Zašto Putin treba da brine, njegova propagandna mašina otkazuje

Vladimir Putin je gvozdenom rukom kontrolisao stavove Rusa o svetu. Onda je Jevgenij Prigožin razbio ovu fasadu.

Nakon neuspelog ustanka šefa Vagner grupe, Putin i njegovi propagandisti – nacionalni emiteri, visoki političari i uticajni ljudi na društvenim mrežama – trude se da objasne kako je Prigožin, arhetipski ruski heroj, odjednom mogao da postane najozloglašeniji izdajnik zemlje.

Pet zapadnih bezbednosnih zvaničnika, od kojih skoro svi razgovaraju nasamo da bi razgovarali o osetljivim stvarima, rekli su za POLITICO da Putin i dalje u suštini kontroliše, iako je pobuna ozbiljno testirala njegov autoritet.

Međutim, nesposobnost ruskog lidera da upravlja percepcijom javnosti o prošlonedeljnim događajima ukazuje na moguću slabost njegovog rukovodstva, prema dvojici zvaničnika. Putin i njegovi propagandisti nisu reagovali brzo kada je Prigožin pokrenuo svoju dramatičnu pobunu, a u danima koji su usledili njihove poruke su se kolebale između zaglušujuće tišine i tvrdnji da je sve to bila zapadna zavera.

„To je svakako jedna od najtežih, ako ne i najteža situacija sa kojima se Putin suočio“, rekao je Jakub Kalenski, zamenik direktora Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji, zajedničke organizacije NATO-EU koja se bavi podrškom države. kampanje uticaja . “To će takođe biti izazov u informativnom prostoru. Sam Prigožin je kontrolisao značajan deo svoje propagandne mašine”, dodao je on. „Sada imamo različite grane propagandne mašine koje kontrolišu različiti ljudi.

Dok su se Vagnerove trupe kretale ka Moskvi prošlog vikenda, državni mediji — od kojih tri četvrtine Rusa i dalje dobija većinu vesti — u početku su umanjili značaj pobune. Jedan je čak emitovao dokumentarac o pokojnom italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju dok se ustanak odvijao.

Istovremeno, uticajni korisnici Telegrama, platforme društvenih medija koju biraju korisnici ruskog govornog područja, bili su podeljeni oko toga kako treba da budu predstavljeni događaji. Glasna manjina – neki sa stotinama hiljada pristalica – stala je na stranu Prigožinove kritike ruskog vojnog vrha, ali je jasno stavila do znanja da ne želi da napadne Putina.

A kada je kriza bila gotova i šef Vagnera je bio na putu u belorusko izgnanstvo, emiteri koje je podržavao Kremlj pokušali su da uguraju ustanak u stari narativ da svaki napad na Rusiju mora biti povezan sa zapadnom agresijom.

Sam Prigožin je bio ključna figura Putinove propagandne mašinerije. Njegovi sopstveni pratioci Telegrama broje skoro 1,4 miliona ljudi. Grupe povezane sa vođom plaćenika i dalje su glavni oslonac u ruskim globalnim kampanjama uticaja na internetu, dok su ga američke vlasti povezale sa mešanjem u američke predsedničke izbore 2016.

Prigožinov status arhetipa moćnog čoveka otežavao je Kremlj da ga optuži da je izdajnik Rusije.

Na Telegramu, gde su influenseri fokusirani na rusku invaziju na Ukrajinu postali nacionalne slavne ličnosti, nekada aktivne grupe postale su jezivo utihnule dok su se korisnici mučili da dešifruju ko će pobediti, kaže Eto Buziašvili, naučni saradnik u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja Atlantic Council-a koji prati ruske- jezički društveni mediji.

Mnogi od ovih telegram kanala visokog profila bili su glasni u svojim kritikama ruskog vojnog rukovodstva tokom invazije na Ukrajinu i redovno su podržavali Prigožinove kritike ratovanja.

Ali kako je marš vođe plaćenika na Moskvu posustao, mnogi od ovih korisnika društvenih medija nisu otvoreno napali Prigožina i umesto toga pozvali su na mir između Rusa – dok su nastavili da kritikuju vojnu strategiju Kremlja u Ukrajini. Telegram nalozi na ruskom jeziku pozvali su snage Vagner grupe i rusku vojsku da ne ulaze u otvoreni građanski rat. „U suštini, svi su rekli: ’Hajde da to ne radimo‘“, dodao je Buziašvili.

U danima nakon neuspele pobune, nacionalni mediji pozivali su na jedinstvo dok su prikazivali Putina na svakodnevnim događajima – uključujući četvrtak na lokalnoj konferenciji o tekstilu – kako bi pokazali da je zemlja napredovala. Međunarodni emiteri u zemlji, koji sprovode agresivniju strategiju dezinformisanja, takođe su brzo pokušali da povežu neuspelu pobunu sa NATO.

Za Breta Šafera, šefa tima za manipulaciju informacijama Alijanse za obezbeđenje demokratije, zbunjeni odgovor na Prigožinov ustanak podseća na prve dane ruske invazije na Ukrajinu prošle godine.

U februaru 2022. industrija dezinformacija Kremlja je takođe bila iznenađena – uglavnom zato što je Putin kategorički odbio vojnu akciju nekoliko sati pre nego što su njegove trupe ušle. Operacije ruskog uticaja se često razvijaju mesecima, ako ne i godinama, i teško se prilagođavaju novim narativima kada se to zahteva skoro preko noći.

„Rusija je dobra u propagandnim kampanjama jer ima toliko pipaka“, kaže Šafer. „Ali u trenucima konfuzije, kada nije jasno šta se dešava, ne reaguje posebno dobro. /Politico/