Srpski dobrovoljci odgovaraju na pozive za borbu u Ukrajini

Apeli da se dobrovoljci iz Bosnei Hercegovine i Srbije pridruže proruskim snagama u Ukrajini nailaze na snažan odjek na društvenim mrežama, ali koliko ih zapravo ide, manje je jasno.

Dan pre nego što je Rusija započela napade na Ukrajinu, 24. februara, samozvani srpski četnički vojvoda Bratislav Živković rekao je za sajt RuSerbia.com da su „mnogi srpski dobrovoljci spremni da idu u Donjeck“ – prorusko uporište u istočnoj Ukrajini , region koji su ruski nacionalisti nazvali NovoRusija ili Nova Rusija.

„Mnogi ljudi koji žele da brane Novorosiju šalju mi poruke. Ne sumnjajte… Biće Srba, kao i uvek“, rekao je Živković.

Sedam dana kasnije, 2. marta, Živković je za BIRN rekao da su srpski dobrovoljci već stigli u Ukrajinu da se bore za Rusiju i dvije samoproglašene države koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini, Lugansku i Donjecku.

Među dobrovoljcima koji se bore za samoproglašene države u Ukrajini su i Srbi koji su tamo bili i ranije, neki su se našli u Rusiji, a neki tek pristigli, iako ne mnogo, zbog poteškoća u transportu”, rekao je Živković. “Ali interesovanje je ogromno.”

Pominjući Srbe koji su već stigli na ukrajinsko bojište, on je rekao da ne može dati konkretnije informacije o njima, niti o rutama koje su koristili, jer će “ljudi biti direktno optuženi za krivično djelo”.

Borba u stranom ratu je nelegalna u Srbiji. Više javno tužilaštvo u Kruševcu otvorilo je, a potom obustavilo istragu protiv Živkovića zbog organizovanja učešća u prvoj rundi ratovanja u Ukrajini 2014. godine.

Nakon prvog izbijanja borbi u Ukrajini 2014. godine, BIRN-ova Baza presuda za terorizam i borbe na stranim bojištima identifikovala je 16 osoba od ukupno 29 koje je Srbija osudila za zločin. Svima su izrečene uslovne kazne. Crna Gora je osudila jednu osobu za učešće u borbama

Policija u Bosni i Hercegovini procjenjuje da se u Ukrajini borilo 10-ak ili više dobrovoljaca. Sudovi u BiH za zločin su sudili samo jednoj osobi – koja je oslobođena.

Gavrilo Stević je optužen da je iz Beograda otišao u Moskvu, a zatim u istočnu Ukrajinu, gdje se kao dobrovoljac pridružio paravojnoj formaciji “Jovan Šević”.

Presudom Državnog suda BiH oslobođen je optužbi za pridruživanje stranim paravojnim ili parapolicijskim formacijama i borbe u Ukrajini.

BIRN nije mogao potvrditi Živkovićeve navode o dolasku srbijanskih i bosanskih Srba u Ukrajinu.

Putovanja u Rusiju i Ukrajinu smanjena su nakon što su brojne evropske zemlje obustavile letove za Rusiju zbog invazije.

Ali Srbija nije jedna od tih zemalja, a Air Serbia i dalje ima letove između Beograda i Moskve.

Iako je pridruživanje oružanim sukobima u stranim državama protivzakonito u BiH i Srbiji, blage kazne izrečene prošli put možda neće uticati na odluke mnogih dobrovoljaca.

Kao iu Srbiji, nema zvaničnih podataka o odlascima bh. državljana u Ukrajinu u proteklih nekoliko dana.

U obje zemlje mnogi korisnici društvenih mreža izražavaju spremnost da odu tamo, ali stručnjaci kažu da je nemoguće procijeniti da li mišljenja iznesena na društvenim mrežama odražavaju stvarno stanje.

Dobrovoljci se "organizovano" šalju u Donbas

Nema sumnje da otcijepljene države u istočnoj Ukrajini, koje se često nazivaju Donbas i njihove pristalice, žele strane dobrovoljce.

Aleksandar Borodai, lider takozvanog Saveza dobrovoljaca Donbasa i prvi „premijer“ otcepljene Donjecke Republike, rekao je nedavno na lokalnoj televiziji da je „došlo vrijeme“ za regrutaciju.

„Unija dobrovoljaca Donbasa, posebno ja i štab Unije, zauzeti smo mobilizacijom“, navodi se u transkriptu njegove izjave objavljenom na Telegram nalogu Unije 18. februara.

„Mobiliziramo dobrovoljce da ih na organizovan način pošaljemo u pomoć republikama Donbasa i ruskom stanovništvu Donbasa“, dodao je on.

Istog dana Savez je najavio formiranje rezervnog sastava dobrovoljaca, rekavši da zainteresovani treba da se jave u njegov štab radi pridruživanja.

