Rusija optužena za mešanje u GPS sisteme zemalja Baltičkog mora

Rusija je optužena za ometanje GPS signala u severnoj Evropi, stavljajući aviokompanije u pripravnost zbog mogućih otkazivanja letova. Sve veća učestalost ovih incidenata takođe naglašava nedavne trendove u elektronskom ratovanju.

Finska nacionalna avio-kompanija Finnair saopštila je u ponedeljak da nijedan njen avion neće sleteti na aerodrom Tartu, drugi po veličini aerodrom u Estoniji, sledećeg meseca zbog sve većeg broja incidenata koji uključuju GPS signal aerodroma u regionu Baltičkog mora.

Aerodrom Tartu je jedan od retkih u regionu koji još uvek koristi GPS signale za sletanje aviona; Ako signal ne uspe, avioni više ne mogu bezbedno da slete. Prošle nedelje, dva Finnair leta za Tartu morali su da se okrenu u poslednjem trenutku i vrate u Helsinki jer nisu bili sigurni da li mogu da se oslone na GPS aerodroma.

Estonija je brzo optužila Rusiju za umešanost. Moskva „veoma dobro zna da su poremećaji koje oni izazivaju veoma opasni za naš vazdušni saobraćaj“, rekao je u ponedeljak estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna.

Rusija je optužena da stoji iza porasta incidenata koji uključuju smetnje GPS signala tokom prošle godine. Švedska je čak pozvala NATO da preduzme akciju.

„Od avgusta prošle godine, ukupno oko 46.000 aviona koji lete u i iz Velike Britanije zabeležilo je probleme sa GPS signalom iznad Baltičkog mora“, izvestio je prošlog meseca list The Sun, na osnovu zajedničke analize dnevnika letova sa vebsajtom GPSJAM .org, koji beleži GPS smetnje.

Isprobane tehnike

Avion u kojem je bio britanski ministar odbrane Grant Šaps doživeo je kvar GPS sistema u martu iznad Kalinjingrada, ruske enklave između Poljske i Litvanije.

Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva je čak održala samit u januaru da bi razgovarala o povećanju incidenata povezanih sa GPS-om.

„GPS signali su poremećeni od ranih 1990-ih“, kaže Aleksandar Votravers, specijalista za oružje i urednik časopisa Sviss Militari Reviev.

Relevantne tehnike nisu nove. Rusija je osumnjičena za velike smetnje i izobličenje GPS signala u Baltičkom moru i Danskom moreuzu.

Najjednostavniji oblik ometanja je da se „emituje na istoj frekvenciji kao GPS farovi, ali sa jačim signalom [kako bi se] sprečilo da uređaji primaju informacije koje prenose GPS sateliti kako bi izračunali svoju poziciju“, objasnio je Vautravers.

Sledeći korak – koji se zove “spoofing” – je da se “manipuliše radio signalima kako bi obmanuo korisnika o njihovoj lokaciji ili vremenu koje sateliti prenose”, kaže Tegg Vestbrook, istraživač sa Univerziteta u Stavangeru, koji je izvestio o ometanju GPS-a tehnike.

Rusija je optužena da je izvršila oba tipa napada u regionu Baltičkog mora.

Intenziviranje rata u Ukrajini

Nije prvi put da se u ovom delu Evrope javljaju sporovi oko etra.

Od 1970-ih i Hladnog rata tamo se vodi pravi elektronski rat“, rekao je Vautravers. „Prolaz kroz Finski zaliv (od Sankt Peterburga do Baltičkog mora) postao je raskrsnica veoma važnih geostrateških interesa. I ruske i NATO snage izvode svakodnevne vojne vežbe i manevre u ovoj oblasti.

Rusija je posebno aktivna u ovom regionu jer “ruske vlasti smatraju da su baltičke države sastavni deo svoje istorijske sfere uticaja. Moskvi se takođe nije dopala specijalizacija Estonije za sajber bezbednost i odlučila je da ograniči svoje aktivnosti u regionu otkako je Finska ušla u NATO (u aprilu 2023.)“, rekao je Dejvid Stapls, specijalista za navigacione sisteme i radio signale na Siti univerzitetu u Londonu.

