Šefovi zapadnih špijuna uznemireni su zbog nemilosrdnosti svojih ruskih kolega

Nakon što je proterao stotine špijuna iz ambasada, Kremlj pribegava rizičnijim i manje konvencionalnim metodama.

Evoluirajuća ruska kampanja paljenja, dela sabotaže, pa čak i zavera atentata, uznemirila je zapadne obaveštajne agencije tokom prošle godine.

Povećanje aktivnosti došlo je dok se špijunski aparat Kremlja oporavljao od početnog šoka da je 450 agenata koji su se predstavljali kao diplomate proterano iz Evrope kao odgovor na invaziju na Ukrajinu.

Ono što je posebno zabrinulo zapadne špijunske šefove je čista nemilosrdnost ruskih aktivnosti. Ovo odražava uverenje Moskve da, iako zapadne pristalice Ukrajine ne veruju da su u ratu sa Rusijom, Kremlj ima druge ideje. „Ruske obaveštajne službe su, iskreno, postale pomalo divlje“, rekao je u septembru Ričard Mur, šef MI6.

Najozbiljnija pretnja bio je pokušaj atentata na Armina Papergera, generalnog direktora nemačke odbrambene kompanije Rheinmetall, jedne od mnogih evropskih kompanija koje snabdevaju Ukrajinu. Iako je ovaj napad otkriven, navodi se da su na meti ruskih napadača bili i drugi rukovodioci odbrambene industrije širom Evrope.

Policija istražuje da li su ruski špijuni slali zapaljive uređaje širom Evrope preko kompanije za isporuku DHL, uključujući Birmingem u Velikoj Britaniji i Lajpcig u Nemačkoj. To bi sa sobom donelo rizik da se eksploziv zapali u prtljažniku aviona i dovede do njegovog pada, kako je u ponedeljak ove nedelje upozorio šef nemačke domaće tajne službe. Može se smatrati srećom što nijedan ljudski život nije izgubljen.

Drugi napadi za koje se sumnja da su podmetnuti požarima – poput požara u tržnom centru u Varšavi u maju – lako su mogli imati ozbiljnije posledice. Poljska optužuje ruske počinioce da su istog meseca zapalili centar za isporuku Ikee, a skladište povezano sa Ukrajinom za koje se veruje da je povezano sa Rusijom zapaljeno je u Lejtonu, u istočnom Londonu.

Cilj ovih napada u „sivoj zoni“, za koje zapadni zvaničnici veruju da ih je orkestrirala ruska vojna obaveštajna agencija GRU, jeste da se stvori haos među ukrajinskim partnerima, poremeti vojno snabdevanje Kijevu i podeli društvo na sve oblasti radi produbljivanja. Jedan od razloga zašto su bar neki napadi haotičniji je taj što su se sposobnosti Rusije za tradicionalne špijunske aktivnosti smanjile.

Bez tradicionalne mreže špijuna u ambasadama, Rusija je prinuđena da pribegne rizičnijim i manje konvencionalnim metodama, oslanjajući se na kriminalce i druge da obavljaju svoj prljavi posao.

Prošle nedelje, Ken Mekalum, šef MI5, upozorio je da ruska GRU vodi kampanju da „nanese pustoš na britanskim i evropskim ulicama” razmeštanjem proksija koji bi „dodatno smanjili profesionalizam njihovih operacija”.

Drugi primeri navodne ruske aktivnosti izgledaju amaterski i beznačajni. Francuski obaveštajni zvaničnici veruju da je Rusija regrutovala grupu Moldavaca da sprovedu niskobudžetnu kampanju antisemitskih grafita koristeći šablone Davidove zvezde u Parizu prošle jeseni kako bi produbila društvene podele u pozadini rata između Izraela i Hamasa.

U leto, Francuska je osujetila još jedan naizgled amaterski napad 26-godišnjeg Ukrajinca-Rusa koji je planirao da napadne prodavnicu hardvera na severu Pariza uoči Letnjih olimpijskih igara. On je uhapšen nakon što je slučajno detonirao eksplozivnu napravu u svojoj hotelskoj sobi u blizini aerodroma Šarl de Gol.

Čini se da su tehnike regrutovanja nasumične, sa društvenim medijima kao što je Telegram koji se koriste za regrutovanje i plaćanje mladića koji su naklonjeni Moskvi, iako se, sudeći po nekim planovima, izveštaj često u najboljem slučaju čini spekulativnim.

Rusija često odbacuje ideju da je umešana u zavere u Evropi kao teoriju zavere. Ali neki tvrdolinijaši bliski Vladimiru Putinu sugerisali su da podržavaju ovu tajnu taktiku.

U nedavnoj objavi na Telegramu, Dmitrij Medvedev, borbeni bivši predsednik, pozvao je Rusiju da širi strah u Evropi, izjavivši: „Da li oni vrište o našoj upotrebi lažnih vesti? Pretvorimo njihove živote u ludu noćnu moru u kojoj ne mogu da razlikuju divlju fikciju i stvarnost dana, između paklenog zla i rutine života.”

Ta pomisao je zabrinjavajuća, ali do sada je kampanja sabotaže i zastrašivanja imala ograničen uticaj jer evropske špijunske i antiterorističke agencije odgovaraju na pretnju./The Guardian/