Pravno natezanje u Srbiji oko kineske tehnologije nadzora (Drugi deo)

Kada su stotine hiljada ljudi izašle na ulice širom Srbije krajem 2021. u protestu zbog niskih ekoloških standarda i izmena zakona u korist planova strane kompanije za iskopavanje litijuma, počele su da kruže slike koje su uznemirile aktiviste i nadovezale se na višegodišnju političku borba oko širenja kineske tehnologije nadzora, piše redakcija Radija Slobodna Evropa

Na fotografijama i video snimcima koje su ekološke grupe podelile na društvenim mrežama mogle su se videti osobe koje su delovale kao policajci u civilu kako snimaju demonstrante uređajem za koji su srpske vlasti kasnije navele da je Huawei EP 821 – uređaj koji sve više koriste kineske bezbednosne snage i koji je srpska policija kupila od Kine u okviru sporazuma o bezbednosnoj saradnji.

Višemesečni protesti širom zemlje bili su najveći u Srbiji poslednjih decenija i vlada je na kraju odustala i povukla predložene izmene zakona koje su izazvale negodovanje.

Međutim, pojava Huavej (Huawei) uređaja u rukama, kako je izgledalo, policajaca pokrenula je optužbe da su zvaničnici počeli da koriste tehnologiju za prepoznavanje lica kako bi identifikovali demonstrante, uprkos tome što trenutno ne postoji zakon koji dozvoljava njegovu upotrebu.

Zabrinutost je dodatno pojačana kada je više od 1.000 prekršajnih saobraćajnih prekršaja izdato demonstrantima zbog blokiranja puteva i drugih kršenja saobraćajnih propisa.

"Ne znamo da li je to bila tehnologija za prepoznavanje lica ili ne. Na kraju krajeva, akcije (vlasti) koje smo videli bile su za plašenje i zastrašivanje ljudi", rekao je Bojan Simišić, osnivač ekološke nevladine organizacije Eko straža, koja je među prvima izrazila sumnju o upotrebi Huavejevih uređaja na protestima. "Naša najveća briga je da bi ovakva tehnologija mogla da se koristi za stvaranje baze podataka ljudi koji nisu poželjni u očima vlasti."

Vlada je širom zemlje već postavila hiljade nadzornih kamera u okviru planova za uvođenje oko 8.000 Huavejevih kamera za nadzor koje mogu da prepoznaju lica. To uvođenje je godinama nailazilo na otpor javnosti i Beograd kaže da softver za prepoznavanje lica još nije uveden, ali je upotreba – i potencijalna zloupotreba – te tehnologije izvor zabrinutosti među aktivistima, opozicijom, grupama za ljudska prava i stručnjacima za sajber bezbednost.

Uz prisutnu pretnju političke krize, pojava novih uređaja na protestima izgleda kao početak najgoreg scenarija na koji upozoravaju.

Mada je policija na protestima zaustavila mnoge demonstrante tražeći lične isprave, drugi kažu da na demonstracijama nisu pokazivali dokumenta, a da se na njihovim kaznama, koje su stigle poštom i u koje je RSE imao uvid, navodi da je za njihovu identifikaciju korišćen video snimak.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE-a za komentar, ali je ranije demantovalo da se u zemlji koristi bilo kakva tehnologija za prepoznavanje lica. Inspekcija Ministarstva o potencijalnoj upotrebi softvera za prepoznavanje lica tokom protesta koju je sproveo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nezavisna državna institucija, utvrdila je da ta tehnologija nije korišćena.

Istraga RSE-a nije pronašla nijedan slučaj korišćenja softvera za prepoznavanje lica na protestima ili drugde u Srbiji. Međutim izveštaji na osnovu sudskih dokumenata, policijskih svedočenja, prekršajnih naloga izdatih demonstrantima, dokumenata Ministarstva unutrašnjih poslova i razgovora sa stručnjacima, zvaničnicima i aktivistima pokazuju da su srpski organi reda vodili široko rasprostranjenu i pravno mutnu operaciju s policajcima u civilu za snimanje i nadzor demonstranata s ciljem da se oni identifikuju na video snimku.

Ta strategija, kažu stručnjaci, podstiče zabrinutost o tome kako bi srpski zvaničnici mogli da zloupotrebe najsavremenije kineske alate za nadzor kao što je softver za prepoznavanje lica kada se uspostavi pravni osnov za to.

"Policija je koristila video snimke da bi prepoznala demonstrante, a takođe imamo i sudske presude kada smo osporili kazne i policija nije mogla da svedoči ko je utvrdio njihov identitet i sud je zaključio da policajci zapravo nisu lično identifikovali demonstrante", rekao je za RSE Sreten Đorđević, advokat za zaštitu životne sredine iz kancelarije koja je zastupala više demonstranata koji su osporavali svoje kazne.

