30.09.2024.

Rusija i Ukrajina: Broj Rusa poginulih u ratu premašio 70.000, najviše dobrovoljaca

Do sada je u Ukrajini poginulo više od 70.000 ljudi koji su se borili u ruskoj vojsci, prema podacima koje je analizirao BBC.

Prvi put od početka invazije na Ukrajinu februara 2022. godine, najviše poginulih ima među dobrovoljcima, civilima koji su se pridružili oružanim snagama od izbijanja rata.

Svaki dan imena poginulih u Ukrajini, njihove umrlice i fotografije sa njihovih sahrana objavljuju se širom Rusije u medijima i na društvenim mrežama.

BBC na ruskom i nezavisna internet stranica Medijazona sakupljaju ta imena, zajedno sa imenima iz drugih javno dostupnih izvora, među kojima su i zvanični izveštaji.

Proveravamo da li su te informacije podelile vlasti ili rodbina preminulih - i da su oni identifikovani kao poginuli u ratu.

Novi grobovi na grobljima takođe pomažu pri dobijanju imena vojnika poginulih u Ukrajini - oni su obično obeleženi zastavama i vencima koje je poslalo Ministarstvo odbrane.

Identifikovali smo imena 70.112 ruskih vojnika poginulih u Ukrajini, ali se veruje da je stvarni broj znatno viši.

Neke porodice ne dele javno detalje o smrti najmilijih, a analiza BBC ruskog servisa ne obuhvata imena koja nisu uspeli da potvrde niti smrti pripadnika paravojske u oblastima pod ruskom okupacijom Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini.

Među njima, 13.781 bili su dobrovoljci - oko 20 odsto - a broj pogibija među dobrovoljcima sada premašuju broj onih iz svih drugih kategorija.

Bivši zatvorenici, koji su se prijavili u zamenu za pomilovanje za njihove zločine, prethodno su bili zaslužni za najveći broj, ali sada čine 19 odsto svih potvrđenih smrti.

Mobilisani vojnici - građani pozvani da se bore - čine 13 odsto.

Od oktobra prošle godine, nedeljne pogibije dobrovoljaca nisu padale ispod 100 - a nekih nedelja zabeležili bismo više od 310 smrti dobrovoljaca.

Ukrajina retko komentariše broj vlastitih vojnika poginulih na ratištu.

U februaru, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da je poginula 31.000 ukrajinskih vojnika, ali procene zasnovane na američkim obaveštajnim podacima ukazuju na veće gubitke.

Priča o Rinatu Kusnijarovu je tipična za mnoge dobrovoljce koji su poginuli.

On je bio iz Ufa u Baškortosanu i radio je dva posla da bi sastavio kraj s krajem - u tramvajskom depou i fabrici šperploča.

Imao je 62 godine kad je potpisao ugovor sa ruskom vojskom u novembru prošle godine.

Preživeo je tri meseca borbi i poginuo 27. februara.

Njegova umrlica na lokalnoj memorijalnoj internet stranici prosto ga je nazvala „vrednim, poštenim čovekom".

Prema podacima koje smo analizirali, većina prijavljenih poticala je iz malih gradova u delovima Rusije u kojima je teško naći stabilne, dobro plaćene poslove.

Izgleda da se većina prijavila svojevoljno, mada su neki u republici Čečeniji govorili aktivistima za ljudska prava i pravnicima o prinudama i pretnjama.

Neki od dobrovoljaca rekli su da nisu shvatili da ugovori koje su potpisali ne sadrže krajnji vremenski rok službe i u međuvremenu su se obratili novinarima bliskim Kremlju da ih zamole za pomoć u okončanju njihove službe, ali bezuspešno.

Plate u vojsci umeju da budu pet do sedam puta veće od prosečnih plata u manje bogatim delovima zemlje, a vojnici dobijaju i razne druge povlastice, kao što su besplatan vrtić za decu i poreske olakšice.

Jednokratna isplata ljudima koji se prijave takođe je navodno skočila u vrednosti u mnogim delovima Rusije.

Većina dobrovoljaca koji su poginuli na frontu imali su između 42 i 50 godina.

Njih je 4.100 na našem spisku od više od 13.000 dobrovoljaca.

Najstariji poginuli dobrovoljac imao je 71 godinu - u ratu je poginulo ukupno 250 dobrovoljaca starijih od 60 godina.

Ruski vojnici su rekli za BBC da je za rast broja žrtava među dobrovoljcima delom zaslužno njihovo raspoređivanje u operativno najzahtevnije oblasti na frontu, posebno u Donjeckoj oblasti na istoku, gde oni čine osnovu pojačanja za desetkovane jedinice.

Ruska strategija „mašine za mlevenje mesa" nastavlja se nesmanjenom žestinom, prema ruskim vojnicima sa kojima smo pričali.

