Rusija ima za cilj da podstakne rat na Kosovu: navodi se u Izveštaju o dezinformacijama

Kosovo je izloženo dezinformacijama i narativima Rusije i Kine koji imaju za cilj podsticanje međuetničkih i međuverskih sukoba, kriminalizaciju NATO-a, podrivanje poverenja javnosti u evroatlantske integracije i negativno predstavljanje Sjedinjenih Država, navodi se u izveštaju pod nazivom „Vrtlog laži ”. Izveštaj, koji je pripremila Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i uz podršku Evropske unije, objavljen je 27. novembra.

Analiza je identifikovala 44 članka kao materijale koji šire stranu propagandu, uključujući 14 publikacija sa namerom da nanesu štetu državnoj bezbednosti Kosova. U izveštaju se pominju i stotine drugih materijala koji se odnose na ekonomiju i pandemiju COVID-19.

Izveštaj dolazi ubrzo nakon upozorenja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Rusija želi da izazove sukob na Zapadnom Balkanu.

EU je izrazila zabrinutost, a američki Stejt department je za Radio Slobodna Evropa rekao da ruski uticaj na Balkanu ometa put država ka evroatlantskim integracijama. Stejt department je saopštio da upravo ovaj uticaj pokazuje hitnost posla koji Vašington obavlja u borbi protiv ruskog uticaja.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je 19. novembra takođe govorio o cilju Rusije da izazove „krizu unutar granica Evropske unije“ i „skrene pažnju sa NATO-a“.

Izveštaj je otkrio narative koji tumače podršku Zapada Kosovskim bezbednosnim snagama (FSK) kao pokušaj podrške albanskom ratu protiv Srba.

Na severu Kosova, tenzije su porasle od kraja maja, a lokalni Srbi se protive novoizabranim albanskim gradonačelnicima. U septembru je grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju, zbog čega je Kosovo okrivilo Srbiju, koja je negirala umešanost.

Drugi identifikovani narativ u izveštaju je protiv integracije u Evropsku uniju, pokušavajući da prikaže EU negativno za Kosovo.

Što se tiče kineskog narativa na Kosovu, izveštaj je ukazao na promociju Sjedinjenih Država kao nešto negativno, naglašavajući visoku stopu kriminala i probleme u sprovođenju zakona. Takođe je naglašeno promovisanje zdravstvenih informacija u Kini i prikazivanje Kine kao razvijene zemlje čije proizvode treba kupiti.

Prema izveštaju, medijima na Kosovu nedostaju standardi za rukovanje kineskim narativom.

Izveštaj, koji obuhvata 102 stranice, takođe se bavi podsticanjem nasilja i mržnje između verskih zajednica na Kosovu.

Podvlači da je Kosovo ranjivo i da nema kapacitet da se suprotstavi dezinformacijama iz Rusije.

Tokom predstavljanja izveštaja, Tomas Szuniog, šef Kancelarije EU na Kosovu, izjavio je da je Kosovo pogođeno spoljnim uticajem i propagandom protiv integracionih napora ka evropskom bloku.

„Izveštaj pokazuje da je Kosovo pogođeno spoljnim uticajem i propagandom protiv integracije, koja ima za cilj da spreči integraciju Kosova u EU i NATO. Znamo da se većina građana Kosova zalaže za integraciju Kosova u EU, preko 90 odsto, i zahvalni smo. Moramo zadržati ove brojke“, rekao je on.

Šunjog je naglasio potrebu za strategijom medijskog obrazovanja, ističući nedostatak kritičkog razmišljanja kada se publika susreće sa lažnim vestima.

„Izveštaj ističe da su u nekim slučajevima mediji postali kreatori i pojačivači dezinformacija. Zbog široko rasprostranjene upotrebe interneta na Kosovu i upotrebe društvenih mreža, distributeri lažnih vesti su našli platforme društvenih medija kao plodno tle da unaprede svoje planove kako bi stvorili zabunu među publikom o tome koje su vesti istinite, a koje lažne“, rekao je on.

On je takođe upozorio da su mediji širili opasne narative koji bi mogli da eskaliraju tenzije na Kosovu.

„Još jedan važan nalaz izveštaja je da su mediji širili dezinformacije o izbijanju rata između Kosova i Srbije. Ovi narativi su opasni i mogu podstaći tenzije. Danas je Evropa izazvana nacionalističkom i krajnje desničarskom politikom. Kao multietničko društvo, Kosovo ne bi trebalo da dozvoli da bude pod uticajem nacionalističkih dezinformacija“, dodao je on.

Izveštaj, prvi te vrste na Kosovu, pripremljen je od novembra 2022. do aprila 2023. i preporučuje akcije za nacionalne institucije i medije.

Preporuke uključuju izgradnju kapaciteta za suzbijanje dezinformacija, programe ranog obrazovanja o lažnim vestima, finansiranje i rešavanje dezinformacija i uzdržavanje političara od korišćenja lažnih vesti kao sredstva za napad na protivnike./The Geopost/