Rusija i Kina: Putin i Si Đinping više nisu ravnopravni partneri

Državna poseta Vladimira Putina Kini ove nedelje bila je demonstracija sile.

Bila je to prilika za ruskog predsednika da pokaže svetu da ima moćnog saveznika u svom uglu.

Ruski lider se naširoko smatra izgnanikom pošto je izdao naređenje za invaziju na Ukrajinu.

Ali za kineskog predsednika Sija Đinpinga, on je ključni partner u potrazi za novim svetskim poretkom koji ne predvode SAD.

I Si Đinping je učinio sve da se njegov gost oseća dobrodošlim.

Prostreo je crveni tepih, orkestar je svirao stare crvenoarmijske pesme, a vesela deca su dočekivala obojicu lidera dok su šetali trgom Tjenanmen.

Došlo je i do kratkog zagrljaja pred kamerama.

Ruski i kineski državni mediji su se umnogome usredsređivali na drugarstvo dvojice vođa.

Ali, zapravo, to više nije partnerstvo jednakih.

Putin je došao u Kinu pokorno, sa željom da Peking nastavi trgovinu sa krajnje sankcionisanom i izolovanom Rusijom.

Njegova saopštenja bila su ispunjena umiljatim tonovima i laskavim izrazima.

Rekao je da njegova porodica uči mandarinski – to je bilo posebno upadljivo zato što on veoma retko govori o svojoj deci u javnosti.

Objavio je da su on i Si „bliski kao braća“ i nastavio da hvali kinesku privredu, rekavši da se ona „razvija u skokovima i veoma velikom brzinom“.

To je trebalo dobro da prođe kod zvaničnika iz Pekinga zabrinutih zbog usporene privrede.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ali sam Si Đinping nije uzvratio istom merom i tonom ovih velikodušnih komplimenata.

Umeto toga, njegove opaske bile su više rutinske – bezizražajne čak.

Putin je, rekao je on, „dobar prijatelj i dobar sused“.

Za Kinu je ceremonija dobrodošlice i demonstracija jedinstva u njenom interesu, ali obasipanja gosta pohvalama nije.

Skupoceni rat u Ukrajini, čiji završetak nije ni na vidiku, promenio je njihov odnos, obelodanjujući slabosti u ruskoj vlasti i njenoj privredi.

Si Đinping sada zna da je on glavni.

Rat je izolovao Rusiju.

Kineski odnosi sa Zapadom jesu možda napeti, ali Peking se nije odsekao od sveta kao Rusija, niti to želi da učini.

Iako je izjavama datim u javnosti možda nedostajalo oduševljenje, predsednik Si Đinping jeste nagovestio važnost koju Kina pridaje ovom odnosu.

On je pozvao Putina u zvaničnu rezidenciju Žongnanhai.

Ova počast bila je ukazana veoma malom broju lidera – među njima je 2014. godine bio američki predsednik Barak Obama, dok su odnosi između njih dvojice bili na najvišem nivou.

Predsednik Si Đinping pokušava da održi delikatnu ravnotežu – želi da očuva savez sa Putinom, dok je istovremeno svestan da bliski odnosi sa jednim otpadnikom ugrožava njegove stabilne veze sa Zapadnom, koje su mu potrebne kao pomoć njegovoj posustaloj privredi.

Činjenica je da je suština ove posete bila u novcu: Putinu je potrebna podrška Kine za njegov rat u Ukrajini.

Sastav pratnje ruskog vođe bio je najbolji pokazatelj onoga što se on nadao da će izvući iz ovog putovanja: sa sobom je poveo guvernera ruske Centralne banke, ministra finansija i ekonomskog savetnika.

Zajedničko saopštenje izdato povodom posete takođe je sadržalo neke upadljive ideje za pojačavanje trgovine – izgradnja luke na ostrvu oko kog su se dve zemlje nekada koškale više od 100 godina i obraćanje Severnoj Koreji da bi se videlo da li će kineski brodovi smeti da plove ključnom rekom kako bi stigli do Japanskog mora.

U njemu se reč „saradnja“ pominje 130 puta.

Sve to su, naravno, SAD pažljivo motrile.

Prošlog meseca američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je Kinu da mora da prestane da snabdeva ruski rat i obustavi trgovinu komponentama koje bi mogle da se koriste za ruske dronove i tenkove.

I zato im sigurno nije promakla činjenica da je u petak tokom posete gradu Harbinu Putin obišao državni univerzitet slavan po istraživanjima najsavremenije odbrambene tehnologije.

Turneja – i ceremonija i simbolizam koji prate posetu – sasvim sigurno naizgled sugeriše da je Si Đinping čvrsto rešen da pokaže da neće biti poljuljan pritiskom Zapada.

Ali iza kulisa ove demonstracije jedinstva mogle bi da se naziru granice koliko je daleko Si Đinping spreman da ide.

Na kraju krajeva, kineski interesi nisu i ruski interesi.

Kao stariji partner u ovom odnosu, Si Đinping će najverovatnije sarađivati samo kad mu to bude odgovaralo – bez obzira na to što je „dragom prijatelju“ i savezniku on preko potreban.