Rusija nakon pobune “Wagnera” : Hoće li Putin ostati neprikosnoven ili će se suočiti sa novim previranjima?

Najprije je nekoliko hiljada naoružanih plaćenika uspjelo marširati stotinama kilometara od Rostova do Moskve, a niko ih nije uspio zaustaviti na putu. Mnogima ovo pokazuje nesposobnost Kremlja da kontrolira situaciju.

Drugo, Putinova odluka da sklopi dogovor sa osnivačem “Wagnera” Jevgenijem Prigožinom i pusti ga nekažnjeno da se izvuče sa svojom pobunom, također, se smatra znakom slabosti. To pokazuje da se svako, pod uslovom da ima dovoljno naoružanih ljudi na raspolaganju, može pobuniti protiv Putina i ne suočiti se sa posljedicama.

Ruski politički analitičar Georgij Satarov rekao je za Kyiv Independent da je Putin, dopustivši “Wagnerovim” plaćenicima da samostalno djeluju u Ukrajini i drugdje, "svojim rukama uništio državni monopol nad nasiljem".

"Ne postoji država u Rusiji. Postoji moć kriminalnog šefa u bandi, ali nema države”, rekao je Satarov.

Međutim, drugi analitičari upozoravaju da bi razgovor o skorom padu Putinovog režima mogao biti samo želja. Predviđan je mnogo puta, posebno nakon što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ali se do sada predviđanja nisu ostvarila.  

Bez obzira na slabost koju je navodno pokazao Putin, njegov režim bi i dalje mogao biti prilično stabilan i trajati mnogo godina, tvrde analitičari.

 

Nadrealna pobuna

 

“Wagner” je pokrenuo pobunu 23. juna nakon dugotrajnog sukoba sa Ministarstvom odbrane Rusije, koje je naredilo da se plaćenici integriraju u regularnu vojsku do 1. jula. Prigožin je započeo pobunu nakon što je tvrdio da je plaćenike napala ruska vojska .

Nekoliko hiljada “Wagnerovih” plaćenika zauzelo je Rostov na Donu, veliki grad na jugu Rusije i marširalo sve do okoline Moskve, zaustavivši se samo 200 kilometara južno od glavnog grada. “Wagnerove” trupe su oborile nekoliko helikoptera i jedan avion i ubile više od 10 ruskih vojnika, uključujući pilote, navode ruski mediji.

Tokom većeg dijela marša “Wagnerovaca” bilo je malo otpora plaćenicima, što je potaknulo spekulacije da policija, Nacionalna garda i vojska oklijevaju da se suprotstave “Wagneru”.

Na kraju je Prigožin zaključio sporazum sa Putinom kasno 24. juna i zaustavio pobunu, uz bjeloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka kao posrednika. Ruske vlasti su se složile da neće krivično goniti Prigožina i plaćenike te da će ih pustiti da se presele u Bjelorusiju.

 

Progožinovo brbljanje

 

Mnogi vide “Wagnerovu” pobunu kao rezultat ruskog rata protiv Ukrajine. Pokrenuvši invaziju, Putin je izazvao ekonomska previranja, političku nestabilnost i nezadovoljstvo među nekim dijelovima ruske elite i stanovništva.

Među pristalicama rata raste nezadovoljstvo ruskim vojnim greškama i nedostatkom napretka na bojnom polju. Godinu i po dana nakon pokretanja invazije, Rusija je izgubila oko pola teritorija koje je okupirala na početku rata i suočava se sa još jednom ukrajinskom kontraofanzivom.

Sam Prigožin je dugo kritizirao vojno vodstvo zbog brojnih neuspjeha. Neposredno prije pobune 23. juna otišao je toliko daleko da je djelimično prepoznao prave uzroke ruske agresije.

"Sada Ministarstvo odbrane pokušava prevariti društvo i predsjednika tvrdeći da je Ukrajina spremala neku ludu agresiju i da su Ukrajina i cijeli NATO blok planirali da nas napadnu. U stvarnosti, specijalna vojna operacija pokrenuta je iz sasvim drugih razloga”, kazao je Prigožin.

On je rekao da je invazija započeta kao "javni trik" za rusko vojno rukovodstvo kako bi se dozvolilo ministru odbrane Sergeju Šojguu da dobije maršalski čin i medalju i da bi se omogućilo oligarsima da profitiraju.

Prigožin je, također, rekao da ruska vojska "ubija etničke Ruse" u istočnoj Ukrajini i da su ruske vlasti i oligarsi povezani sa Kremljom pljačkali Donbas. On je rusko rukovodstvo nazvao "mentalno bolesnim šupcima".

