Priština – Završna konferencija projekta „Podrška EU za WB6 CIF“

Mapiranje dobavljača iz regije WB6 u odabranim industrijama, razvoj baza podataka sa ciljem pružanja potrebnih informacija malim i srednjim poduzećima olakšavajući njihov pristup tržištima, pružanje tehničke pomoći malim i srednjim poduzećima olakšavajući njihov pristup finansijama i integraciju u globalne lance nabavke, organizacija događaja umrežavanja za mala i srednja preduzeća iz regiona (zajedničko učešće na sajmovima i poslovnim događajima, investicione konferencije) i događaji koji imaju za cilj povećanje kapaciteta regionalnih malih i srednjih preduzeća (info dani i obuke), a sve u cilju podrške integraciji MSP WB6 u regionalne i globalne lance snabdijevanja. Ovo su samo neki od benefita projekta „Podrška EU Zapadnom Balkanu 6 Komorskog investicionog foruma“ za kompanije sa Zapadnog Balkana. Projekat, vrijedan više od 2,8 miliona eura, pokrenut je 19. decembra 2019. godine, a zvanično će trajati do 30. juna 2023. Njegovi ključni ciljevi su povećanje prekogranične poslovne saradnje na Zapadnom Balkanu i podrška razvoju privatnog sektora kroz promociju pristupa finansijama.
U protekle tri godine u projektu je razvijen veliki broj besplatnih usluga ili aktivnosti u kojima je učestvovalo više od 6.500 kompanija iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana. Glavni ciljevi projekta bili su povećanje prekogranične poslovne saradnje na Zapadnom Balkanu unapređenjem regionalnog pravnog i političkog okvira i olakšavanjem direktne saradnje kroz usluge podrške koje pružaju privredne komore. Također je imao za cilj podržati razvoj privatnog sektora promoviranjem pristupa finansijama za različite vrste poslovanja i tržišne niše. Pored toga, pružene su i usluge podrške za povećanje konkurentnosti, posebno za mala i srednja preduzeća, istaknuli su učesnici konferencije.
Na završnoj konferenciji projekta 'Podrška EU za WB6 CIF' u Prištini, koju je organizovao Investicioni forum 6 privrednih komora Zapadnog Balkana (WB6 CIF), članovi Upravnog odbora CIF-a pozvali su Evropsku uniju da osigura građanima i privredi regiona uživanje četiri osnovne slobode na kojima počiva EU – slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Ocijenili su da bi ovaj proces mogao biti završen za manje od dvije godine.
U ime Evropske komisije, Thomas Hagleitner, zahvalio je projektnom timu na odličnoj saradnji,  pozdravljajući rad koji je WB6 CIF postigao na promociji prednosti i mogućnosti regionalne ekonomske integracije. Kao glas biznisa na Zapadnom Balkanu, uloga WB6 CIF je sada važnija nego ikad. Sa jedinstvenom perspektivom na izazove i prilike koje su uključene, WB6 CIF može pomoći produbljivanju ekonomske integracije regije – kroz zajedničko regionalno tržište i identificirati područja koja će približiti regiju jedinstvenom tržištu EU.
Marko Čadež, predsednik Upravnog odbora od 2017-2022 i predsednik Privredne komore Srbije, izjavio je da su privrede Zapadnog Balkana ispunile najvažnije standarde poslovanja i da su spremne postati dio jedinstvenog evropskog tržišta. Podsjetio je da je od osnivanja CIF-a bilo sumnji, kako u regionu, tako iu međunarodnoj zajednici. Međutim, naglasio je da poduzetnici žele stvarati budućnost zasnovanu na zajedničkim interesima, a ne na razlikama.
Govoreći o rezultatima projekta, koji je finansirala Evropska unija sa više od 2,8 miliona eura, Čadež je napomenuo da je tokom projekta više od 6.000 kompanija iz šest ekonomija Zapadnog Balkana prošlo različite vidove obuka, edukacija i seminara.
“Ove kompanije su sada uspješne i mogu slobodno plasirati svoje proizvode u EU i širom svijeta”, dodao je Čadež.
Predsednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna je rekao da veruje da će ovaj mehanizam ekonomske saradnje doprinijeti očuvanju mira i stabilnosti na Balkanu.
“Potrebna nam je saradnja jer ekonomskim razvojem utičemo na društveni razvoj naših građana. Oni će imati viši društveni standard i bolji život. Kao Komorski investicioni forum, kontinuirano nastojimo  prevazići poslovne prepreke i otkloniti ih. Ne čekamo vladine akcije, umjesto toga vršimo pozitivan pritisak na njih”, naglasio je Rafuna.
„Umesto da čekamo da političari iz regiona vide širu viziju da bez saradnje na Zapadnom Balkanu nema integracije u Evropsku uniju i da počnu raditi na provođenju Zajedničkog regionalnog akcionog plana tržišta, umesto da čekamo šta će se dešavati sa procesima integracije šest ekonomija ZB, umesto da čekamo da se sporazum ratifikuje ili da se završe neki pregovori, mi smo sve ovo vreme radili direktno sa kompanijama i isporučili na desetine usluga koje su donosile korist”, kazao je Rafuna.