Prisustvo i uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji

U toku poslednje decenije i nešto više, vidljivo je prisustvo kao i uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji. Pri tome, u posledne vreme (nakon 2022) saradnja sa Rusijom pokazuje trend smanjenja, dok je saradnja i prisustvo Kine i dalje jača.

Uticaj Rusije i Kine proizilaze iz raznih uzroka i činilaca:

• Usporavanje procesa proširenja EU kao i pojava multikriza Unije tokom poslednje decenije (posebno ekonomska i finansijska kriza, bregzit kao i uticaj populizma i evroskepticizma) uzrokovali su smanjenje realnog transformacionog uticaja Unije na Zapadnom Balkanu, odnosno jednu vrstu političkog odsustva EU. Iako se između 2009. i 2020. godine NATO proširio na Albaniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, ovo nije bilo sasvim dovoljno da se politički „nadomesti“ praktična blokada procesa proširenja EU, posebno kada su u pitanju politike u Srbiji, odnosno u BiH. Taj vakuum su prirodno popunjavali spoljni činioci, od Kine i Rusije,  preko SAD, preko Turske do arapskih država Zaliva i dr;

• Pojave napetosti i nerešeni sporovi između zapadnobalkanskih naroda se nisu u dovoljnoj meri smanjili. Posebno su pitanje statusa Kosova i sukobi Beograda i Prištine, kao i pitanje odnosa u BiH (Republika Srpska) bili povod za nastojanja učesnika da zadobiju spoljnu podršku trećih strana (posebno podršku stalnih članica SB UN),

•  Ekonomska dinamika regiona, odnosno napori vlada da se obezbedi rast i privlačenje stranih investicija, omogućili su pojačano prisustvo Kine, koje se uklapa u njenu stratešku politiku razvoja projekta Pojas i put, odnosno programa 16+1 saradnje sa zemljama centralne i istočne Evrope. U ovom okviru, kineska orijentacija na izgradnju infrastruktura u regionu, kao i investicija u različite sektore, predstavlja relativno noviju, ali ekonomski, politički i dugoročno značajnu pojavu,

• Značaj energetske saradnje sa Rusijom, posebno kada su u pitanju Srbija i BiH nije sasvim smanjen u preThodnom periodu i pored određenih napora da se obezbedi diversifikacija energetskih snabdevača, posebno kada je u pitanju snabdevanje gasom.

• Na gornje faktore, može se dodati i nastojanje Rusije i Kine da svoj nastup u regionu dopunjavaju i činiocima „meke moći“ poput propagande (TV, mreže) ili jačanja kulturnih veza (Kina). Posebno su tokom perioda pandemije virusa kovid i Kina i Rusija nastojale da putem mera svoje zdravstvene politike i saradnje u snabdevanju vakcinama i drugim medicinskim materijalom ojačaju prisustvo i pozitivnu sliku u odnosu na reakcije sa zapada koje su u prvoj fazi pandemije delovale zbunjeno i nekoordinisano (iako su se retroaktivno posmatrano pomoć EU i zapadne vakcine pokazale daleko efikasniji i višestruko veći od kineskih i ruskih).  

Rat u Ukrajini od 2022. godine uticao je na porast geopolitičkih tenzija u Evropi, kao i šire u svetu i doveo do povećanja političke osetljivosti EU i SAD na prisustvo Rusije, u prvom redu, ali i Kine. Za razliku od Rusije, čiji uticaj je ipak u celini smanjen od vremena agresije na Ukrajinu, kineski sveobuhvatni uticaj je u porastu – i to ne isključivo u oblastima ekonomije i infrastruktura. Položaj Kine na Zapadnom Balkanu u suštini prati njen uspon kao planetarnog geopolitičkog činioca u svim delovima sveta u okviru inicijative „Pojas i put“.

Različiti uticaj Rusije, odnosno Kine u pojedinim državama Zapadnog Balkana

Različiti su oblici i ciljevi prisustva i delovanja Rusije na Zapadnom Balkanu. U načelu, Rusija uživa popularnost u pojedinim delovima Balkana (kulturološki pravoslavni prostor) poput Srbije i Republike Srpske, i donekle, Crne Gore i Severne Makedonije. Ovo međutim ne znači da je Rusija u stanju da prevlada nad dominantnim zapadnim prisustvom i uticajem. Rusko prisustvo se više opisuje kao delovanje „sile ometača“, što znači da njen cilj nije da bude geopolitička alternativa zapadu, već da podriva zapadne politike i interese u regionu, uključujući proces ulaska u NATO ili EU. Priširenje NATO na region Balkana je ograničilo delovanje i propagandu Rusije u regionu.

