20.02.2023.

Specijalni tribunal za krivično gonjenje Putinove agresije sve više dobija na zamahu

Sa predstojećom godišnjicom potpune invazije na Ukrajinu, nekoliko evropskih zemalja približava se konsenzusu o stvaranju posebnog suda za krivično gonjenje ruskih lidera, uključujući predsednika Vladimira Putina, za zločin agresije. Ukrajinski zvaničnici pozivali su na stvaranje specijalnog suda od prvih nedelja invazije, a državni tužilac Andrej Kostin je tokom nedavne posete SAD opisao takav tribunal kao “najpraktičniji i najefikasniji način za krivično gonjenje” i način za “obnavljanje svetskog poretka”.

Za sada ostaje nejasno kako će potencijalni tribunal izgledati u praksi i pod čijim će rukovodstvom biti stvoren, diplomate i pravni stručnjaci aktivno raspravljaju o različitim scenarijima. Mnogi od njih su se udružili oko kratkoročnog predloga privremenog tužilaštva zaduženog za prikupljanje dokaza za potencijalno buduće suđenje, što će pokrenuti suđenje, iako specifičnosti o tome gde i kako se krivično gonjenje može sprovesti tek treba utvrditi. Ranije ovog meseca, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen najavila je stvaranje međunarodnog centra za krivično gonjenje za zločin agresije u Ukrajini, koji će biti osnovan u Hagu i koji će biti zadužen za prikupljanje dokaza koji podržavaju potencijalno buduće krivično gonjenje. Von der Leyen je dodala da će centar biti deo tekućeg rada zajedničkog istražnog tima, koji je osnova međunarodne saradnje Evropske unije u krivičnom pravosuđu.

Ovo saopštenje je označilo značajnu promenu u odnosu na oklevanje koje je karakterisalo početne razgovore o specijalnom tribunalu za Ukrajinu.

“Barem u okviru Evropske unije, politička volja se manifestuje. Mislim da svi priznaju moralnu, političku, ali i pravnu potrebu da se vrhovno rusko rukovodstvo smatra odgovornim za zločin agresije u Ukrajini”, rekao je zvaničnik iz Severne Evrope koji je učestvovao u pregovorima, govoreći pod uslovom anonimnosti, kako bi razgovarali o tekućim diplomatskim naporima. “Očigledno je da smo se pre šest meseci više fokusirali na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a sada nekako prepoznajemo da je sistem odgovornosti nepotpun ako bar ne pokušamo da učinimo nešto u vezi sa zločinom agresije.”Ali zvaničnik je dodao: “Naravno, Evropska unija to ne može učiniti sama, potrebna nam je šira koalicija. Međunarodni ad hok tribunal sigurno neće biti osnovan bez američke podrške.”

Američki Stejt department je do sada bio oprezniji, iako ljudi bliski diskusijama očekuju da će Bajdenova administracija u najmanju ruku podržati plan za uspostavljanje privremene kancelarije u Holandiji.

Na panelu sa Kostinom ranije ovog meseca, Beth Van Schaack, ambasadorka Stejt departmenta za globalno krivično pravosuđe, nije preuzela nikakve obaveze, ali je nagovestila otvorenost vlade za različite predloge na stolu. „Još nismo videli potpuni koncept ovoga, ali izgleda da su ove vrste međukoraka važne dok razrađujemo detalje o tome gde bi zločin agresije na kraju mogao biti krivično gonjen“, rekla je Van Schaack za The Intercept, pozivajući se na privremeno tužilaštvo. „Na taj način se dokazi obezbeđuju dok su još sveži i proces počinje. Ona je naznačila da su SAD takođe otvorene za predloge za ad hoc sud o kojima se trenutno raspravlja. „Još uvek razmatramo različite modele. Svaki od njih ima prednosti i mane“, rekla je ona.

Kako su se dokazi o zločinima počinjenim u Ukrajini povećavali tokom prošle godine – Kostin je rekao da njegova kancelarija ima “65.000 registrovanih incidenata ratnih zločina” – pokrenuti su brojni sudski postupci, uključujući lokalna gonjenja i istrage nekoliko evropskih zemalja, kao i međunarodnog krivičnog suda. Međutim, ne postoji pravni mehanizam odgovoran za zločin koji je omogućio sve druge: čin agresije koji je počeo upadom ruskih snaga u Ukrajinu 24. februara na više frontova. MKS u ovom slučaju ne može da vrši agresiju jer bi Rusija, koja nije član Suda i ima pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, sigurno blokirala takav potez – ograničenje koje su nametnule zemlje poput Francuske, Velike Britanije i SAD. osnivački organ Suda.

Kako je Intercept ranije izvještavao, zemlje koje su podržale Ukrajinu i napore da se istraže ratni zločini i zločini protiv čovječnosti koji su tamo počinjeni, donedavno su oklijevale da odgovaraju na pozive za formiranje specijalnog tribunala, uglavnom iz političkih razloga i zbog presedana koji bi krivično gonjenje ruskih političkih lidera stvorilo za političke lidere u drugim zemljama.

