„Nervoza u Kremlju je ekstremna i ima ozbiljne posledice“: Ruski istraživački novinari pojašnjavaju o čemu je reč

Nervoza Kremlja u vezi sa disidentima u egzilu je ekstremna i ima izuzetno ozbiljne posledice.

FSB je sada optužio Ruski antiratni komitet, grupu istaknutih emigranata, za pokušaj „nasilnog preuzimanja vlasti“, praktično za planiranje državnog udara, kao i za organizovanje terorističke grupe. FSB je posebno istakao ulogu Mihaila Hodorkovskog, ruskog oligarha u egzilu, pišu u analizi za Centar za evropske analize Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe.

Optužujući Antiratni komitet za terorizam, FSB ga efektivno izjednačava sa grupama poput Al Kaide i Islamske države, a Hodorkovskog – koji je proveo 10 godina u zatvoru zbog protivljenja Putinu – sa Osamom bin Ladenom, organizatorom napada 11. septembra.

To je smela odluka Kremlja. Navodna „teroristička ćelija“ uključuje istaknute i ugledne Ruse u egzilu, među kojima su Mihail Kasjanov, bivši premijer pod Putinom, Sergej Aleksašenko, bivši prvi zamenik predsednika Centralne banke Rusije, svetski šampion u šahu Gari Kasparov, satiričar Viktor Šenderovič, popularna Jutjub komentatorka Jekaterina Šuljman i disident Vladimir Kara-Murza, koji je pušten iz ruske kaznene kolonije prošle godine u najvećoj razmeni zatvorenika između Rusije i Zapada još od Hladnog rata.

Ukratko, komitet čine predstavnici ruske elite, svi veoma poznati u zemlji, koji su odlučili da javno istupe protiv Putina.

Njihove javne izjave uglavnom se odnose na potrebu za novom demokratskom strukturom, nelegitimnost sadašnjeg režima u Kremlju i potrebu za njegovim padom, ali nisu zagovarali terorizam u značenju koje imaju demokratske države.

Saopštenje FSB-a od 14. oktobra odobreno je na samom vrhu: portparol Putina, Dmitrij Peskov, objasnio je to rečima da su ti pojedinci „angažovani u neprijateljskim aktivnostima, i naše specijalne službe preduzimaju potrebne mere“.

Peskovljeve reči neodoljivo podsećaju na Staljinove montirane procese protiv trockista, koje je tretirao kao svoje glavne političke neprijatelje

Trocki i njegovi sledbenici bili su ozbiljni politički protivnici koji su izazivali Staljinovu moć u Sovjetskom Savezu i inostranstvu, i upravo zato su ih Staljin i njegove obaveštajne službe nemilosrdno progonili – njega, njegovu porodicu i njegove pristalice – širom sveta.

Sovjetska kampanja protiv trockizma bila je potpuno drugačija od represije KGB-a prema disidentima u kasnom sovjetskom periodu. Disidenti su uglavnom bili optuživani za antisovjetske aktivnosti, nikada za terorizam, i nikada nisu smatrani ozbiljnim rivalima članovima Politbiroa.

Novo saopštenje FSB-a možda je izazvano glasanjem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1. oktobra o pokretanju „platforme za dijalog“ sa ruskim demokratskim snagama u egzilu – od kojih su većina članovi Antiratnog komiteta. (Delegacija Kremlja isključena je iz Skupštine u martu 2022. godine.)

Možda postoji iskušenje da se ova naizgled suva inicijativa odbaci kao nemoćan gest s druge strane nove Gvozdene zavese, ali za Kremlj, ovo je pitanje određene ozbiljnosti.

 Ove godine, Kremlj je pojačao napore da političkim izgnanicima iz Rusije dodatno oteža život, zloupotrebljavajući mehanizme međunarodne saradnje među policijama i pravosudnim organima.

Značajan broj ruskih antiratnih aktivista, pisaca i novinara – uključujući i autore ovog članka – stavljen je na međunarodne poternice.

Odmah nakon početka invazije punog obima, Interpol je jasno stavio do znanja da neće prihvatati ruske zahteve za izručenje zasnovane na očigledno političkim optužbama, poput „širenja lažnih vesti o ratu“ – krivičnog dela koje je Kremlj dodao u ruski krivični zakonik nakon februara 2022.

Mnogi su tada verovali da će time biti zaustavljeni pokušaji Kremlja da koristi međunarodne pravne mehanizme za hapšenje ruskih disidenata

Međutim, posle skoro četiri godine rata, realnost se pokazuje znatno složenijom. Od početka invazije, Moskva je intenzivno radila na potpisivanju bilateralnih sporazuma o izručenju sa sve većim brojem zemalja širom sveta, zaobilazeći Interpolov sistem.

Od 2022. ruski Generalni tužilac potpisao je sporazume o saradnji sa kolegama u Alžiru, Vijetnamu, Iraku, Iranu, Kini, Mozambiku, Mjanmaru, Nikaragvi, Saudijskoj Arabiji, Tadžikistanu, Tanzaniji, Angoli, Venecueli, Egiptu, Kambodži, Severnoj Koreji, Kirgistanu, Kubi, Laosu, Maroku, Tajlandu, Centralnoafričkoj Republici i Čileu.

Moskovske bezbednosne službe takođe eksperimentišu s formulacijama krivičnih dela pod kojima mogu tražiti izručenje disidenata Rusiji.

Na primer, 9. oktobra, ruska aktivistkinja Lilija Manuhina uhapšena je u Jermeniji na zahtev Rusije. Ova 29-godišnjakinja pobegla je iz zemlje nakon što je sa prijateljima lepila antiratne letke na zgrade u Moskvi.

Strategija Kremlja ukazuje na to da bi članovi Antiratnog komiteta od sada trebalo veoma pažljivo da razmišljaju o svojim putnim planovima, jer je sve veći broj zemalja spreman da ih uhapsi i izruči Rusiji.

Optužbe protiv Antiratnog komiteta jasan su znak da su njegovi članovi sada na crnoj listi ruskih obaveštajnih službi i da su aktivno meta njihovih operacija.