Rusija i Ukrajina: Pet mogućih pravaca u kojima bi rat mogao da se razvije u sledećoj godini

„Ruska prolećna ofanziva će biti ključna"

Majkl Klark, pomoćnik direktora Instituta za strateške studije, Ekseter, Velika Britanija

Oni koji žele da napadnu drugu zemlju bilo gde širom velikih evroazijskih stepa osuđeni su na kraju da u njoj zimuju.

Napoleon, Hitler i Staljin svi su morali da održavaju armije u pokretu pred stepskom zimom, a sada, kada njegova invazija ide korak unazad, ruski Vladimir Putin ukopava snage za zimu da sačeka novu rusku ofanzivu na proleće.

I jednoj i drugoj strani je potrebna pauza, ali Ukrajinci su bolje opremljeni i motivisani da nastave dalje, i možemo očekivati da održe pritisak, bar u Donbasu.

Oko Kremine i Svjatova su veoma blizu velikog prodora koji bi odbio ruske snage 65 kilometara nazad do sledeće prirodne odbrambene linije, blizu mesta gde je njihova invazija efektivno počela u februaru.

Kijev neće biti voljan da stane kada je trenutna nagrada tako velika.

Ukrajinska ofanziva bi, ipak, mogla da zastane na jugozapadu, posle ulaska u Herson.

Prelazak na istočnu stranu reke Dnjepar radi pritiska na ranjive putne i železničke veze Rusije sa Krimom mogao bi biti previše zahtevan.

Ali mogućnost da Kijev pokrene iznenađujuću novu ofanzivu nikada se ne može isključiti.

Za 2023. ključna odrednica biće sudbina ruske prolećne ofanzive.

Putin je priznao da je oko 50.000 novomobilisanih vojnika već na frontu; ostalih 250.000 upravo mobilisanih obučava se za sledeću godinu.

Nema prostora za bilo šta osim još rata.

Kratak i nestabilan prekid vatre je jedina druga perspektiva.

Putin je jasno stavio do znanja da neće stati.

A Ukrajina je jasno stavila do znanja da će se i dalje odupirati i boriti.

„Ukrajina će povratiti svoju zemlju"

Andrej Pjontkovski, naučnik i analitičar iz Vašingtona

Ukrajina će pobediti tako što će u potpunosti obnoviti teritorijalni integritet najkasnije do proleća 2023. godine.

Ovaj zaključak doneo sam na osnovu dva faktora.

Prvi je motivacija, odlučnost i hrabrost ukrajinske vojske i ukrajinske nacije u celini, što je bez presedana u novijoj ratnoj istoriji.

Druga je činjenica da je, posle godina smirivanja ruskog diktatora (tako ovaj analitičar naziva Putina), Zapad konačno dorastao da shvati veličinu istorijskog izazova sa kojim se suočava.

To najbolje ilustruje nedavna izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.

„Cena koju plaćamo je u novcu. Dok je cena koju plaćaju Ukrajinci u krvi. Ako autoritarni režimi vide da je sila nagrađena, svi ćemo platiti mnogo veću cenu. I svet će postati opasniji prostor za sve nas. "

Tačan tajming neizbežne ukrajinske pobede biće određen brzinom kojom NATO može da isporuči novi paket vojnog jurišnog oružja koji će uticati na promenu toka rata (tenkove, avione, rakete dugog dometa).

Očekujem da Melitopolj postane ključna tačka borbe u narednim mesecima, možda nedeljama.

Pošto zauzmu Melitopolj, Ukrajinci će imati otvoren put ka Azovskom moru, i prekinuće linije snabdevanja i komunikacije sa Krimom - poluostrva koje je Rusija anektirala 2014. godine.

Ruska kapitulacija će biti formalno dogovorena na tehničkim pregovorima posle razornog napredovanja Ukrajine na bojnom polju.

Sile pobednice - Ukrajina, Velika Britanija, SAD - oblikovaće novu međunarodnu bezbednosnu arhitekturu.

„Kraj se ne nazire"

Barbara Zanketa, Odsek za ratne studije, Kraljevski koledž u Londonu

Vladimir Putin je očekivao da će Ukrajina pasivno prihvatiti akcije moćnijeg suseda, bez značajnijeg uključivanja drugih zemalja.

Ova ozbiljno pogrešna procena dovela je do dugotrajnog sukoba, kojem se ne nazire kraj.

Zima će biti teška, jer će ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu pokušati da slome moral i izdržljivost već uzdrmanog stanovništva.

Ali ukrajinski otpor se pokazao kao izuzetan.

Oni čvrsto stoje. Rat će se nastaviti. I nastaviti.

Izgledi za pregovore su mračni.

Za potencijalni mirovni sporazum, suštinski zahtevi najmanje jedne strane moraju da se promene.

Nema dokaza da je neka strana spremna na to, niti da se uskoro tako nešto može očekivati.

Kako će onda doći kraj?

Cena ratovanja, materijalni i ljudski, mogli bi da pokolebaju rusku političku elitu.

Ključ će biti unutar Rusije.

Prošli ratovi u kojima je pogrešna kalkulacija bila ključni element, kao što su Vijetnam za Sjedinjene Države ili Avganistan za Sovjetski Savez, završavali su se na ovaj način.

Unutrašnji politički uslovi su se promenili u zemlji koja je pogrešno izračunala, čineći da izlazak iz rata - „časno" ili ne - bude jedina održiva opcija.

To se, međutim, može desiti samo ako Zapad bude čvrst u podršci Ukrajini, suočen sa povećanim domaćim pritiscima povezanim sa troškovima rata.

Nažalost, ovo će i dalje biti dugotrajna politička, ekonomska i vojna bitka odlučnosti.

A do kraja 2023. najverovatnije će rat još biti u toku.

„Nema drugog ishoda osim ruskog poraza"

Ben Hodžs, bivši komandant vojske Sjedinjenih Država u Evropi

Prerano je za planiranje pobedničke parade u Kijevu, ali Ukrajina u zamahu i nema sumnje da će oni dobiti ovaj rat, verovatno 2023. godine.

Stvari će se odvijati sporije tokom zime, ali nema sumnje da će ukrajinske snage biti u stanju da se izbore bolje od ruskih zbog zimske opreme koju dobijaju iz Velike Britanije, Kanade i Nemačke.

Do januara, Ukrajina bi mogla biti u poziciji da otpočne završnu fazu kampanje, a to je oslobađanje Krima.

Iz istorije znamo da je rat test volje i test logistike.

Kada vidim odlučnost ukrajinskog naroda i vojnika, i brzo poboljšanje logističke situacije za Ukrajinu, ne vidim drugi ishod osim ruskog poraza.

Rusko povlačenje iz Hersona me je delimično dovelo do ovog zaključka.

Prvo kao psihološki podsticaj za ukrajinski narod, drugo kao duboka sramota za Kremlj i treće davanje ukrajinskim snagama ključne operativne prednosti - svi pristupi Krimu su sada u dometu ukrajinskih oružanih sistema.