Tokom svoje turneje u Vašingtonu, Kostin, ukrajinski tužilac, ukazao je na brojne rezerve i argumente protiv specijalnog tribunala koje je čuo od prvog pozivanja na njega. „Naša komunikacija o ad hoc specijalnom tribunalu pre nekoliko meseci nije bila laka“, rekao je on. „Na kraju dana sam rekao: „Vidite, od 24. februara Ukrajinci veruju u neverovatno. U teškom smo stanju, ali smo optimisti.“

Dodao je: „Istorija nas je dobro naučila: vođenje agresivnog rata vodi ka ratnim zločinima i drugim masovnim zločinima. Stoga je ključno ne samo da se okonča čin agresije, već i da se nalogodavci ovog međunarodnog zločina u potpunosti pozovu na odgovornost.”

Dvostruki standardi

Ipak, izgledi za ad hoc tribunal za Ukrajinu su obnovili dugogodišnje kritike da su mehanizmi međunarodne pravde pristrasni u korist nekoliko manje moćnih zemalja – kritika koja podriva legitimitet MKS-a od njegovog osnivanja.

Reed Brody, advokat za ljudska prava specijalizovan za masovne zločine i autor knjige “Uhvatiti diktatora”, naglasio je da je jedini razlog što bi specijalni tribunal mogao da bude neophodan Ukrajini to što zemlje koje sada pozivaju na to ograničavaju nadležnost MKS-a nad ovim zločinom. “Ljudi pričaju o praznini i rupi u zakonu. Pa, kako je nastao taj jaz? To je bilo svrsishodno”, rekao je on za The Intercept. “Morate da balansirate, da li je bolje imati neku pravdu po cenu osveštavanja dvostrukih standarda? Nisam siguran da svi razumeju koliko je toksična ta opravdana percepcija da međunarodna pravda počinje samo protiv, znate, neprijatelja ili otpadnika ili zemalja niže vrednosti.”

Upitana u kojoj meri su zabrinutosti oko dvostrukih standarda omele razgovore oko specijalnog tribunala za Ukrajinu, Van Schaack je za The Intercept rekla “vrlo malo”. Ona je dodala: “Realnost je da je ruska agresija toliko agresivna, da je to tako jasno i manifestno kršenje povelje UN. A vođenje rata je toliko drugačije od svega što smo videli zaista od Drugog svetskog rata, a možda i raspada bivše Jugoslavije.”

Kostin, ukrajinski tužilac, takođe je odbacio ove zabrinutosti.

“Ne želim da gubim vreme razgovarajući o prošlosti. Možemo govoriti o dvostrukim, trostrukim standardima u istoriji mnogih zemalja, mnogih organizacija, ali nemamo vremena za to”, rekao je novinarima tokom posete SAD. “Posle rata, kada pobedimo, imaćemo vremena da analiziramo, razgovaramo i otkrijemo šta se ranije dešavalo.”

“Ne možemo ostaviti situaciju kakva jeste”, dodao je. “Ako agresor započne agresiju i ne postoji valjano, efikasno sredstvo za njihovo kažnjavanje, moramo zajedno izmisliti ovaj alat i kazniti agresora. Ne samo za ovu agresiju, već i za odvraćanje bilo kog drugog agresora na bilo kom drugom mestu ili vremenu u budućnosti.”

Izgradnja aviona na pisti

Uprkos značajnom zamahu, mnogo toga ostaje nejasno o tome kako će se uspostaviti specijalni tribunal za Ukrajinu i pod čijim rukovodstvom.

Jedna od opcija za koju se zalaže ukrajinska vlada bila bi stvaranje potpuno Međunarodnog suda pravde sličnog onom koji je stvoren za Nirnberški proces nakon Drugog svetskog rata. Budući da Rusija zaseda u Savetu bezbednosti, gde bi sigurno iskoristila svoje pravo veta, predlog bi mogao biti stavljen na razmatranje Generalnoj skupštini UN, gde bi mu bila potrebna podrška većine zemalja. To je nešto što nikada ranije nije učinjeno — a stručnjaci se ne slažu oko toga da li će Generalna skupština UN-a imati ovlašćenja da zatraži od generalnog sekretara da uspostavi takav tribunal zajedno sa ukrajinskom vladom. Alternativno, Međunarodni sud bi mogao biti uspostavljen preko drugog tela, kao što je Savet Evrope, Evropska unija ili preko grupe pojedinačnih država.

Druga opcija bi bila stvaranje hibridnog suda koji bi objedinio elemente ukrajinskog pravosudnog sistema i međunarodnog. Iako bi to moglo biti lakše uspostaviti, takav sud bi bio ograničen imunitetom koji uživaju šefovi država od krivičnog gonjenja od strane stranih sudova, što ne bi predstavljalo problem za potpuno Međunarodni sud. U pitanju je više pravnih pitanja, a već nekoliko meseci međunarodni stručnjaci raspravljaju o različitim scenarijima. “Mislim da niko nema jasan odgovor, jer to nikada ranije nije učinjeno”, rekao je evropski zvaničnik. “Ništa u međunarodnom pravu se ne dešava preko noći.”