Ovaj izraz koristi se da bi opisao način na koji Moskva nemilosrdno šalje čitave talase vojnika napred kako bi izmorili ukrajinske snage i da bi one otkrile položaje ruskoj artiljeriji.

Snimci sa dronova podeljeni onlajn pokazuju ruske snage kako jurišaju na ukrajinske položaje sa vrlo malo ili nimalo opreme, ili podrške artiljerije i vojnih vozila.

Ponekad bi stotine muškaraca poginule u jednom danu.

Poslednjih nedelja ruska vojska je pravila očajničke, ali neuspele pokušaje da zauzme gradove Časov Jar i Pokrovsk u istočnoj Ukrajini upravo takvom taktikom.

Zvanična studija primarne vojno-medicinske direkcije ruskog Ministarstva odbrane kaže da je 39 odsto smrti vojnika posledica povreda udova, a da bi stopa smrtnosti značajno opala kad bi prva pomoć i naknadna medicinska pomoć bili bolji.

Potezi ruske vlade ukazuju na to da ona pošto-poto želi da izbegne da primorava ljude da se bore preko novog, zvaničnog talasa mobilizacije - umesto toga, ona pojačava pozive dobrovoljcima, zajedno sa raznim podsticajima da to učine.

Opaske regionalnih zvaničnika u lokalnim parlamentima sugerišu da su primili zaduženja sa vrha da pokušaju da regrutuju ljude u vlastitim lokalnim oblastima.

Oni postavljaju reklame na internet stranice za oglašavanja poslova, kontaktiraju ljude koji su u dugovima ili imaju probleme sa sudskim izvršiteljima, i sprovode kampanje regrutacije u ustanovama visokog obrazovanja.

Od 2022. godine, osuđeni zatvorenici takođe su podsticani da se prijave u zamenu za puštanje na slobodu, ali sada nova politika omogućuje da ljudi koji se suočavaju sa krivičnim gonjenjem takođe mogu da prihvate pogodbu da idu u rat umesto na suđenje.

Zauzvrat, njihovi slučajevi se zamrzavaju ili se potencijalno potpuno odbacuju.

Malo broj poginulih dobrovoljaca bili su poreklom iz drugih zemalja.

Identifikovali smo imena 272 takva muškaraca, od kojih su mnogi iz Centralne Azije - 47 njih iz Uzbekistana, 51 iz Tadžikistana, i 26 iz Kirgistana.

Prošle godine je bilo izveštaja da je Rusija regrutovala ljude na Kubi, u Iraku, Jemenu i Srbiji.

Strancima koji već žive u Rusiji bez važećih radnih dozvola ili viza, a koji pristanu da „rade za državu", obećava se da neće biti deportovani i nudi im se pojednostavljeni put do državljanstva ako prežive rat.

Mnogi su se kasnije žalili da nisu razumeli papirologiju - kao i u slučaju ruskih državljana, obratili su se za pomoć medijima.

Vlade Indije i Nepala pozvale su Moskvu da prekine sa praksom slanja njihovih građana u Ukrajinu i da im dopremi nazad tela mrtvih.

Do sada ti pozivi nisu bili uslišeni.

Mnogi novi regruti koji su se prijavili u vojsku kritikovali su obuku koju su dobili.

Čovek koji je potpisao ugovor sa ruskom vojskom u novembru prošle godine rekao je za BBC da su mu obećane dve nedelje obuke na strelištu pre nego što bude bio poslat na front.

„U stvarnosti, ljudi su samo bili izbačeni na paradni poligon i podeljena im je oprema", rekao je on, dodavši da je oprema bila veoma lošeg kvaliteta.

„Ukrcani su u vozove, potom u kamione, i poslati na front. Oko polovina nas bila je bačena u borbe pravo sa puta. Kao posledica toga, neki ljudi su od regrutne kancelarije stigli do fronta za samo nedelju dana", rekao je on.

Semjuel Kreni-Evans, analitičar Kraljevskog instituta ujedinjenih službi iz Velike Britanije, kaže: „Osnovno razumevanje stvari kao što su kamuflaža, zauzimanje zaklona ili kako se kretati brzo a da ne otkriješ položaj tokom dana" trebalo bi da se uči u okviru osnovne pešadijske obuke.

Jedan drugi vojnik rekao je za BBC da je problem u opremi, dodavši da ona „varira, ali da je to često nasumični komplet uniformi, standardnih čizama koje se raspadnu u roku od jednog dana i ranca sa opremom na čijoj etiketi piše da je pravljena sredinom 20. veka."

„Nasumični pancir i jeftini šlem. Nemoguće je boriti se u tome. Ako želite da preživite, morate sami da kupite opremu za sebe."