Dobrovoljci iz Srbije i entiteta bosanskih Srba, Republike Srpske, borili su se na ruskoj strani u Donbasu u prvom vojnom sukobu u Ukrajini 2014. godine.

Kacper Rekawek, iz Centra za istraživanje ekstremizma Univerziteta u Oslu, kaže da su se na pozive za odlazak u Ukrajinu ranije javljali Srbi koji su putovali u Donbas.

Dok su pozivi za volontere 2014. bili više skriveni, sada su vidljivi na svim društvenim mrežama, a sadrže i savjete kako doći do bojišta, napomenuo je on.

"Ovo omogućava mobilizaciju pojedinaca... Vidjet ćemo koliko će ljudi otići, siguran sam da će ih biti više nego 2014. godine", rekao je Rekawek.

Ali Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da odlasci danas u odnosu na 2014. imaju više političku nego vojnu težinu.

“Ti dobrovoljci sada ne mogu napraviti značajnu razliku kao 2014. ili 2015. godine. Vojna operacija je sada opsežnija. Oni su samo mala kap u moru”, rekao je Petrović.

Međutim, političku težinu ima da su takve organizacije spremne učestvovati u vojnim operacijama, što može imati posljedice po Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, jer je učešće u sukobu bitno, rekao je Petrović.

Uz poziv koji je objavio Savez dobrovoljaca Donbasa priloženo je uputstvo za podnosioce prijava.

Volonteri moraju navesti svoje puno ime, datum rođenja, vojnu specijalnost, iskustvo u vojnim operacijama i kontakt telefon.

Ni Savez ni telefoni navedeni u pozivu nisu odgovorili na upite BIRN-a o procesu do trenutka objavljivanja teksta.

Savez, koja okuplja bivše dobrovoljce, ranije je odlikovala neke učesnike sukoba iz 2014. iz BiH i Srbije.

Jedan od ovih bivših učesnika sukoba rekao je za BIRN da, prema njegovim saznanjima, nijedan dobrovoljac još nije otišao iz Bosne ili Srbije u Ukrajinu.

Kozačka udruženja, također, okupljaju dobrovoljce sa Balkana i iz drugih krajeva, da se bore za Rusiju u Ukrajini.

Nikola Đakonov, bivši član Upravnog odbora Saveza dobrovoljaca Donbasa, sada vrhovni komandant ili ataman, Saveza kozačkih vojnika Rusije i inostranstva, povezan je sa Kremljom. Predsjednik Putin ga je odlikovao.

Đakonov, također, ima veze sa bosanskim Srbima. On je posjetio Banja Luku 2014. godine, što su neki vidjeli kao podršku kandidaturi lidera bosanskih Srba Milorada Dodika za mjesto predsjednika Republike Srpske.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu na svom Facebook nalogu objavljuje pozive za dobrovoljce.

Đakonov je napisao da je ovo bio važan i odlučujući trenutak u ruskoj istoriji. Bilo je vrijeme da se "zaštite građani nezavisnih republika Donjecka i Luganska od krvoprolića neonacista".

Kozaci su oduvijek bili ključni za zaštitu ruskih granica i nadao se da sada neće iznevjeriti kozačku slavu, rekao je.

„Naš zadatak u ovim teškim i odlučujućim danima svetske istorije jeste da podržimo predsjednika Putina i naše oružane snage koje rješavaju najvažnije geopolitičke zadatke. Ako je pomoć potrebna, nemojte ostati po strani”, napisao je Đakonov.

Druga kozačka organizacija, Balkanska kozačka vojska, čiji su članovi ranije pozivali na odlazak u rat u Ukrajini, nije se oglasila od početka ruske invazije. BIRN nije mogao da kontaktira ni Đakonova ni Balkansku kozačku vojsku.

Osim Kozaka, i druge proruske organizacije u regionu ranije su pozivale i pozdravljale odlaske dobrovoljaca na bojište u Ukrajini.

Oplata duga Rusiji – i osveta Zapadu

Petrović je rekao da podsticanjem odlazaka u Ukrajinu desničarske organizacije u Srbiji potkopavaju zvaničnu politiku vojne neutralnosti Srbije.

„Prema našem istraživanju, organizacije koje propagiraju odlaske na ukrajinsko ratište… imaju veliki uspeh i odjek kod građana Srbije“, rekao je on.

Petrović kaže da mnogi Srbi slave ono što ruski režim radi u Ukrajini, jer to predstavlja neku vrstu pravde za njih, u odnosu na zapadnu podršku jugoslovenskim otcepljenim republikama i Kosovu 1990-ih. Drugim riječima, Zapad se „sada suočava sa onim što je učinio Srbiji devedesetih godina“.