Ruski uticaj u meri u kojoj je prisutan, u prvom redu je politički i povezan sa sukobom Rusije sa NATO i EU, dok je u ekonomskom smislu uglavnom ograničen na energetsku saradnju. Kinesko prisustvo je po ciljevima dugoročnije a po instrumentima raznovrsnije. Ono je prvenstveno orijentisano na ekonomska pitanja (krediti, ulaganja, gradnja infrastruktura, trgovina sl). U novije vreme taj uticaj se širi i na druge oblasti, poput kulture, kao i i političkih odnosa (promocija kineske vizije novog svetskog poretka i interesa, posebno kroz nastup u UN, promocija BRIKS  sl).

Komparativno posmatrano, prisustvo i delovanje Rusije, a u određenoj meri i Kine, ima najveći efekat na prostoru, odnosno u zemljama koje još nisu članice NATO (Srbija i BiH). Srbija je praktično jedina zemlja na Zapadnom Balkanu, koja nije članica NATO (članice NATO su Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora), odnosno na čijoj teritoriji ne postoji strano vojno prisustvo (EU u BiH i NATO na Kosovu), pa je prema tome prirodna meta nadmetanja. Srbija je jedina zemlja ZB koja se ni do danas nije pridružila sankcijama EU prema Rusiji nakon agresije na Ukrajinu.

Ruski uticaj je možda još jači nego u Srbiji na delu Bosne i Hercegovine sa srpskom većinom – Republici Srpskoj. Od početka agresije Rusije na Ukrajinu, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik se čak četiri puta susreo sa V. Putinom. Prilikom susreta 2023. godine izjavio je „Republika Srpska ostaje proruski, antizapadno i antiamerički orijentisana„. Ruske kompanije su prisutne u energetskom sektoru Republike Srpske, posebno u oblasti naftne industrije. Primarni primer je ruska kompanija „Zarubežnjeft,“ koja upravlja rafinerijom nafte u Brodu.

Nakon Srbije i BiH, prisustvo i uticaj Rusije je bio donekle primetan, ali sa tendencijama opadanja u državama Zapadnog Balkana sa pravoslavnom tradicijom, a posebno u Crnoj Gori. Prisustvo i uticaj Rusije u CG u ekonomskom i političkom pogledu bili su znatno vidljiviji pre 2017. godine (ulazak CG u NATO). Najveći pojedinačni investitor u Crno Gori bio je ruski oligarh Oleg Deripaksa koji se međutim 2016. godine povukao iz projekta „Kombinat aluminijuma“ i pokrenuo više sudskih sporova protiv crnogorskih vlasti. Procenjuje se da su ruski građani investirali 500 miliona dolara u nekretnine u CG. Kao efekat rata u Ukrajini i sankcija prema Rusiji koje je uvela Crna Gora, ruske investicije i prisustvo su bile u padu tokom poslednjih godina.

Crna Gora ima najviši stepen zaduženosti na ZB u odnosu na kredite iz Kine. Prema nekim podacima, udeo kineskih kredita u BDP-u BiH je iznosio 3%, u Srbiji 8,4%, u Severnoj Makedoniji 8%. a u Crnoj Gori je iznosio čak 21% (prvenstveno zbog izgradnje autoputa Podgorica – Kolašin). Izloženost prema kineskom dugu Crne Gore je donekle smanjena od 2021. g. intervencijom nekih zapadnih banaka.

Kao tradicionalno pravoslavna zemlja, Severna Makedonija je pod uticajem ruskih uticaja propagandnog i kulturnog karaktera, ali to ima prilično mali efekat na njenu unutrašnju i spoljnu politiku. S druge strane, ekonomski uticaj Kine je primetan (krediti, izgradnja infrastruktura, povećanje uvoza i dr) ali ne prelazi uobičajene granice u poređenju sa drugim državama ZB. 

Najzad, može se konstatovati da su uticaj i prisustvo Rusije najniži u dve zemlje ZB sa albanskim većinskim stanovništvom, koje ni kulturološki i tradicionalno nikada nisu imale posebne veze  (sa izuzetkom srpskog stanovništva i srpske pravoslavne crkve na Kosovu). S druge strane kinesko prisustvo u Albaniji se može uporediti sa njenim delovanjem u ostalim zemljama ZB. Taj uticaj u Albaniji se pretežno ostvaruje kroz ekonomske investicije i infrastrukturne projekte. Kina koristi takođe jača kulturne i obrazovne odnose.

Izvor: FEB