IPARD – 900 miliona evra za zemlje u procesu evropskih integracija

Evropska komisija usvojila je programe ruralnog razvoja u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPARD) za Albaniju (budžet – 112 miliona evra), Severnu Makedoniju (97 miliona evra), Srbiju (288 miliona evra) i Tursku (430 miliona evra), Programi predstavljaju osnovu za podršku EU u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja i sigurnosti hrane za period od 2021-27. godine, što je naročito važno u aktuelnom geopolitičkom kontekstu.

Očekuje se da će ova podrška EU, zajedno sa nacionalnim javnim i privatnim doprinosima, generisati ukupno preko 2 milijarde evra investicija u ruralnim delovima Zapadnog Balkana i Turske. IPARD programi su takođe jasan signal podrške EU ulaganju u poljoprivredu i ruralni razvoj na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao element jačanja njihove otpornosti.

Implementacijom IPARD programa, zemlje korisnice ostvaruju svoje ciljeve koji se odnose na povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, održivo upravljanje prirodnim resursima, klimatske akcije i unapređenje atraktivnosti svojih ruralnih područja. Programi takođe u širem smislu doprinose ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan i Zelenog dogovora. To je moguće postići kroz:

  • poboljšano upravljanje đubrivom i otpadom,
  • modernizaciju imovine,
  • proizvodnju obnovljive energije i povećanje energetske efikasnosti,
  • organsku proizvodnju,
  • transfer inovativnih i ekološki prihvatljivih tehnologija,
  • klimatski prihvatljive načine poljoprivredne proizvodnje.

Programi takođe pružaju značajan doprinos implementaciji Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan; to jest, dugoročnom ekonomskom oporavku regiona i približavanju Evropskoj uniji. Štaviše, IPARD programi podržavaju ulaganja u usklađivanje sa standardima EU, uključujući poboljšanje objekata, mašina i opreme, a pomažu i u uspostavljanju kratkih lanaca snabdevanja, povećavajući tako potencijal za rast ruralnih područja i njihovu privlačnost kako bi se sprečio odlazak ljudi kroz bolju infrastrukturu, diversifikaciju ekonomskih aktivnosti koje stvaraju prihod i podsticanje zapošljavanja u ruralnim sredinama, posebno među ženama i mladima.

Za postizanje ovih ciljeva, zemljama korisnicama je na raspolaganju 13 mera uspostavljenih na nivou EU. Četiri zemlje korisnice će iskoristiti 10 od 13 dostupnih mera:

  • Mera 1 – „Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava“ pomaže poljoprivrednim gazdinstvima da ulažu u objekte ili tehnologije za povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivije poljoprivredne proizvodnje.
  • Mera 3 – „Investicije u fizičku imovinu koja se tiče prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva“ nastoje da osiguraju da projekti u prehrambenim kompanijama ispunjavaju bezbednosne i ekološke standarde EU.
  • Mera 4 – „Mere u oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine, klime i organske proizvodnje“ ima za cilj da promoviše prakse upravljanja poljoprivredom i načine proizvodnje koji poboljšavaju stanje životne sredine, prirodnih resursa i ublažavaju i/ili se prilagođavaju klimatskim promenama.
  • Mera 5 – „Implementacija lokalnih razvojnih strategija – LEADER pristup“ podržava lokalne akcione grupe, koje predstavljaju širok spektar multisektorskih privatnih i javnih partnera, u implementaciji njihovih lokalnih razvojnih strategija odozdo prema gore (bottom-up), što doprinosi ekonomskom, socijalnom, kulturnom i ekološkom poboljšanju lokalnih sredina.
  • Mera 6 – „Ulaganja u ruralnu javnu infrastrukturu“ ima za cilj ekonomski, društveni i teritorijalni razvoj ruralnih podrušja kroz razvoj fizičke infrastrukture koja poboljšava životni standard seoskog stanovništva i celokupnu privlačnost ruralnih područja.
  • Mera 7 – „Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja“ je alat za ruralna preduzeća i poljoprivredna domaćinstva koja žele da razviju nepoljoprivredne aktivnosti, čime se otvaraju nova radna mesta, diverzifikuju izvori prihoda i preokreće depopulacija u ruralnim sredinama.
  • Mera 8 – „Unapređenje veština i kompetencija“ trebalo bi da doprinese poboljšanju profesionalnih veština i kompetencija lica angažovanih u sektoru poljoprivrede, hrane i šumarstva.
  • Mera 9 – „Tehnička pomoć“ ima za cilj izgradnju moderne javne uprave za poljoprivredu i ruralnih razvoj kroz podršku obukama, analizama, praćenju programa, izgradnji kapaciteta.
  • Mera 10 – „Savetodavne usluge“ ima za cilj da ojača savetodavne usluge koje će doprineti poboljšanju ekonomskog i ekološkog učinka poljoprivrednih gazdinstava i ruralnih mikropreduzeća.
  • Mera 11 – „Uspostavljanje i zaštita šuma“ promoviše obnavljanje, održavanje i unapređenje šumskih ekosistema uz suočavanje sa izazovom klimatskih promena.

Svaka zemlja podnosi svoje programe Evropskoj komisiji na odobrenje. Nakon odobrenja, programima upravljaju nacionalne institucije. Ovim se obezbeđuje izvršenje programa i prenošenje sredstava podnosiocima zahteva oslanjajući se na principe dobrog finansijskog upravljanja. Ovo doprinosi izgradnji nacionalnih institucija i upravljanju u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Komisija podržava sve strane uključene u upravljanje i kontrolu programa i fondova.

Osnovne informacije

IPARD je sastavni deo šire pretpristupne strategije EU u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Putem ovog alata, EU pruža zemljama korisnicama finansijsku i tehničku pomoć, sa ciljem da zemlje na održiv način razviju svoje strukture u sektorima poljoprivrede, proizvodnje hrane i ruralnog razvoja, usklađujući svoje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU i prilagođavajući svoj poljoprivredni i prehrambeni sektor standardima EU za hranu, higijenu i životnu sredinu.