Zašto bi sledeća Putinova meta mogao da bude Balkan

Rusija bi mogla da podstakne tenzije na Balkanu i započne novi rat koji bi Zapad morao da smiri ako pobedi u ratu sa Ukrajinom, rekao je kosovski visoki diplomata za NatSec Daily.

U intervjuu u ambasadi Kosova preko puta Nacionalne katedrale u Vašingtonu, ministarka spoljnih poslova DONIKA GERVALLA-SCHVARZ upozorila je da se teritorijalne ambicije ruskog predsednika VLADIMIRA PUTINA ne zaustavljaju na ukrajinskoj granici – i da bi pobeda Ukrajine protiv Rusije narušila stabilnost od tada obezbediti mnogostradalni Balkan.

„Putinova strategija je da odvrati pažnju Zapada raznim sukobima“, rekla je ona. „Dakle, Rusija bi veoma pozdravila još jedan rat na Balkanu.

Kosovo je posebno primamljiva meta za Putina jer prosperitet zemlje podriva njegov argument da Zapad ne može pomoći zemljama bivšeg istočnog bloka. NATO i Vašington su slavljeni zbog zaustavljanja etničkog nasilja i genocida u regionu nakon raspada Jugoslavije 1990-ih.

„Putin svake nedelje govori o Kosovu“, rekla je ona. „Ne radi se o geopolitičkom značaju Kosova, već o tome da je Kosovo uspešna priča Zapada, uspešna priča Sjedinjenih Američkih Država, uspešna priča NATO-a, uspešna priča zapadnoevropskih zemalja.

Upozorenje Gervale-Švarc dolazi u trenutku kada su druge evropske zemlje u ruskom dvorištu javno izrazile zabrinutost zbog Putinove sve veće agresije prema njihovim susedima. Prošle nedelje, Švedska je rekla da je Putin bacio oko na strateški važno ostrvo Gotland u Baltičkom moru. Finski premijer PETERI ORPO upozorio je da Rusija već napada svoje susede hibridnom taktikom. A Evropska unija je takođe osudila Rusiju zbog uklanjanja bova koje označavaju njenu rečnu granicu sa Estonijom.

U isto vreme, srpska vlada krajnje desnice približava se Moskvi i promoviše poricanje genocida u Bosni. Beograd je pokrenuo kampanju lobiranja da blokira rezoluciju Ujedinjenih nacija u čast ubistva 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u gradu Srebrenici 1995. godine, jednog od najozloglašenijih zločina u balkanskim ratovima. Rezolucija je konačno usvojena na Generalnoj skupštini prošle nedelje.

Sa obe strane Atlantika postoji zabrinutost da bi Srbija mogla da pokuša da povrati Kosovo jer lider zemlje, ALEKSANDAR VUČIĆ, koketira sa retorikom o „Velikoj Srbiji“ koja uključuje Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu. U septembru je došlo do sukoba između dve strane na severnoj granici Kosova. Ruska paravojna grupa Vagner takođe je prisutna u regionu i u prošlosti je obučavala srpske paravojne grupe.

U izjavi za NatSec Daili, Stejt department je rekao da podržava dijalog koji sponzoriše EU „kao put ka mirnim i produktivnim odnosima između dve zemlje“.

„Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine i njene zlonamerne ambicije na Zapadnom Balkanu naglašavaju hitnost i važnost ovih prioriteta“, navodi se u saopštenju.

Sa svoje strane, Srbija i Rusija odbacile su optužbe Kosova i kažu da su posvećene mirnom rešavanju tenzija. Ambasada Srbije u Vašingtonu saopštila je za NatSec Daili da „pojedini akteri u regionu pokušavaju da kreiraju neistinit narativ da bi ostvarili svoje političke interese” i da se Srbija „odlučno protivi svakom regionalnom sukobu”.

Ruska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahteve NatSec Daily za komentar.