Srbija plaća cenu kašnjenja, grešaka i skupih automobila u nadogradnji železnice

Kašnjenja i greške u projektovanju Srbiju su koštale desetine miliona dolara u procesu nadogradnje železničke veze između Beograda i Budimpešte, otkriva BIRN.

Aleksandar Vučić – tada premijer Srbije, a sada njen predsednik – obećao je 2015. da će nadogradnja železničke veze između Beograda i Budimpešte biti završena do sredine 2018.

Projekat, koji se velikim delom finansira kineskim zajmovima, ključna je komponenta Pekinške inicijative Pojas i put, koja modernizuje željezničku rutu kako bi se ubrzao protok kineske robe iz luke Pirej u Grčkoj koju vode Kinezi u Zapadnu Evropu.

Ipak, uz već potrošenih dve milijarde eura, nadogradnja tek treba da se završi.

Istraga BIRN-a je utvrdila ozbiljna kašnjenja na sve tri deonice pruge, kao i greške koje su Srbiju koštale skoro 35 miliona dolara kazni. Takođe su pronađena dokumenta koja pokazuju da je skoro 720.000 dolara od 800 miliona dolara ruskog kredita za železničku prugu potrošeno na lizing šest automobila od ruskog izvođača radova.

Godine kašnjenja

Planovi za modernizaciju pruge od 350 kilometara između prestonica Mađarske i Srbije datiraju iz 2013. godine, kada su dve zemlje i Kina potpisale memorandum o razumevanju.

Kineski zajmovi pokrivaju 85 odsto troškova – dve milijarde evra i dalje – dok je Srbija takođe dobila kreditnu liniju od Rusije da pomogne u njenom delu.

Ali umesto da se dogradnja završi sredinom 2018, kako je Vučić obećao, tek te godine su zvanično počeli radovi na prvoj deonici između Beograda i Stare Pazove.

Za drugu deonicu, između Stare Pazove i Novog Sada na severu Srbije, građevinska dozvola izdata je 31. januara 2019. godine, više od godinu dana kasnije nego što je prvobitno bilo predviđeno.

Radovi tek treba da počnu na trećoj deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom, a prema saznanjima BIRN-a, procedura za izdavanje građevinske dozvole je još u toku.

Penali plaćeni Rusiji

Pored kašnjenja, Srbija je takođe platila visoku cenu za niz grešaka u dizajnu i neuspeha da povuče ruski kredit na vreme.

Prema saznanjima BIRN-a, Srbija je ruskom partneru isplatila odštetu od oko 30 miliona dolara zbog grešaka Instituta za saobraćaj Srbije (CIP) prilikom projektovanja vijadukta i tunela u selu Čortanovci, jugoistočno od Novog Sada.

Država je platila i kaznu veću od 4,7 miliona dolara nakon što je odložila povlačenje tranše ruskog kredita za izgradnju deonice Stara Pazova-Novi Sad.

Ugovor o kreditu potpisan je u januaru 2013. godine na pet godina. Ali pošto izgradnja nije počela u tom roku, Srbija nije povukla kredit, što je rezultiralo kaznom plaćenom Rusiji u martu 2018.

Protokolom iz 2016. godine izmenjen je ugovor o kreditu, koji ističe krajem ove godine, što je ujedno i rok koji je Vlada odredila za završetak deonice Stara Pazova-Novi Sad. Nejasno je da li će ovaj rok biti ispoštovan.

Infrastruktura železnica Srbije saopštila je za BIRN da nema saznanja o plaćanju kazni. Ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije potvrdilo ili odbilo plaćanje bilo kakvih kazni.

Ali Zorana Mihajlović, koja je bila na čelu ministarstva od 2014. do 2020. godine, potvrdila je nalaze BIRN-a.

“Nažalost, nakon preuzimanja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, shvatili smo da po tom kreditu nisu dogovoreni konkretni projekti, već da je iznos kredita za železnicu načelno dogovoren”, rekla je Mihajlović, sada ministarka rudarstva Srbije. i energiju.

Još jedan razlog za neblagovremeno povlačenje kredita je, kako je rekla, činjenica da posao koji je preduzeo CIP ne odgovara stvarnom stanju na terenu.

„Kazne o kojima govorite proizilaze iz člana 2. Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, koji se odnosi na sve neiskorišćena sredstva u roku od pet godina, koliko je prvobitno ugovoren iznos kredita”, navela je Mihajlović u pisanom odgovoru.