 

Podjela među jastrebovima

 

Pobuna je, također, izazvala podjele među pristalicama rata Rusije protiv Ukrajine. Neki su podržali “Wagnerovce” zbog nezadovoljstva ruskim vojnim vrhom, dok su se drugi obrušili na Prigožina i nazvali ga izdajnikom koji je ugrozio ratne napore Rusije.

Aleksandar Hodakovski, koji je do 2022. bio posredni lider u Donbasu koji je podržavala Rusija, a trenutno služi kao najviši zvaničnik ruske Nacionalne garde, rekao je da je pobuna podijelila rusko društvo "na pola".

"Molili smo se Bogu da osigura da neprijatelj ne iskoristi situaciju i pošalje sve svoje snage u bitku. Tada ne bismo imali šanse. Nama je ionako teško, a jučer je sve visilo o tankoj niti " rekao je na Telegramu 24. juna.  

Hodakovski je rekao da „oni koji su razumjeli šta je u pitanju i koliko smo blizu poraza nikada neće razumjeti one koji su pozdravljali “Wagner” i bili sretni što je neko izazvao vlast“.

Postoje i druge veze između pobune i ruske invazije na Ukrajinu.

Sergej Sazonov, ruski politički filozof, rekao je za Kyiv Independent da je pobuna postala moguća, jer je većina ruskih borbeno spremnih trupa raspoređena u Ukrajini, a malo je vojnika unutar Rusije koji mogu ugušiti pobunu.

 

Slabost?

 

Neke ruske pristalice rata pohvalili su Putinov dogovor sa “Wagnerovim” plaćenicima kao legitiman kompromis, ali su ga drugi osudili kao ustupak teroristima.

“Dakle, krv pilota... koje je ubio “Wagner” ne smatra se krvlju, zar ne?” proratni Fighter-Bomber Telegram kanal napisao je 24. juna.

Neki komentatori smatraju da Putinov neuspjeh da silom suzbije pobunu pokazuje njegovu slabost. Oni tvrde da su ruske agencije za provođenje zakona oklijevale da se suprotstave pobuni, a Putin se nije želio suprotstaviti “Wagnerovim” trupama, jer je sumnjao u lojalnost svojih trupa.

"Putinova moć je poljuljana. Diktator mora pokazati da je državni udar kažnjiv da bi ostao diktator.", rekao je ruski novinar i politički bloger Mihail Nacke na svom blogu 29. juna.  

Ruska politička analitičarka Jekaterina Šulman rekla je na televizijskom kanalu Bild 27. juna da su autokratije poput Putinovog režima "veoma krhke konstrukcije sa istorijskog stanovišta".

“Autoritarni režimi su ranjivi na državne udare, jer autokratije ne mogu priuštiti izbornu rotaciju”, rekla je Šulman.

“Wagnerova” pobuna pokrenula je spekulacije da bi se u budućnosti moglo dogoditi još pobuna ili državnih udara, posebno ako Rusija doživi poraz u Ukrajini.

Nacke je tvrdio da "što je Putin bliži porazu u Ukrajini, to je vjerovatnije da će doći do državnog udara".

Satarov je rekao da se dio ruske elite već sukobio sa Putinom zbog zapadnih sankcija i ekonomskih turbulencija uzrokovanih invazijom Rusije na Ukrajinu.

„Ali sada bi mogli preći u akciju“, rekao je.

 

Preoptimistične prognoze?

 

Međutim, drugi analitičari upozoravaju da postoji tendencija potcjenjivanja stabilnosti Putinovog režima, a mnoge prognoze o njegovom skorom svrgavanju su se u prošlosti pokazale lažnim.

„To je samo želja. Činjenica da je Putin jednostrano uvukao Rusiju u rat koji ona nije htjela, i da poslušno vodi ovaj rat, dokazuje da je Putinova moć čvrsta”, rekao je Sazonov.  

Sazonov smatra da je Putin pristao na dogovor sa Prigožinom, jer je on „Putinov saučesnik i ima mnogo kompromitujućih materijala o njemu“.

„Prigožin je imao snažnu polugu u pregovorima“, rekao je Sazonov.

Sazonov ističe da plaćenici nisu naišli na mnogo protivljenja na putu za Moskvu, ali je bilo dovoljno vojnika u i oko glavnog grada.

“Da je Putin odlučio silom ugušiti pobunu, vjerovatno bi to bio uspjeh”, tvrdi Sazonov.

"Oni su sravnili gradove sa zemljom u Ukrajini, a lako bi uništili i Prigožina", rekao je Sazonov.