Novi polasci na starim rutama

Dejan Berić, srpski dobrovoljac koji se prije nekoliko godina pridružio proruskim snagama u samoproglašenom Donbasu kao snajperista, podržao je pozive na pridruživanje ratu na društvenim mrežama.

“Mislim da nakon ovog videa neću biti na mreži još neko vrijeme... Rat je počeo, počeo je žestoko”, rekao je on u video snimku objavljenom na YouTube-u 21. februara.

Na kraju snimka Berić je rekao da će se ponovo javiti kada bude imao pristup internetu, možda sa neke druge teritorije.

Dva dana kasnije objavio je fotografiju snajperista na svom Fejsbuk nalogu, rekavši da će neko vrijeme biti odsutan. Berić nije odgovarao na upite BIRN-a do trenutka objavljivanja teksta.

Ranije je pisao da već ima pasoš Donbasa pa smatra da je obaveza da se pridruži proruskim snagama.

Šapčani Dejan Vulić i Momir Simić, koji je ranije delio fotografije u vojnoj uniformi sa Berićem, nedavno su objavili nove fotografije u vojnoj uniformi.

Vulić je 24. februara, prvog dana ruske invazije, objavio svoju fotografiju u uniformi sa puškom kako stoji pored table sa natpisom „Rusija“. Komentar ispod glasi: “Ujače, čuvaj se”.

Međutim, za BIRN je rekao da trenutno nije u Ukrajini, jer je ranije dao svoj doprinos.

„Odradio sam svoj dio, da tako kažem, a sada će regularna ruska vojska završiti ostalo“, rekao je on za BIRN.

Međutim, razni prijatelji su komentarisali objavu kao da je u Ukrajini, poželevši mu sreću i oderajući kožu "da se vrati živ i zdrav".

„Pozovite me ako ste tamo da igrate igru“, napisao je Milan Đorđević.

Simić nije odgovorio na upit novinara BIRN-a da li je na ratištu.

Beograđanin Dejan Šešum objavio je svoju fotografiju u vojnoj opremi sa puškom u ruci, izražavajući podršku Rusiji. Sudeći po njegovim objavama, Sesum je član Airsoft Club tima.

Ispod objave Milan Stojković je napisao: „Brate, idemo ako treba“. Stojković do trenutka objavljivanja nije odgovorio na upite BIRN-a o svom odlasku.

Petrović je za BIRN rekao da se rute za odlazak na ratišta neće razlikovati od onih kojima se putovalo iz Srbije u Ukrajinu 2014. godine.

„Srbija nije uvela sankcije Rusiji i povećan je broj letova iz Srbije u Rusiju“, rekao je Petrović.

Granična policija Srbije i Air Srbija nisu odgovorili na upite BIRN-a o broju bh. državljana koji su putovali u Moskvu u proteklom periodu do trenutka objavljivanja teksta.

Tužilaštvo BiH saopćilo je da radi na nekoliko navoda o putovanju bosanskih državljana na ratišta u Ukrajinu u prošlosti i da ih provjerava uz pomoć policijskih i sigurnosnih agencija.

„Svaki Srbin je ruski brat“

U međuvremenu, ekstremno desničarska srpska organizacija, Narodne patrole, održala je protestni skup podrške Rusiji 4. marta u Beogradu tvrdeći da se Putin bori protiv ukrajinske „nacističke prozapadne vlade“.

Damnjan Knežević, predstavnik te organizacije, sa oznakom Z na sakou, izrazio je neslaganje sa balansiranjem političkog vrha Srbije. „Svaki Srbin je ruski brat“, rekao je.

“Srbi bi se okupili za Rusiju „ma koliko na nas pritiskali”, rekao je Knežević, poznat po iznošenju antiimigrantskih i antivakserskih stavova.

Kako je najavljeno, skupu je prisustvovao i šef druge ekstremno desničarske organizacije Obraz Mladen Obradović.

Ustavni sud Srbije zabranio je njegovu organizaciju 2012. godine, ali je ona nastavila da postoji djelimičnom promjenom imena, koje je zvanično registrirano 2019. godine.

Borko Rajić, koji je u odeljku za komentare ispod ranije spomenute objave Dejana Berića rekao da bi rado otišao kao dobrovoljac u Ukrajinu, rekao je za BIRN da se smatra obaveznim da pomogne svojoj braći Rusima koji su dobrovoljno pomagali Srbima u BiH i na Kosovu.

Ali ovo nije jedini razlog, rekao je.

"Najveći razlog je to što je neko konačno ustao protiv novog svetskog poretka koji ima za cilj da smanji čovječanstvo", rekao je on i dodao da je rat vidio kao borbu protiv najmračnijih sila koje su počele da istrebljuju ili smanjuju broj ljudi na zemlji. .