Ruska zabrinutost

Sporazum je u Moskvi 11. januara 2013. godine potpisao tadašnji ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić. Rusija je pristala da pozajmi Srbiji 800 miliona dolara na pet godina. Mihajlovićeva je krajem 2016. godine potpisala amandman o produženju kredita do kraja 2021. godine, ali je Srbija bila u obavezi da plati proviziju do 15. marta 2018. na bilo koji deo kredita neiskorišćen do kraja 2017. godine, pa otuda i kazna od 4,7 miliona dolara.

Srbija će morati ponovo da plati do 15. marta 2022. sve neiskorišćene iznose do kraja ove godine.

Mihajlović je okrivila nedostatak „gotovih projekata“ na koje bi se trošio ruski novac.

"Ministarstvo građevinarstva je ubrzalo aktivnosti na realizaciji ruskog kredita, što je rezultiralo završetkom projekata u dogovorenim rokovima", rekla je ona. “Nakon toga više nije bilo plaćanja ovakvih kazni.”

Ipak, čak i nakon što je rok zajma produžen, Rusi su bili zabrinuti.

„Prema našem mišljenju, najproblematičnija pitanja mogu biti ona koja se odnose na eksproprijaciju i blagovremeno dobijanje građevinske dozvole“, rekao je Sergej Pavlov, prvi zamenik generalnog direktora zadužen za razvoj međunarodnog poslovanja i međunarodne poslove Ruskih železnica, RŽD, izvođaa radova na deonici Stara Pazova-Novi Sad, dostavilo je pismo Mihajlovićevoj mesec dana nakon što je kredit produžen.

Dozvola je, kako se navodi u pismu, trebala biti izdata do 29. avgusta 2017. godine, ali je BIRN utvrdio da je zaista izdata 31. januara 2019. godine.

U vezi sa eksproprijacijom zemljišta, direktor Infrastrukture železnice Srbije Miroljub Jevtić uhapšen je u januaru 2020. godine zbog sumnje da je umešan u malverzacije tokom procesa. Osuđen je početkom na godinu dana zatvora. Jevtić je odbio da komentariše, pozivajući se na pravni postupak koji je u toku.

Skupi automobili

Prema navodima izvora iz Železnice, prema odredbama ugovora između Infrastrukture železnice Srbije, kao investitora, i RŽD kao izvođača i projektanta, troškove eventualnih grešaka u projektu snosi investitor.

Otuda je Infrastruktura železnica Srbije platila 30 miliona dolara za greške Instituta za saobraćaj Srbije pri projektovanju vijadukta i tunela u Čortanovcima, rekao je izvor.

Ni Infrastruktura železnica Srbije ni Ministarstvo nisu potvrdili konkretan slučaj, navodeći samo da je projekat izazvao vanredne troškove.

"Sve potvrde o privremenim uplatama koje su do sada isplaćene su u skladu sa Ugovorom koji postoji sa izvođačem radova, ruskom kompanijom RŽD International, i planiranim sredstvima u okviru tog Aneksa ugovora", saopšteno je iz Ministarstva i Infrastrukture železnice Srbije u identičnom odgovoru na BIRN-ova pitanja.

Deo ruskog kredita zapravo nije potrošen na nadogradnju željezničke pruge, već na automobile, kancelarijski materijal, šoljice za kafu, pribor za jelo, bojlere, sudopere i kompjutere, prema dokumentima do kojih je došao BIRN. Potrošnja na takve stavke iznosila je nešto više od 794.000 dolara.

Zanimljivo je da je od ove sume 720.000 dolara potrošeno na lizing šest automobila RŽD-a – pet Dacia Dustera i Škode Yeti. Tržišna cena Dacie u to vreme bila je otprilike 13.800 dolara.

U pismu od 9. juna 2016. godine tadašnji direktor Infrastrukture železnica Srbije Dušan Garibović pisao je direktoru RŽD-a u Srbiji Mansurbeku Sultanovu da su saglasni sa cenom.

“Pozivamo se na Vašu Ponudu za materijal za nadzorne organe dostavljenu e-mailom 08.06.2016. godine i obaveštavamo Vas da smo saglasni sa cenama i ujedno Vas molimo da predvidite mogućnost povrata

dela sredstva za korišćenje automobila u slučaju da se automobili koriste u periodu kraćem od pet godina”, napisao je Garibović.