Rat Rusije protiv Zapada će se nastaviti sve dok Putin ne okusi poraz

Kako rastu spekulacije o mogućim pregovorima o okončanju ruske invazije na Ukrajinu, važno je razumeti prirodu rata koji je Vladimir Putin pokrenuo pre skoro tri godine. Ono što je najvažnije, ovo nije konvencionalni rat oko zemlje koji se može rešiti ograničenim teritorijalnim ustupcima. Putinovi ciljevi su daleko ambiciozniji. On vodi trenutni rat da bi potkopao postojeću međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i zamenio je novim svetskim poretkom u kojem šačica velikih sila može da dominira svojim susedima.

Otkako je pokrenuo invaziju velikih razmera na Ukrajinu u februaru 2022, Putin je više puta izneo svoju viziju „multipolarnog svetskog poretka“ koji bi preokrenuo presudu iz hladnog rata i stvorio svet podeljen na sfere uticaja. Dovodeći u pitanje nepovredivost granica svojom invazijom na Ukrajinu, Putin nastoji da eliminiše centralni stub današnjeg globalnog sistema bezbednosti i normalizuje upotrebu vojne sile u međunarodnim poslovima. Ako se njegovi napori smatraju uspešnim, to će postaviti katastrofalan presedan koji će ohrabriti autoritarne režime širom sveta.

Putinov san o novom svetskom poretku ogleda se u njegovom zalaganju za bilateralne razgovore sa Sjedinjenim Državama kako bi se razgovaralo o sudbini Ukrajine i Evrope bez ukrajinskog ili evropskog učešća. On želi da pokaže da se o suverenitetu može pregovarati i da prenese poruku da su neke nacije jednakije od drugih. Posledice ovakvog pristupa mogle bi da budu katastrofalne i za Ukrajinu i za Evropu u celini.

Svetski poredak koji Putin predviđa sledio bi zakone geopolitičke džungle i karakterisao bi ga nesigurnost i agresija. Oružani sukobi bi se proširili po celom svetu jer bi ranije prihvaćena pravila međunarodnih odnosa bila zamenjena sveobuhvatnim principom „moć je u pravu“. Globalni ekonomski prosperitet bez presedana u protekle tri decenije takođe bi bio ugrožen kako se trgovinske barijere povećavaju, a potrošnja na odbranu dostiže rekordne nivoe. Jedine očigledne koristi bi bile nacije poput Rusije koje teže revizionističkim ili ekspanzionističkim ciljevima.

Međunarodna bezbednosna situacija je sada postala toliko ozbiljna i eskalirala da se više ne može rešiti smirivanjem Rusije ili traženjem kompromisnog mira. Umesto toga, Rusija mora da izgubi u Ukrajini i da bude viđena kao gubitnik.

Ovo trenutno nije slučaj. Naprotiv: Putin je sigurniji u pobedu nego ikad i ne vidi razlog da okonča rat. Svoju snagu projektuje širom sveta i uspešno gradi koaliciju sa drugim autoritarnim silama, uključujući Kinu, Iran i Severnu Koreju, koje sve podržavaju rat u Ukrajini i dele cilj Moskve da zbaci aktuelni svetski poredak.

Na domaćem planu, Putin je uspeo da postavi rusku ekonomiju na ratnu osnovu i pronađe nove partnere koji će kompenzovati raspad odnosa sa Zapadom. On se otvoreno sprema za dugi rat i računa da Zapad neće biti dovoljno odlučan da mu se suprotstavi.

Da bi okončao rat, Putin mora biti uveren da bi nastavak invazije na Ukrajinu bio poguban za Rusiju. To zahteva niz mera koje imaju za cilj slabljenje pozicije Rusije i na ekonomskom i na vojnom planu.

Ekonomski izgledi Rusije su se već pogoršali kao rezultat rata i mogli bi se značajno pogoršati ako zapadni lideri preduzmu neophodne mere. Postoji očigledna potreba za većom koordinacijom između Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, EU i drugih zemalja uključenih u sankcionisanje ruskih ratnih napora. Sprovođenje postojećih sankcija je i dalje neadekvatno, dok su potrebne oštrije mere protiv posrednika.

Ekonomske teškoće same po sebi neće dovesti Putina za pregovarački sto. On takođe mora biti primoran da se suoči sa perspektivom vojnog poraza. Ovo zahteva temeljno preispitivanje među ukrajinskim partnerima. Trenutno je Ukrajina prinuđena da vodi odbrambeni rat na iscrpljivanje sa ciljem da nanese neprihvatljive gubitke Rusima koji su napadali. Međutim, Putin očigledno ima veoma visoku toleranciju na gubitke i takođe može da iskoristi ogromne neiskorišćene rezerve ljudstva da popuni desetkovane redove svoje vojske. Ako se sadašnji rat iscrpljivanja nastavi, Rusija će na kraju i neizbežno pobediti.

Umesto toga, Ukrajina mora biti opremljena da pobedi Rusiju na bojnom polju. Ukrajinska vojska je u više navrata dokazala da je sposobna da pobedi Rusiju, ali trenutno nema vojne sposobnosti da lokalne pobede pretvori u ratnu poziciju. Ovo se mora promeniti.

Strah Zapada od eskalacije znači da je Kijevu i dalje uskraćen širok spektar oružja i da su njegove odbrambene mogućnosti ograničene. Kao rezultat ovog preterano opreznog pristupa, Kremlj je u stanju da vodi sveobuhvatni rat protiv Ukrajine bez straha od velikih kontranapada unutar Rusije. Putin takođe uživa ogromnu prednost u vatrenoj moći, uključujući daleko veće i modernije vazduhoplovne snage. Nijedna država članica NATO-a ne bi ni razmišljala o vođenju rata bez adekvatne vazdušne snage, ali se upravo to od Ukrajine trenutno traži.

Zapad je do sada naoružavao Ukrajinu da bi opstao. Putin neće okončati invaziju dok se ne uveri da su zapadni lideri odlučni da pripreme Ukrajinu za pobedu. Vojne potrebe Ukrajine su dobro poznate. Nedostaje samo neophodna politička volja za delovanje. To znači da borbeni avioni, rakete dugog dometa, tenkovi i artiljerija moraju biti raspoređeni u velikim količinama, zajedno sa dramatično poboljšanim mogućnostima dronova i elektronskog ratovanja.

Pružajući dovoljnu vojnu pomoć Ukrajini, Zapad bi konačno mogao da natera Putina da preispita aktuelni rat, istovremeno stvarajući snažno sredstvo odvraćanja sposobno da spreči dalju rusku agresiju. Bilo šta drugo bi jednostavno dovelo do pauze u neprijateljstvima, što će Putin iskoristiti da se ponovo naoruža i pripremi za sledeću fazu svog rata protiv Zapada. Cena zaustavljanja Rusije u Ukrajini je visoka, ali će biti manja od cene novog autoritarnog svetskog poretka ako Putinova invazija uspe.

Andrij Zagorodnjuk je predsednik Centra za odbrambene strategije i savetnik ukrajinske vlade. Prethodno je bio ministar odbrane Ukrajine (2019-2020)./Atlantik Council/