Ruske špijunske aktivnosti veće nego tokom Hladnog rata

Rusija je agresivno nastavila svoj špijunski rat sa Zapadom, a objavljivanje telefonskog poziva iz Moskve u kojem su visoki oficiri nemačkih vazduhoplovnih snaga razgovarali o slanju projektila u Ukrajinu samo je najnoviji jeziv primer.

„Igra mačke i miša se vratila“, rekao je jedan zapadni obaveštajac. „Ruske aktivnosti… su visoke ili čak veće nego tokom Hladnog rata“, rekao je drugi. „Ruska obaveštajna služba je velika mašina i vratila se onome što je uvek radila“, rekao je treći zvaničnik.

Čini se da skoro svake nedelje izlazi na videlo još jedna tajna operacija koja pokazuje koliko su daleko ruske obaveštajne službe prodrle u Evropu otkako je Moskva pokrenula svoju invaziju velikih razmera na Ukrajinu pre dve godine.

S jedne strane, Putinov rastući autoritarizam stvorio je „podatak nezadovoljstva“ u ruskim bezbednosnim agencijama „i jedinstvenu priliku za regrutovanje“, napisao je nedavno šef CIA Vilijam Berns za Foreign Affairs, prenosi The Geopost.

Tihomir Ivanov Ivančev je 27. februara postao šesti Bugarin koji je optužen za umešanost u navodni ruski špijunski lanac u Ujedinjenom Kraljevstvu. Dve nedelje ranije, Maksim Kuzminov, ruski vojni pilot koji je prošle godine prebegao u Ukrajinu, pronađen je mrtav u Španiji. Njegovo telo je bilo izrešetano mecima – uključujući i metak u srce.

Francuska je pre nedelju dana otkrila mrežu od 193 veb-sajta čiji je cilj širenje dezinformacija uoči ovogodišnjih evropskih izbora. A dve nedelje ranije, Evropski parlament je pokrenuo istragu o tome da li bi letonski poslanik u Evropskom parlamentu mogao da bude agent ruske tajne službe.

Međutim, telefonski razgovor prošlog vikenda između visokih nemačkih vazduhoplovnih snaga predstavljao je najeksplozivniji propagandni udar Moskve do sada ove godine u njenom tekućem hibridnom ratu protiv Zapada.

Oficiri vazduhoplovnih snaga, od kojih je jedan ugrozio bezbednost pozivanjem na VebEX ćaskanje preko nesigurne veze, razgovarali su o tome kako bi Kijev mogao da upotrebi rakete koje je isporučila Nemačka da uništi Kerčki most, koji povezuje rusko kopno sa Krimom koji je okupirala Rusija. Nemački zvaničnici rekli su da su curenje informacija i naknadne optužbe Moskve da je Nemačka razvila “lukave planove” za napad na Rusiju otvoreni pokušaj predsednika Vladimira Putina da podeli ukrajinske saveznike.

Očigledno povećanje obaveštajnih operacija pod vođstvom Kremlja bio je znak obnovljenog poverenja među šefovima ruskih obaveštajnih službi nakon ponižavajućih neuspeha koje su pretrpeli početkom 2022, rekli su obaveštajni zvaničnici i analitičari. Većina intervjua je obavljena pre nego što su nemački pregovori o raketama postali javni.

Prvo, zapadne agencije su pokrale i objavile planove Moskve za invaziju na Ukrajinu. Nakon što su ruski tenkovi napali Kijev, evropske prestonice su proterale 600 diplomata, od kojih se oko 400 verovalo da su špijuni. Osim toga, otkriveno je nekoliko ruskih „ilegalaca“ – agenata koji su delovali bez diplomatskog pokrića. Kada je ruska kopnena invazija zastala, Putin je vodeće lidere FSB stavio u kućni pritvor jer su uveliko potcenili ukrajinski otpor.

Od tada, glavne ruske obaveštajne službe – vojna obaveštajna služba GRU, Federalna služba bezbednosti FSB i spoljna obaveštajna služba SVR – pregrupisale su se i preusmerile svoju špijunažu kako bi poboljšale šanse za ruske konvencionalne vojne operacije.

Prioriteti ostaju isti kao i pre rata: krađa zapadnih tajni, širenje podela unutar NATO-a i podrivanje podrške Ukrajini. Ali metode su postale sofisticiranije da kompenzuju njihove prekinute špijunske mreže u Evropi i da zaobiđu ograničenja za Ruse koji rade na kontinentu.