u Evropi.

Ali bes zbog uslova rada unazadio je dugogodišnje napore Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, čiji pogled na Kinu postaje sve više žut. Evropski parlament je u decembru zatražio istragu o tretmanu vijetnamskih radnika u Zrenjaninu i izrazio uzbunu „zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana“.

To je takođe pogoršalo ono što je postala najveća politička glavobolja predsednika Vučića: gnev javnosti zbog katastrofalnog uticaja na životnu sredinu za koju se naširoko okrivljuje nastojanje vlade da podstakne ekonomiju po svaku cenu. Desetine hiljada ljudi okupilo se krajem prošle godine na višenedeljnim uličnim protestima širom Srbije protiv razvoja projekta rudnika litijuma od strane anglo-australijske kompanije Rio Tinto. Protesti su primorali Vladu Srbije na retko povlačenje pa je 20. januara poništila licence za projekat.

Kineski poduhvati u Srbiji, koji uključuju čeličanu za podrigivanje dima u blizini Beograda, glavnog grada, i rudnik i topionicu bakra u gradu Boru na jugu zemlje, pomogli su u podsticanju ovog besa. Uprkos bujnim pohvalama Pekinga u provladinim srpskim medijima, oni su Kinu učinili sinonimom u glavama mnogih Srbijanaca za degradaciju životne sredine.

Ali za razliku od Rio Tinta, koji je veoma ranjiv zbog svojih veza sa Australijom, zemljom koja je naširoko vređana u Srbiji nakon nedavnog izbacivanja teniske zvezde Novaka Đokovića, kineske kompanije uživaju nepokolebljivu podršku gospodina Vučića kao neophodne za otvaranje novih radnih mesta i rast ekonomije.

Marinika Tepić, lider glavne opozicione stranke, rekla je u intervjuu da će ta fabrika guma „obezbediti nekoliko poslova Srbima, ali će ubiti mnogo više svojim zagađenjem“.

 

Snažna podrška lidera i Srbije i Kine, dodala je, uveliko je stavila projekat van granica za vladine regulatore i omogućila tamošnjim građevinskim radnicima — koji su na neko vreme

bili lišeni pasoša, smešteni u bedi i plašeći se odmazde — da budu zadržani u "modernom ropstvu".

Vlada Srbije negira da štiti kineski projekat od nadzora, a ministar građevinarstva Tomislav Momirović je prilikom nedavne posete Zrenjaninu izjavio da je kineska fabrika najstrože nadgledano gradilište u Srbiji. Zvaničnici kažu da su vijetnamskim radnicima vraćeni pasoši i da su sada slobodni da odu ako žele.

Nekoliko radnika je pobeglo. Ali za većinu njih, odlazak bi značio raskid ugovora i prepuštanje članova porodice u Vijetnamu raznim lihvarima koji su im platili put do Srbije, kažu radnici.

U saopštenju Ling Long Tire-a koje se citira u srbijanskim medijima kaže se da je kompanija "posvećena punom poštovanju i humanom i dostojanstvenom pristupu svim zaposlenima". Ipak, naglašeno je da nijedan od građevinskih radnika nije zaposlen te da radi za podizvođače. Iz Ling Longa je rečeno da je od izvođača radova tražio bolji smeštaj. Kompanija za proizvodnju guma nije odmah odgovorila na zahteve za komentar iz svog sedišta u Kini.

Vlada Srbije, koja je Ling Long Tire-u besplatno dodelila 240 hektara poljoprivrednog zemljišta za fabriku i obećala 85 miliona dolara državnih subvencija, kaže da će fabrika na kraju otvoriti 1.200 radnih mesta. Taj poduhvat je proglasio "projektom od nacionalnog značaja", klasifikaciju koju kritičari vide kao korak da se poduhvat zaštiti od ekoloških i drugih inspektora.

„Ponašaju se kao da je kineska fabrika vojno mesto“, rekao je Ivan Živkov, član mreže aktivističkih grupa u Zrenjaninu koja je, uglavnom bezuspešno, vršila pritisak na vlasti da objave informacije o fabrici i njenom mogućem uticaju na okoliš.

