Rusija podržava narativ srbijanske vlade o protestima koji su deo pritiska Zapada na Srbiju

Protesti „Srbija protiv nasilja“, uzrokovani sa dve masovne pucnjave 3. i 4. maja, prerasli su u najveće proteste od dolaska Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. godine. Iako se protesti ni na koji način ne odnose na spoljnu politiku ili pitanje Kosova, Vlada Srbije pokušava da ih stavi u kontekst aktuelne krize u odnosima Srbije i Kosova. Ovaj stav dodatno podržavaju ruski zvaničnici.

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je 3. jula da Zapad vrši očigledan pritisak na vladu u Srbiji da uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo. On je, takođe, napomenuo da i jedno i drugo ima široko i suštinsko značenje za Zapad, jer ne može da se pomiri sa činjenicom da Srbija ne dozvoljava formiranje antiruskih barijera u Istočnoj Evropi.

„Sve se dešava za nekoliko dana i možemo samo da zaključimo da je to očigledan pritisak na rukovodstvo Srbije, predsednika Vučića i Vladu na svim frontovima. Prvi front je Kosovo, drugi Beograd ili obrnuto”, rekao je ruski ambasador za RT.

Proteste „Srbija protiv nasilja“ u kontekst pritiska Zapada na Srbiju stavila je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Čudna pozicija: Amerika vrši pritisak na Srbiju, a srpski ministar poziva na akciju protiv Rusije", napisala je ona na Telegramu, prenosi Al Jazeera Balkans.

 

Vlada Srbije upozorava na „obojene revolucije“ i nove „majdane“

 

Još jedan narativ koji srpska vlada često koristi da delegitimiše proteste je narativ o „obojenoj revoluciji“ ili novom „Majdanu“. Predsednik Aleksandar Vučić je 19. maja izjavio da, prema informacijama „sestrinskih službi bezbednosti sa istoka“,

Zajednički napori Vlade Srbije i Rusije počeli su mnogo pre aktuelnih protesta. Bivši ministar unutrašnjih poslova i sadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin otputovao je u Moskvu 2021. godine i sastao se sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom, gde su razgovarali o takozvanim obojenim revolucijama.

"Obojene revolucije postale su tradicionalni instrument politike pojedinih centara moći i država koje imaju za cilj da podrivaju državnost i suverenitet pod izgovorom demokratizacije, kojoj slobodne zemlje moraju da se odupru", navodi se u zvaničnom saopštenju MUP-a Srbije nakon sastanka.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 5. juna da neće biti „novog Majdana i građanskog rata“. Ovo je direktno poređenje protesta sa demonstracijama Euromajdan 2013. i 2014. u Ukrajini, koje su dovele do svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča.

Premijerka Brnabić nije jedina iz Vlade Srbije koja je povukla takvu paralelu. Ministar odbrane i novi lider Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević istakao je da "neće biti Majdana u Beogradu i krvi na ulicama". Štaviše, član Predsedništva SNS Miloš Terzić pomenuo je takozvanu „majdanizaciju Srbije“.

Petar Petković, šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, poručio je na svom Tviter nalogu da „neće biti ni Majdana ni priznanja takozvanog Kosova, dok je Vučić na čelu Srbije“.

 

Desničarske provokacije i proruski spin na protestima  

 

Uprkos tome što je vlada označila proteste kao prozapadnu i rusku podršku srpskoj vladi, bilo je i pokušaja desničarskih i proruskih grupa da se pridruže protestima.

Dana 3. juna održan je desničarski protest pod nazivom „Stop nasilju nad Srbima na Kosovu i Metohiji“ koji se kasnije spojio sa protestom „Srbija protiv nasilja“. Iako su organizatori to shvatili kao otvorenu provokaciju ekstremne desnice i odložili proteste za jedan dan, protest je prošao relativno mirno uz samo jedan manji incident. Ono što se moglo primetiti je da su predstavnici desničarskih grupa imali znakove “Z”, kao i druge proruske simbole.

Među desničarskim grupama koje su učestvovale u protestu „Srbija protiv nasilja” bili su i članovi „Narodnih patrola, proruske grupe za koju se smatra da ima jake veze i prethodne aktivnosti sa Rusijom. Vođa Narodne patrole Damnjan Knežević,    u novembru 2022. godine je posetio Wagner centar u Rusiji. Pripadnici „Narodne patrole“ već su napravili nekoliko incidenata na protestima „Srbija protiv nasilja“, uz direktne provokacije prema učesnicima protesta i novinarima.  

Uvođenje ekstremno desnih i proruskih elemenata u proteste dovelo je do tumačenja mogućnosti da vlast u Srbiji pokušava da održi svoj narativ o karakterizaciji protesta kao nasilnih. S druge strane, osude ovih protesta stigle su iz Kremlja, što dovodi do nekoherentnosti u narativima.

 

Vladina nacionalistička retorika protiv protesta

 

Vlada Srbije je, takođe, koristila nacionalističku retoriku da delegitimiše proteste, etiketirajući neke od govornika i organizatora kao „antisrpske“.

Značajan primer je napad potpredsjednice Skupštine Srbije i visoke funkcionerke SNS-a Sandre Božić na glumca Milana Marića, kojeg je nazvala „antisrpskim šljamom“ i „promotorom teze da su Srbi genocidna nacija”. Marić, koji je bio govornik na jednom od protesta, ranije je učestvovao u snimku na kojem čita izjave sa suđenja Ratku Mladiću.

Predstavnici opozicije su se, također, suočavali sa napadima na nacionalnoj osnovi. Mariniku Tepić, poslanicu i potpredsednicu Stranke slobode i pravde (SSP), na društvenim mrežama napali su pristalice vlasti zbog njenog rumunskog porekla, na šta je ubrzo reagovala čak i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Još jednog opozicionog lidera i predsedničkog kandidata na izborima 2022. godine, Zdravka Ponoša, najviši zvaničnici vlade, uključujući predsednika Vučića i premijerku Brnabić, često etiketiraju kao „Hrvata“. Etiketa je nastala zbog toga što je Ponoš etnički Srbin iz Hrvatske koji ima hrvatsko državljanstvo.

Vladina upotreba nacionalističke retorike protiv protesta i njeni pokušaji da ih označi kao "protest prozapadnih stranaka" jasno pokazuje nameru da ih oslabi pomeranjem fokusa sa protestnih zahteva na pitanja koja izazivaju podele,  kao što su vanjska politika ili pitanje Kosova. U tom smislu bi ruska podrška tom narativu mogla dobro doći.