Ukrajinska elektroenergetska mreža na ivici: izgubljeno 70 posto proizvodnih kapaciteta  zbog ruskih udara

Međutim, zbog kašnjenja Zapada u isporuci oružja, protivvazdušnoj odbrani je ponestalo municije, a ruske rakete sve više pogađaju svoje ciljeve.

Za razliku od prethodne kampanje protiv ukrajinskog energetskog sektora, koja se fokusirala na uništavanje elektrodistributivne mreže, ruske snage sada direktno gađaju termo i hidroelektrane.

Shodno tome, Ukrajina je izgubila 70 posto svojih raspoloživih proizvodnih kapaciteta, sa samo 14 gigavata koji su ostali od prethodnih 36,7, rekla je za Euromaidan Press Olena Pavlenko, energetski stručnjak i direktor ukrajinskog think tanka DiXi Group.

„S obzirom da je Ukrajina izgubila 70 posto proizvodnje električne energije, svi se pitaju šta se može učiniti. Nažalost, došli smo do tačke u kojoj nema brzog i lakog odgovora“, kaže Pavlenko.

DiXi Grupa procjenjuje da bi gubici ukrajinskih kapaciteta za proizvodnju toplotne energije mogli doseći i do 85 posto.

Euromaidan Press je konsultirao stručnjake kako bi bolje razumjeli situaciju, stanje restauratorskih napora i specifične potrebe.

 

Milijarde štete, milioni pomoći

 

Ruski napadi nanijeli su štetu ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi koja je procijenjena na 12,5 milijardi dolara, rekao je Andrij Gerus, predsjednik Odbora ukrajinskog parlamenta za energetska pitanja.

Kako bi olakšali obnovu ukrajinskog energetskog sistema, Ministarstvo energetike Ukrajine i Evropska komisija su u aprilu 2022. godine osnovali Ukrajinski fond za energetsku podršku. Fond, kojim upravlja Sekretarijat Energetske zajednice u Beču, Austrija, omogućava vladama, međunarodnim organizacijama i korporativnim donatorima pružanje finansijske podrške ukrajinskom energetskom sektoru.

Od maja 2024. godine, Fond je dobio oko 400 miliona eura (434 miliona dolara), a pet najvećih donatora su:

 

Njemačka – skoro 200 miliona eura

EU – 63 miliona eura

Britanija – 50 miliona eura

Danska – skoro 17 miliona eura

Austrija – 15 miliona eura.

 

Fond dostavlja mjesečne izvještaje o nabavkama putem infografike.

 

Iako Ukrajina, također, dobija pomoć preko ambasada, dobrotvornih fondacija i organizacija, ne postoje javno dostupne konsolidirane statistike.

Evidentno je da je pristigla pomoć nedovoljna u odnosu na nastale gubitke.

“Na osnovu javnih informacija, još uvijek nemamo dobrih vijesti. Možda se iza kulisa dešavaju pozitivni pomaci za koje mi ne znamo, ali gledajući trenutnu situaciju, nemam razloga da prenosim dobre vijesti,” kaže Olena Pavlenko, energetski stručnjak i direktor ukrajinskog think tanka DiXi Group.

 

Restauracija = oprema + PVO

 

Broj elektrana koje Ukrajina može obnoviti prije jeseni ovisi o dva faktora. Prvo, količina i vrsta opreme koju Ukrajina dobije odredit će njen kapacitet za obnovu. Ako se skupe turbine i druge kritične komponente brzo isporuče, Ukrajina može vratiti neke elektrane, ali ne na predratne nivoe.

Najhitnije potrebe Ukrajine su složene, jer Rusi ciljaju i na proizvodnju električne energije i na dalekovode.

„Treba nam sve, od transformatora i kablova do stubova i vozila za popravku za ekipe električara“, kaže Pavlenko.

Termo i hidroelektrane zahtijevaju velike turbine, rezervne generatore pa čak i elektroniku za kontrolne sobe.

DTEK, najveća ukrajinska privatna elektroenergetska kompanija, pokrenula je kampanju tražeći od zemalja da doniraju polovnu opremu koja im više nije potrebna. Električna oprema koja se može koristiti u Ukrajini prvenstveno se nalazi u postsovjetskim zemljama Istočne Evrope, od kojih su mnoge već počele raditi na njenom doniranju.

Drugi faktor je dostupnost moćnih sistema protivvazdušne odbrane. Rusija je 11. aprila uništila džinovsku termoelektranu Tripilska krstarećim projektilima Kh-69. Kako je kasnije objasnio predsednik Volodimir Zelenski, to se dogodilo jer je Ukrajini u potpunosti ponestalo raketa za sisteme protivvazdušne odbrane koji štite objekat.