Krivično gonjenje za agresiju-koliko god bilo malo verovatno da ruski lideri priznaju bilo koji proces kao legitiman i da bi Putin i drugi viši lideri mogli da prežive suđenje – samo je jedan od nekoliko mehanizama pravde koji su na snazi, a koji takođe uključuju više od 250 suđenja pod vođstvom Ukrajine koja su već dovela do 25 presuda. Na tom frontu, Ukrajina takođe predstavlja odstupanje od norme kada su u pitanju ratni zločini, koji najčešće ostaju neotkriveni dugi niz godina, ako se ikada istražuju.

“To je zaista jedinstvena situacija. Češći scenario koji smo videli mnogo puta je ono što se dogodilo u Siriji ili Mjanmaru, gde nemate ni međunarodnu opciju za krivično gonjenje, ni domaće međunarodne opcije koje su isključene”, rekao je Klint Vilijamson, generalni ambasador Stejt Departmenta za ratne zločine, na događaju sa Kostin. Villiamson je naveo veto Saveta bezbednosti kao čestu prepreku međunarodnim naporima, kao i nedostatak funkcionalnih mehanizama ili političke spremnosti na lokalnom nivou, jer iza zločina često stoji sopstveno rukovodstvo zemalja, kao što je slučaj sa Sirijom i Mjanmarom. “Češće, ono što vidimo je istorijski napor da se vratimo, rekonstruišemo dokaze i izgradimo slučajeve mesecima ili godinama posle te činjenice.”

U Ukrajini je, pak, proces odgovornosti već u toku, dok su sukobi i zločini još uvek u toku. Ovo je predstavljalo brojne izazove – ali i jedinstvenu priliku da se osigura pravda. „Mislim da moramo da budemo jasni da će biti veoma teško pozvati Rusiju na odgovornost za štetu koju je izazvala“, rekao je Vilijamson novinarima. „Ali to nije razlog da to ne uradite, tako da mislim da je važno da se ovo prati i pokuša da se pronađe konsenzus o pravom putu napred.

Van Schaack je citirala kolegu koji je uporedio napore sa pravljenjem aviona dok stoji na pisti i poleće.

„Mislim da preoblikujemo polje na mnogo načina“, rekla je ona. „To je zaista hrabri novi svet međunarodne pravde“.

Slon u sobi

Do sada je veliki deo debate o mogućem specijalnom tribunalu za Ukrajinu bio ograničen na evropske zemlje i SAD. Međutim, uspostavljanje istinski međunarodnog tribunala, posebno onog pod okriljem Ujedinjenih nacija, neizbežno će zahtevati proširenje razgovora na druge zemlje, uključujući i one sa dubokim rezervama po pitanju imuniteta, i one koje podržavaju međunarodne pravosudne mehanizme kao što je vide Međunarodni krivični sud kao dvostruki standard.

Kritičari su često ukazivali na američko-britansku invaziju na Irak 2003. godine, koju Ujedinjene nacije nisu sankcionisale, kao najočigledniji primer toga. Bivši britanski premijer Gordon Braun, koji je podržao invaziju na Irak, postao je jedan od najglasnijih zagovornika specijalnog tribunala za Ukrajinu – a neki osuđuju njegov poziv da se ukrajinska agresija procesuira kao licemeran.

„Ovo će definitivno krenuti kada uđemo u prave pregovore na nivou UN“, rekao je evropski zvaničnik. “To je slon u sobi… Mislim da je to kod mnogih ljudi u pozadini svesti.”

„Ali ima mnogo ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, čak i potencijalnih genocida, koji će verovatno ostati nekažnjeni i neće biti na odgovarajući način istraženi“, dodao je zvaničnik. „To što možda nećemo moći da procesuiramo svakog počinioca nije argument da treba da prestanemo da radimo ono što, na primer, radi MKS.

Advokat za ljudska prava Brodi rekao je za Intercept da je “malo nepristojno da ljudi koji su izvršili invaziju na Irak govore o tribunalu”. U najmanju ruku, dodao je, ponavljajući sugestiju nekoliko zemalja, „ljudi bi trebalo da razgovaraju i ako to žele, trebalo bi da izmene Rimski statut MKS“.

„Proveo sam svoj život radeći sa žrtvama. Znam koliko je važno postići bilo kakvu pravdu, a nijedna od afričkih žrtava sa kojima sam ikada radio nije rekla: „Ne, ne želimo pravdu dok ne budete mogli da izvedete Džordža Buša pred suđenje“, dodao je Brodi. „Ali isto tako, kao neko ko je proveo poslednjih 25 godina radeći u Africi, znam koliko bi bilo toksično za ceo projekat međunarodne pravde kada bi same države koje su se borile za i nametnule ograničenje nadležnosti MKS-a da istražuje agresiju sada uspostavile Tribunal za agresiju na Ukrajinu“./The Intercept/