 

Jačanje Nacionalne garde

 

“Wagnerova” pobuna i nestabilnost u Rusiji, također, mogu uticati na situaciju na liniji fronta u Ukrajini.

Neki su se nadali da će previranja u Rusiji odmah dovesti do ukrajinskog proboja i raspada ruskih trupa, ali to se do sada nije dogodilo.

Međutim, “Wagnerov” marš prema Moskvi pokazao je da je, sa većinom borbeno spremnih trupa raspoređenih u Ukrajini, unutrašnjost Rusije opasno izložena.

Kao rezultat toga, ruske vlasti razmatraju jačanje Nacionalne garde kako bi joj omogućile da se suoči sa sličnim prijetnjama u budućnosti.

 

Viktor Zolotov, šef Nacionalne garde Rusije, rekao je 27. juna da će Nacionalna garda dobiti tenkove i drugu tešku vojnu opremu.

To znači da će Rusija morati prerasporediti tešku opremu sa fronta u Ukrajini ili proizvoditi manje za ratne napore, a više za Nacionalnu gardu, navodi Nacke.

„Putin želi stvoriti ličnog tjelohranitelja. On želi da ga Nacionalna garda brani od vojske”, rekao je Nacke.  

 

Uloga Šojgua  

 

Jedan od glavnih Prigožinovih zahtjeva bila je ostavka ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova, koje optužuje za brojne neuspjehe u ratu.

Uprkos brojnim spekulacijama o njihovoj skoroj ostavci, Putin je do sada odbijao smijeniti Šojgua i Gerasimova.

Nacke vjeruje da Putin neće otpustiti Šojgua i Gerasimova jer ih vidi kao veoma lojalne, a Prigožinova pobuna je zapravo ojačala njihovu poziciju.

"Diktator uvijek bira ljude na osnovu principa lojalnosti, a ne kompetentnosti", rekao je Nacke. „Zato se Putin okružuje ljudima koji su mu potpuno podređeni i ne predstavljaju prijetnju”.

Nacke je rekao da je, nakon Prigožinove pobune, ova politika postala još relevantnija za Putina.

„Sada je Putin siguran da ne treba regrutirati nove ljude, već samo staru gardu“, rekao je Nacke. „Zato što je dao Prigožinu značajnu autonomiju i to je dovelo do pobune.”

To će osigurati da strukturni problemi ruske vojske ostaju, jer Šojgu i Gerasimov nisu uspjeli da ih riješe, navodi Nacke.

 

Totalitarizam i mobilizacija

 

Previranja u Rusiji dolaze u trenutnku kada se Putin suočava sa egzistencijalnim izborom između jačanja invazije na Ukrajinu do nivoa „totalnog rata“ i zadržavanja statusa quo.

Putin je pokrenuo mobilizaciju regruta u septembru 2022. godine, ali je ona zvanično obustavljena u oktobru.

Od tada su postojali izolovani izveštaji o regrutaciji i kampanji za regrutovanje dobrovoljaca za vojsku. Međutim, Putin se oklijevao da ponovo pokrene punu mobilizaciju regruta od tada, jer je nezadovoljstvo javnosti raslo.

U aprilu je Prigožin pozvao na ponovno pokretanje mobilizacije regruta, uvođenje smrtne kazne za sabotiranje ratnih napora, stvaranje planske ekonomije i mobilizaciju industrije za ratne napore. On se obrušio na rusko vojno rukovodstvo jer to nije učinilo.

Igor Girkin, ruski vojskovođa koji je pokrenuo rat u Donbasu 2014. godine, protivnik je Prigožina, ali je, također, kritizirao Kremlj, jer nije prešao na „totalni rat“.

Sazonov kaže da bi prelazak na "totalni rat" zahtijevao pretvaranje zemlje u totalitarni vojni logor. On smatra da Putinov režim nije u stanju da se transformira u potpuno totalitarni, jer mu nedostaje dosljedna i jasna ideologija u koju bi veliki dio stanovništva iskreno vjerovao.

"Oni nemaju ideologiju. Pokušavaju da smisle jedan, ali ga ne možete samo veštački stvoriti", Kaže Sazonov.  

Putinu je, također, prilično teško mobilizirati sve resurse za rat, jer invaziju na Ukrajinu „stanovništvo doživljava kao Putinov hir, a ne kao rat za ruski opstanak“.

“Ne možete to učiniti samo izdavanjem dekreta odozgo. Potrebno je da mase to iskreno žele. Dekret se može izdati, ali će ga sabotirati birokratija”, kaže Sazonov.