“Na elektranu Tripilska letjelo je oko 11 projektila. Ukrajinska protivvazdušna odbrana uništila je prvih sedam, a četiri su uništila elektranu. Zašto? Jer nam je ostalo nula projektila. Ponestalo nam je svih projektila da ga zaštitimo”, rekao je Zelenski.

On je naveo da Ukrajini hitno treba najmanje sedam sistema protivvazdušne odbrane Patriot, od kojih su dva za grad Harkov, koji Rusija svakodnevno bombarduje.

 

Obnavljanje velikih elektrana bez adekvatne zaštite je besmisleno, jer su Rusi pokazali svoju sposobnost da probiju postojeću odbranu, posebno kombiniranim napadima pomoću dronova, krstarećih projektila i balističkih projektila.

Uprkos hitnoj potrebi za pomoć, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, isporuka pomoći je bila spora, a zapadne zemlje kašnjenja pripisuju propisima i birokratskim procesima. Međutim, za Ukrajinu, gdje je situacija teška, ova objašnjenja zvuče šuplje.

„Ako se zapadne zemlje žele igrati politike, poštivati procedure i sve ostalo, onda trebaju budu spremne na pogoršanje situacije. Ako žele pružiti stvarnu pomoć, trebaju dati prioritet isporuci pomoći što je brže moguće”, naglašava Pavlenko.

 

Zamračenja i racionalizacija

 

Ukrajina je pretrpjela najviše gubitaka u proizvodnji toplotne energije iz termoelektrana na ugalj, koje su bile neophodne za balansiranje cjelokupnog energetskog sistema. Rusi su namjerno gađali ova postrojenja, znajući njihovu važnost.

“Kada ujutro ili uveče svi počnu paliti svjetla, mašine za pranje veša, bojlere i kotlove, potrošnja se značajno povećava. Proizvodnja toplotne energije pokrivala je ova povećanja. Može se brzo pokrenuti kako bi se zadovoljile potrebe. Sada to ne možemo uraditi, pa otuda i zamračenja”, objašnjava Pavlenko.

Uprkos smanjenju ukupne potražnje za električnom energijom za jednu trećinu (16 posto za potrošače, 45 posto za industriju), energetski sistem Ukrajine se bori da zadovolji postojeće potrebe. Potrošači se svakodnevno suočavaju sa nestankom struje, a najgora situacija je u snažno granatiranim istočnim regijama. Ukrenergo, državni dobavljač energije, i regionalne energetske kompanije (Oblenergos) određuju rasporede isključenja u saradnji sa Ministarstvom energetike.

Očekuje se da će energetski deficit tokom ljeta dostići vrhunac u julu, kaže Roman Hrabčak, šef odjela za pouzdanost bilansa u Ukrenergu.  

“Jul se trenutno smatra najizazovnijim mjesecom. Tada nedostaje vode za hidroelektrane, u toku su popravke, a oštećena oprema u termoelektranama neće biti obnovljena na vrijeme”, objasnio je Hrabčak tokom predstavljanja studije DiXi grupe.

Industrija još više pati od nestanka struje, jer Ukrajina daje prioritet potrošačima, ugrožavajući već ratom zahvaćenu ekonomiju. New York Times je objavio da pojačani ruski napadi izazivaju zabrinutost zbog nestanka struje koji utiču na ukrajinsku odbrambenu industriju, iako je Ukrenergo uvjeravao da je odbrambena industrija zaštićena i da često ima autonomne izvore energije.

Štaviše, ukrajinski potrošači već su se suočili sa povećanjem cijene električne energije od 50 posto i više, ali stabilno napajanje ostaje nedostižno.

 

Nuklearna, hidro i uvozna struja u Ukrajini ostaju upaljena.

Nuklearna energija, koja daje polovinu ukrajinske električne energije, održava energetski sistem zemlje na površini uz evropski uvoz. Međutim, nuklearne elektrane moraju biti podvrgnute redovnom održavanju tokom ljeta kako bi se osigurao kontinuirani rad zimi kada je potražnja veća.

„Izazov je prebroditi ljeto kada nuklearne elektrane budu isključene radi održavanja i pripreme za zimu“, kaže Pavlenko.

Za razliku od zemalja koje gase nuklearna postrojenja, Ukrajina planira proširiti svoje nuklearne elektrane – odluku je već donijela vlada. Međutim, to će biti nuklearna elektrana novog tipa.

