Ruska fabrika koristi maloletne radnike za sklapanje iranskih „samoubilačkih“ dronova namenjenih Ukrajini

Politehnička škola u ruskom Tatarstanu, regionu oko 900 kilometara istočno od Moskve, koristi proizvodne pogone koji su deo obližnje posebne ekonomske zone za sklapanje iranskih dronova za napade i sve više zapošljava maloletne učenike kao radnu snagu, od kojih mnogi često rade u eksploatatorskim uslovima. .

Otkrića na Politehničkom univerzitetu Alabuga postavljaju zabrinjavajuća pitanja o tome koliko daleko ruske vlasti nameravaju da pojačaju ratne napore i da bi napredno iransko oružje – koje se sve više koristi za bombardovanje ukrajinskih gradova i tek nedavno napravljeno u Rusiji – moglo da doprinese do eskalacije tenzija i povećanja civilnih žrtava.

Nezavisni ruski mediji Protokol i Razvorot, koji su objavili niz istraga u julu, prvi su izvestili o korišćenju maloletnih učenika kao radnika dronova i detaljima proizvodnih objekata.

Od tada, Idel.Realities na RSE-u razgovarao je sa studentima koji izveštavaju o iscrpljujućim uslovima rada i intervjuisao desetine roditelja čija su deca upisana na Politehnički univerzitet Alabuga – neki od njih imaju samo 15 godina – koji kažu da su njihova deca bila primorana da rade izuzetno duge sate, često bez adekvatnih pauza ili obroka, i u neprijateljskim uslovima koji su ozbiljno uticali na njihovo mentalno zdravlje.

„Moj sin se prijavio i dva i po meseca kasnije me je pozvao da ga odvedem“, rekla je za RSE Žana, koja je tražila da se koristi samo imenom kako bi se zaštitila od odmazde kada je pričala o operaciji. „Rekao mi je telefonom ‘Dođi po mene ili ću umreti’, pa sam ga odmah pokupio.

Žana, koja je zamolila da ne navodi ime svog maloletnog sina, rekla je da ga je poslala iz Nižnjeg Novgoroda da studira na Politehničkom univerzitetu Alabuga 2022. jer se smatra vodećom tehničkom institucijom u Rusiji.

Škola je ponudila učenicima – često između 15 i 18 godina – mogućnost da nastave stručno obrazovanje kroz dualni program koji je kombinovao obuku u učionici sa praktičnim radnim iskustvom. Studentima je takođe obećano da mogu da zarade konkurentnu platu do 70.000 rubalja (700 dolara) mesečno kao deo prakse, što bi podstaklo njihov profesionalni razvoj.

Umesto toga, učesnici su podsticani, a u nekim slučajevima i pod pritiskom, da rade u fabrici dronova, gde plate uglavnom maloletnih radnika zavise od ispunjavanja strogih proizvodnih kvota.

„Ovo je definicija iz udžbenika šta je eksploatacija“, rekao je za RSE Sergej Podsitnik, istraživački novinar Protokola koji je radio na seriji izveštaja. „[Studenti] okupljaju dronove, a rad ima prednost nad učenjem.“

Pritisak da se ispune ove kvote je navodno rezultirao napornim radnim danima – neke smene traju i do 15 sati – sa malo vremena za spavanje ili pravilnu ishranu. Prekovremeni rad se često radi neplaćeno, što je još jedan pokazatelj potencijalnog kršenja zakona o radu. Iscrpljeni učenici su takođe prijavili da nisu uvek ispunjavali svoje kvote, što je rezultiralo time da ne primaju platu koju je škola prvobitno obećala. Mnogi studenti su dolazili iz siromašnih sredina i zavisili su od svoje zarade da pokriju školarinu, sobu i pansion dok ostatak šalju kući.

Drugi roditelji, poput Marine, rekli su da su odlučili da povuku svoju ćerku iz programa kada je saznala da radi u očigledno nebezbednim uslovima i da je školsko osoblje naložilo učenicima da ne govore roditeljima o okupljanju dronova.

„To je za mene bila poslednja kap koja je prelila čašu“, rekla je za RSE Marina, koja je takođe zamolila da ne otkriva svoj identitet. „Ovo je opasan proizvodni proces koji koristi opasne hemikalije. Takođe zabranjuju deci da sve kažu roditeljima.

RSE je uputio nekoliko upita raznim zaposlenima i administratorima na Politehničkom univerzitetu Alabuga, ali nije dobio odgovor.

Proizvodnja iranskih dronova u Rusiji

Komplikovana i zabrinjavajuća dinamika na Politehničkom univerzitetu Alabuga potiče od rastuće vojne saradnje između Irana i Rusije, koja se ubrzala od velike invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine.

Iran je izjavio da je Rusiji obezbedio bespilotne letelice pre početka rata, ali ne i posle. Međutim, američki obaveštajni zvaničnici već mesecima upozoravaju na nastavak snabdevanja i produbljivanje saradnje između Moskve i Teherana, rekavši da obe strane proučavaju kako da uspostave proizvodni pogon za iranske bespilotne letelice u Rusiji.

Prema Wall Street Journal, 5. januara iranska delegacija je posetila Jelabugu u Tatarstanu i pregledala moguću lokaciju za takvu fabriku u Specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga u blizini Politehničkog univerziteta Alabuga. Američki zvaničnici objavili su satelitske snimke fabrike u izgradnji u aprilu.

Rusija već ima određeni broj nenaoružanih letelica (UAV) koje se prvenstveno koriste za osmatranje i artiljerijsku opservaciju, ali se sve više okreće Teheranu za borbene bespilotne letelice.

