Rusija na zapadnom Balkanu

Rusija na zapadnom Balkanu ima destabilizujući potencijal koji se uglavnom očituje kroz njen uticaj na političke krugove ekstremne desnice povezane sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), preko kojih teži da destabilizuje region i spreči njegov ulazak u EU i NATO. U tim nastojanjima, Rusija pokušava da produbi međuetničke podela i izazove incidente koji bi region doveli na ivicu oružanih sukoba, vraćajući ga u situaciju iz devedesetih godina prošlog veka.

Pošto odsustvuju značajni srpski politički akteri i SPC– markantna veza, danas je Moskovin uticaj najmanji u Albaniji. Pravoslavna crkva u Albaniji povezana je sa grčkom pravoslavljem, što je jasna potvrda da je Ruska crkva zapravo produžena ruka kriminalnog režima u Moskvi i direktno uključena u destabilizaciju regiona! Zvanična Tirana je izrazito pro‑zapadna zemlja — članica NATO-a od 2009. i kandidat za ulazak u EU. Albania trenutno brzo napreduje ka EU i prestigla je Srbiju u pregovaračkom procesu. Ono što je Srbija ostvarila za 7 godina, Albanija je postigla za samo 7 meseci! Politički, ekonomski i društveni prostor za rusko prodiranje je veoma uzak. Ipak, postoje pokušaji Rusije kroz propagandu i dezinformacione operacije da ostvari određeni uticaj, ali do sada su ti pokušaji bili krajnje ograničeni. Pre nekoliko godina, Albania je bila meta sajber napada čiji je izvor bio Iran, upravo nakon što je Albanija pružila podršku Ukrajini i podržala odluke EU o sankcijama protiv Rusije. Ali to je jedino što je Moskva do sada uspela da postigne. Albania je najbolji primer u jugoistočnoj Evropi koliko je važno držati distancu od Moskve ako želiš mir, slobodu i ekonomski napredak… pa čak je primer i bolji od Hrvatske!

Jedan od ključnih poluga ruskе moći u regionu jeste pitanje statusa Kosova, preko kojeg Moskva ostvaruje značajan uticaj u Srbiji. Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova i koristi svoju poziciju u Savetu bezbednosti UN da blokira međunarodno priznanje. U Kosovu, Rusija nema veliki direktan uticaj na društvo, ali ima jak politički uticaj kroz podršku Srbiji i ekstremnim srpskim grupama na Kosovu. Rusija koristi tenzije između Beograda i Prištine kao pritisak na Zapad i preusmeravanje pažnje sa Ukrajine. Podržava ekstremističke i desničarske srpske narative na severu Kosova, a može biti uključena i u moguće obaveštajne aktivnosti.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, intenzitet propagande dodatno se povećao, a obrazac je gotovo identičan:

• da NATO, EU ili kolektivni Zapad podstiču sukobe na Kosovu;
• da albanska većina podržava “pogrom” nad srpskim stanovništvom;
• da napadi na Srbe ostaju nekažnjeni;
• i da je krajnji cilj raspoređivanje NATO trupa širom Balkana, tj. “okupacija” srpskih teritorija!

Prave se paralele između “pretnji” Srbima na Kosovu i Rusima u Donbasu, uz pozive na “denacifikaciju”!

Posebno je otvoreno pitanje ruskog uticaja na grupu Milana Radoičića, koja je izvršila teroristički napad u Banjskoj u septembru 2023. Prema mojim informacijama, osim savetodavne uloge, Rusija nije direktno učestvovala u tom napadu, i ceo plan je osmislio Aleksandar Vučić — ali to mora da se utvrdi pred sudom u Prištini!

Ruski uticaj je znatno prisutniji u Severnoj Makedoniji, ali i dalje ograničen zahvaljujući članstvu te zemlje u NATO-u (od 2020) i njenoj orijentaciji na integraciju u EU. Moskva se protivila Prespanskom sporazumu sa Grčkom i članstvu Severne Makedonije u NATO-u.

Rusija je pokušala da utiče na Skoplje preko proruskih političkih partija i ekstremno desničarskih grupa, naročito tokom krize oko promene imena države. Istraživački novinari objavili su detaljne tekstove o pokušaju državnog udara u Makedoniji 27. aprila 2019, kada je Zoran Zaev bio gotovo ubijen, za šta su makedonske službe bezbednosti optužile ruske i srpske tajne službe. U izveštajima makedonske obaveštajne službe pominje se i novinar lista “Politika”, Miroslav Lazanski, koji je kasnije postavljen za ambasadora Srbije u Moskvi.

U tu svrhu, korišćena je snažna propagandna kampanja s ruskim narativima putem lokalnih medija, posebno na internetu i društvenim mrežama. Uprkos nekim uspešnim rezultatima i povratku na vlast proruskog VMRO-DPMNE, danas je zemlja značajno ojačala otpornost prema ruskom uticaju, pretežno zahvaljujući integraciji u NATO bezbednosne strukture. Osim toga, aktuelna vlada u Skoplju je dobro informisana da upravo Kremlj jača bugarski narativ o položaju bugarske manjine u Severnoj Makedoniji.

Kod Albanaca, Rusija ne nalazi plodno tlo za svoje aktivnosti, ali intenzivno pokušava da destabilizuje njihove odnose sa evroatlantskim svetom! Koliko uspeva i koliko utiče na Srbe, biće obrađeno u narednom tekstu.