“Ovo su mali modularni reaktori, moderne tehnologije koje se jako razlikuju od onih na koje smo navikli. Oni su manji, lokalizovaniji i brži za izgradnju. Ali ne dovoljno brzo da nam pomogne da se pripremimo za slijedeću zimu”, objašnjava Pavlenko.

Nuklearna elektrana Zaporožje (ZNPP) koju je okupirala Rusija predstavlja poseban izazov za Kijev. Postrojenje je povezano na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, koja opskrbljuje električnom energijom kritičnu infrastrukturu stanice.

“Ukrajina hrani ZNPP jednim dalekovodom koji je stalno pod vatrom. Kada se isključi, elektrana radi na lokalne generatore dok se linija ne obnovi, što je ključno za sigurnost i opstanak elektrane pod okupacijom. Trudimo se da ga držimo u sigurnom režimu“, dodaje Pavlenko.

Hidroelektrane na rijekama Dnjepar i Dnjestar su, također, ključne za balansiranje energetskog sistema Ukrajine. Uprkos gubitku brane hidroelektrane Dnjepar u Zaporožju, pogođenoj sa osam ruskih projektila u martu 2024. godine i uništenju hidroelektrane Kahovka od strane Rusa 2023. godine, druge hidroelektrane nastavljaju raditi i stabiliziraju energetsku mrežu.  

Bohdan Suhetski, komercijalni direktor Ukrhidroenergo, glavne ukrajinske kompanije za proizvodnju hidroenergije, objasnio je izazove sa kojima se suočava u procesu obnove.

“Ukrhidroenergo koristi specifičnu opremu koja zahtijeva dugo vrijeme proizvodnje i značajna sredstva. Trenutno je dio opreme, koju finansiraju međunarodni partneri, u procesu proizvodnje“, rekao je Suhetski za Euromaidan Press.

Obnovljiva energija ne može sama nadoknaditi izgubljenu proizvodnju, jer zavisi od vanjskih uslova i daje energiju samo kada ima sunca ili vjetra.

Uvoz električne energije iz zemalja EU je još jedan ključni faktor u održavanju energetskog sistema Ukrajine. U početku se očekivalo da će Ukrajina uvoziti struju za hitne potrebe – kada bi se ukazala potreba, Ukrajina će tražiti uvoz, a zatim prestati. Sada je to skoro konstantan uvoz.

“Neizvjesno je kako će se to riješiti kada potrošnja električne energije i cijene porastu u Evropi tokom vrućeg vremena. To je formula sa mnogo nepoznanica“, kaže Pavlenko.

Ukrajina uvozi maksimum koji sistem dozvoljava – 1,7 gigavata, oko 10 posto svojih potreba. Ovo su ograničeni kapaciteti, uvoziti više fizički nije moguće.

 

Mogu li jedinice sa plinskim klipom premostiti jaz?

 

Ukrajina trenutno uvozi rješenja na prirodni plin, kao što su jedinice sa plinskim klipom, kako na državnom tako i na lokalnom nivou. Međutim, obim nabavke se ne otkriva iz razumljivih razloga.

“Nisam siguran da možemo kupiti dovoljno jedinica sa plinskim klipom da u potpunosti zamijenimo izgubljenu proizvodnju toplotne energije i pripremimo se za zimu. Možda ćemo pokriti potrebe u malim područjima, ali će vjerovatno i dalje postojati teritorije na kojima potrošači doživljavaju nestašice“, kaže Pavlenko.

Agregati sa plinskim klipom su daleko manje moćni od termoelektrana poput masivnog postrojenja Tripilska. Dok je elektrana Tripilska proizvodila električnu i toplotnu energiju za tri ukrajinske oblasti, agregati ss plinskim klipom su mnogo manji i mogu pokriti samo lokalne potrebe u pojedinačnim okruzima, gradovima ili selima. Oni ne mogu u potpunosti zamijeniti proizvodnju na ugalj.

Jedinice ss plinskim klipom su možda bile ključ za uspješnu navigaciju Ukrajine u zimu 2023/2024, iako su tačni detalji nepoznati.

„Ostaje pitanje: koliko ovih plinskih klipnih jedinica i drugih malih rješenja nam je potrebno da pokrijemo potrebe cijele zemlje?“, dodaje Pavlenko.

Uprkos izazovima, jedinice ss plinskim klipom dio su rješenja, a Ukrajina ima ograničene alternative.

Izgledi za energetski sistem Ukrajine ostaju sumorni bez trenutnog porasta pomoći Zapada. Postojeća pomoć je kap u čaši u poređenju sa milijardama štete. Produženo nedjelovanje će produbiti krizu, uzrokujući daljnje teškoće za civile i ometajući ekonomske i vojne napore.