Nakon što je bila primorana da se odrekne ukrajinske teritorije koju su njene trupe zauzele u ranoj fazi rata, Moskva je usvojila strategiju nemilosrdnih vazdušnih udara na ukrajinske gradove. Ovi napadi često koriste kombinaciju krstarećih projektila i samouništavajućih dronova napunjenih eksplozivom kako bi lišili civile u Ukrajini struje i tekuće vode.

Iran je do sada uglavnom isporučivao Rusiji takozvane bespilotne letelice (Shahed-136), koje sadrže malu količinu eksploziva koji može da detonira pri udaru u metu, izvještavaju vojni stručnjaci.

Kupovinom sopstvene domaće proizvodne linije, Rusija bi mogla dramatično da poveća svoj inventar ovih relativno jeftinih, ali veoma destruktivnih sistema oružja.

Sporazum takođe nudi značajne ekonomske i političke koristi Iranu, koji je pokušao da se prikaže kao neutralan u ratu u Ukrajini. Međutim, pojava dronova iranske proizvodnje iznad ukrajinskih gradova izazvala je pretnje novim ekonomskim sankcijama sa Zapada. Sjedinjene Države, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo su poslednjih meseci donele propise za zaustavljanje protoka komponenti dronova u Rusiju i Iran.

Vašington post je u novembru 2022. objavio, pozivajući se na neimenovane američke obaveštajne zvaničnike, da je sporazum o isporuci iranskih šema i materijala za proizvodnju u Rusiji zato što su iranski lideri verovali da će sporazum omogućiti Teheranu da spreči nove sankcije.

Strano zapošljavanje i patriotsko vaspitanje

Politehnički univerzitet Alabuga nije formalno koledž. Svi studenti su zvanično upisani na obližnji Politehnički koledž Ielabuga, iako institucija Alabuga postoji na papiru kao specijalizovani program za studente koji traže ulazak u industriju visoke tehnologije.

Na Politehničkom univerzitetu Alabuga trenutno studira oko 1.000 studenata, od kojih nekoliko stotina – uglavnom između 15 i 17 godina – učestvuje u sklapanju iranskih dronova.

Osim rada na dronovima, postoje i drugi znaci da Rusija briše granice između obrazovnog sistema zemlje i vojske usred rata u Ukrajini.

Prema sadašnjim i bivšim studentima Politehničkog univerziteta Alabuga, tim-bilding i organizovane vannastavne aktivnosti škole često poprimaju „patriotski“ karakter, sa ciljem da se studentima prenesu zvanični izveštaji vlade o međunarodnim događajima ili da se ponavljaju izjave državne televizije.

Organizovane paintball igre postale su glavna tema za studente, posebno brucoše, koji se podstiču da se takmiče, a zatim igraju zajedno protiv iskusnijih igrača izvana. Nastavnici i administratori redovno pominju paintball kao deo „patriotskog“ obrazovanja osmišljenog da dopuni tehnički aspekt kursa.

U jednom slučaju, grupa novih studenata je igrala paintball kao sovjetski vojnici protiv spoljnih igrača obučenih kao trupe iz nacističke Nemačke u takmičenju u hvatanju zastave koje simulira bitku za Staljingrad u Drugom svetskom ratu. Prema jednom studentu, nacistička zastava je sadržala simbol kompasa koji je koristila vojna alijansa NATO-a umesto kukastog krsta koji je koristila nacistička Nemačka.

Drugi primeri kadrovskih političkih predavanja su direktniji. Na snimku do kojeg je RSE/RL došao 16. juna, može se čuti kako viši administrator objašnjava mladima da je NATO pokrenuo hibridni rat protiv Rusije 2011. godine i da rat polako postaje sve otvoreniji. Čovek dalje govori studentima da su njihov naporan rad i dugi dani u fabrici dronova deo opštenacionalne borbe protiv Zapada i da će njihov patriotizam biti nagrađen.

Nekoliko studenata i roditelja identifikovalo je čoveka na snimku kao Timura Šagivalejeva, generalnog direktora specijalne ekonomske zone u kojoj rade Politehnički univerzitet Alabuga i fabrika dronova.

Šagivaljev nije odgovorio na zahtev RSE za komentar.

Čovek na snimku poziva studente da ne uzimaju odmore i nastave da rade „čak i da je mamin rođendan” pre nego što svoj govor završi rečima „Živela naša velika zemlja”.

Nekoliko sadašnjih i bivših studenata reklo je za RSE da su studenti koji rade u fabrici dronova često hvaljeni od strane osoblja, dok su oni koji odbijaju ili traže premeštaj zbog velikog opterećenja često javno sramotni. U nekim slučajevima – prema snimcima koje je čuo RSE/RL – osoblje čak podstiče učenike da maltretiraju druge za koje se smatra da nisu dovoljno „patriotski“.

Prema Protokolu i istraživanju Razvorota, Politehnički univerzitet Alabuga se takođe okrenuo privlačenju stranih studenata. Najviše ih dolazi iz afričkih zemalja, ali i iz Centralne Azije i Azerbejdžana, gde im se obećavaju plate „svetske klase” u okviru dvosmernog programa „Vorld Ekperience”.

Međutim, ovim stranim studentima se potom poveravaju niskokvalifikovani i sitni poslovi u kampusu i u posebnoj ekonomskoj zoni, kao što su npr. poslovi domara, a takođe primaju niže plate od prvobitno obećanih./Rferl/