Zoran Dedić, penzioner u Zrenjaninu koji je prisustvovao nedavnom javnom skupu koji je vodio upravo Živkov, rekao je da se ne protivi stranim ulaganjima. Ali, izrazio je uzbunu što toliko informacija o kineskoj fabrici guma, posebno budućim nivoima zagađenja, nije javno objavljeno i da Ling Long, dok je donirao novac za slanje lokalne dece u fudbalski kamp, nije ulazio u ozbiljne razgovore sa stanovnicima.

„Ne znamo ništa o tome šta se tamo dešava“, rekao je.

 

Marija Anđelković, direktorka Astre, nezavisne grupe u Beogradu koja prati i lobira protiv trgovine ljudima, rekla je da je krajem prošle godine posetila gradilište i zatekla vijetnamske radnike kako spavaju u kolibama bez grejanja i čiste vode.

„Bilo je kao u zarobljeničkom logoru“, rekla je.

Ugovori o radu koje su potpisali vijetnamski radnici sa China Energy Engineering Group, podizvođačem Ling Longa koji nadgleda izgradnju, obavezuju svakog radnika da se neće uključiti u sindikalne aktivnosti i da će se „suzdržati od svega što bi narušilo njegovu reputaciju ili reputaciju” kineske kompanije. .

Još restriktivniji su uslovi koje postavljaju agencije za zapošljavanje u Vijetnamu. Jedna agencija, Song Hy Gia Lai International, zahtevala je da svi radnici koji odlaze u Evropu potpišu dokument kojim se obavezuju da nikada neće stupiti u štrajk ili protest.

Čini se da je dokument kopiran i bukvalno nalepljen, iz sporazuma koji su prvobitno sastavljeni za radnike regrutovane u Vijetnamu za rad na Bliskom istoku: Upozorava da radnici koji odlaze u Srbiju rizikuju da im odseku ruke ako kradu.

Danilo Ćurkić, programski direktor A11, beogradske istraživačke grupe, rekao je da su ugovori koje su potpisali vijetnamski radnici "daleko od svega što je legalno prema srpskom zakonu" i da su ih ostavili u ropstvu. „Nemoguće je da državni organi Srbije nisu znali šta se dešava“, rekao je on.

Jednog vijetnamskog radnika koji je u novembru razgovarao za jednu srbijansku TV stanicu o, kako je rekao, nehumanim životnim uslovima, privela je srbijanska policija na ispitivanje — i pustila nakon što je potpisao izjavu u kojoj tvrdi da nema pritužbi. Još jedan koji je razgovarao sa srbijanskim medijima dobio je otkaz.

„Ovo je sve dio procesa zastrašivanja“, rekao je Ćurkić.

Vijetnamski radnici koji su pristali da ih intervjuiše New York Times uz pomoć prevodioca rekli su da su mesecima živeli u bednim skloništima nalik barakama koje je ranije koristila lokalna farma za uzgoj svinja i pilića.

Bivši farmer iz severnog Vijetnama rekao je da su se uslovi donekle poboljšali posljednjih sedmica. Mnogi radnici sada žive u dvospratnom betonskom bloku ograđenom metalnom ogradom i nadgledani od strane srpskog obezbeđenja koje zabranjuje ulaz strancima.

Jedan stanovnik, 40-godišnji vijetnamski građevinski radnik koji je zatražio anonimnost, rekao je da je delio malu sobu sa još sedam drugih i da je njihova kuhinja puna pacova. Plate od oko 900 dolara mesečno, veće od onoga što je mogao zaraditi u Vijetnamu, često su bile isplaćivane kasno i smanjene za dane bez posla zbog bolesti ili lošeg vremena, rekao je on.

Prethodno je 15 godina radio za različite kineske kompanije u Koreji, Kuvajtu, Maleziji i Tajvanu, ali je rekao da nikada nije imao tako loše uslove kao na gradilištu Ling Long Tire u Srbiji.

“Ovdje je kao pakao na Zemlji”, rekao je.