Sa ratom u Ukrajini, intenzivirane su prakse poput ometanja GPS-a, koje su se već dešavale,“ rekao je Vestbruk. Evropska unija je takođe uspostavila mehanizam za prijavljivanje incidenata elektronskih smetnji, „koji su tada javno dostupni, čime se podiže svest o pravim razmerama fenomena u regionu”.

Optužbe protiv Rusije takođe proizilaze iz činjenice da se jedna od ruskih divizija za elektronsko ratovanje „verovatno nalazi u Kalinjingradu“, rekao je Stapls. “Ove jedinice imaju više uređaja koji mogu ometati signale.”

Čuvajte se Tobola

Veruje se da Rusija ima oko 10 Tobol GPS sistema za ometanje, od kojih je jedan stacioniran u Kalinjingradu. Ovaj uređaj, koji je Vašington post opisao kao moskovsko „tajno oružje, Rusija je intenzivno koristila na početku rata u Ukrajini“, rekao je Vautravers.

Tobol je posebno korišćen za ometanje internet servisa Starlink-a koje koristi ukrajinska vojska, objavio je Vašington post.

Poput noža švajcarske vojske u elektronskom ratu, „Tobol je namenjen da bude sposoban za intenzivno ometanje GPS signala i da se koristi za sofisticiranije smetnje kao što je lažiranje“, rekao je Stapls.

Može se čak koristiti i za takozvano „pametno lažiranje“, krajnje ometanje GPS signala. „Dok jednostavno lažiranje uključuje slanje lažnih podataka korisniku umesto pravog signala, inteligentno lažiranje uključuje izobličenje originalnog signala koji je presretnut i zatim izmenjen“, rekao je Stapls.

Instaliranjem Tobola u Kalinjingradskoj oblasti – nešto što Rusija nikada nije zvanično priznala – Moskva bi mogla da poveća elektronsko ratovanje širom regiona.

Opasnost od ekonomskog haosa?

Uprkos brojnim upozorenjima poslednjih nedelja, stručnjaci veruju da je rizik za avijaciju ograničen – barem za sada.

GPS smetnje „u većini slučajeva neće imati katastrofalne posledice po vazdušni saobraćaj“, rekao je Vestbruk.

Stupples se složio. „Piloti se ne oslanjaju samo na GPS jer imaju druga navigaciona pomagala“, rekao je on.

Biće potrebne veoma posebne okolnosti – kao što je noćni let u veoma lošim vremenskim uslovima i sa veoma umornim pilotom – da bi ovaj poremećaj doveo do ozbiljnih incidenata“, rekao je Vestbruk.

Stapls je rekao da je to bila „više smetnja i demonstracija ruskog znanja“.

„Važno je razumeti da postoje različiti nivoi ometanja GPS signala i komunikacija. Ometanje i lažiranje su najbenigniji oblici“, rekao je on.

Međutim, Moskva može biti u iskušenju da ode dalje.

Putem inteligentnog lažiranja, bilo bi moguće ciljati ne samo sistem pozicioniranja, već i prenos tačnih vremena sa ovih GPS satelita. Posledice prekida bi tada mogle biti daleko ozbiljnije, jer se kritična infrastruktura – kao što su mreže za distribuciju energije, finansijska tržišta, pa čak i određene komunikacione usluge – oslanjaju na sinhronizaciju satova na GPS satelitima.

„Napad na navigacioni sistem bi stoga mogao potencijalno da izazove ekonomski haos“, rekao je Stapls.

Prelazak na sofisticiranije intervencije bi takođe dodatno pogoršao tenzije između Rusije i Zapada, koje su već dostigle nove posthladnoratovske vrhunce u odnosu na rat u Ukrajini.