Đorđević i drugi advokati koji su radili na sličnim slučajevima potvrđuju da to nije dokaz da se koristi tehnologija prepoznavanja lica, ali da to navodi na "sumnjive obrasce" kako je policija identifikovala demonstrante, što bi moglo da ima dalekosežne posledice dok srpske vlasti žele da širom zemlje postave širi spektar opreme za nadzor kineske proizvodnje.

"Rezultat toga bio je da je policija u suštini napravila liste' aktivista i drugih građana koji su kritično nastrojeni prema vladi", rekla je za RSE Tara Petrović, viša istraživačica u nevladinoj organizaciji Građanske inicijative koja je pomagala stotinama demonstranata kažnjenih na demonstracijama.

"Kako je policija to uradila postavlja mnoga pravna pitanja i dovodi do zabrinjavajućih zaključaka o zloupotrebi ličnih podataka i načinu na koji koriste resurse i dostupnu tehnologiju. U praksi, to je bio sistem niskotehnološkog prepoznavanja lica."

'Niskotehnološki' eksperiment

Širom Evrope i Severne Amerike, jedna od glavnih briga oko tehnologije prepoznavanja lica i njenog širenja preko kineskih kompanija kao što je Huavej jeste to što se može koristiti za jačanje autoritarnih režima i zloupotrebiti u suzbijanju opozicije, umesto, kako se predstavlja, kao pomoć organima za sprovođenje zakona u traganju i lociranju kriminalaca i terorista.

Stručnjaci kažu da je time Srbija ključni test za upotrebu kineske infrastrukture za nadzor van granica Kine. Politička klima u zemlji je pogoršana pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i američka neprofitna organizacija Fridom haus (Freedom House) koja prati stanje demokratije širom sveta kaže da je u Srbiji poslednjih godina došlo do erozije političkih prava s pritiskom "na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva". Srbija je, prema toj organizaciji, svrstana među "delimično slobodne" zemlje.

Pod Vučićem, Srbija je produbila veze s Pekingom.

Kineske investicije su povećane i Beograd je uzeo milijarde evra kredita od kineskih institucija. Projekti povezani s bezbednošću takođe imaju sve istaknutiju poziciju, pre svega kada je u pitanju unutrašnja bezbednost i saradnja u "sprovođenju zakona i tehnologiji nadzora" između dve zemlje. Srbija je takođe članica kineske Inicijative pojas i put (BRI), koja je kanal za kineske infrastrukturne projekte širom sveta, kao i za projekte digitalnih tehnologija poput telekomunikacionih mreža i alata za nadzor.

"Srbija je već postala laboratorija za kineski uticaj i projekte, a tehnologija poput prepoznavanja lica je sledeća granica", rekao je za RSE Vuk Vuksanović, istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku. "Vlada trenutno traži pravnu rupu kako bi to pretočila u stvarnost."

 

Osim upotrebe tehnologije za prepoznavanje lica, srpske vlasti su takođe povezane s drugim kontroverznim slučajevima nadzora i kršenja privatnosti.

Uredniku beogradske Mreže za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK), vodećeg istraživačkog medija na Balkanu, presretana je lična prepiska koja je u više navrata procurila u provladine tabloide.

Citizen Lab, istraživački centar na Univerzitetu u Torontu, objavio je istrage o korišćenju različitih špijunskih softverskih programa i alata za nadzor u Srbiji, a jedan izveštaj navodi povezanost s Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA).

U slučaju protesta u novembru i decembru 2021. zbog eksploatacije litijuma u Srbiji anglo-australijske kompanije Rio Tinto, sudski spisi i presuda koje je pregledao RSE – kao i analize 254 slučaja Građanskih inicijativa – pokazuju da policija navodi da joj je naređeno da ne razbija demonstracije i da joj je umesto toga rečeno da snima demonstrante s namerom da ih posle prepozna na snimcima.

U jednom slučaju, prema svedočenju jednog policajca, snimak je prikazan na ekranu u stanici i policajcima je rečeno da pokažu osobe koje prepoznaju. Druge sudske presude uključuju svedočenja policajaca koji kažu da su dobili kvote koliko ljudi su morali da identifikuju.

Prepoznavanje demonstranata bilo je jednostavnije u manjim gradovima u kojima policajci poznaju članove zajednice ili kada je reč o poznatim ekološkim aktivistima ili opozicionarima. U drugim slučajevima, policajci su pregledali profile na društvenim mrežama kako bi identifikovali ljude na video snimcima protesta. U više slučajeva, sudije su odbacivale slučajeve jer policija nije mogla da dokaže da su ljudi obavešteni da ih nadležni snimaju, kako je to zakonom predviđeno.

"Iz presuda koje smo videli nije jasno kako su tačno snimci napravljeni (da bi se identifikovali demonstranti), ali izgleda da je to imalo važnu ulogu", rekao je Petrović.

Neravnomerna ekspanzija

S povećanjem žalbi i zabrinutosti javnosti, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović dobio je zadatak da ispita kršenje privatnosti i da li su na protestima korišćene mogućnosti za prepoznavanje lica.

"U ovom trenutku u Srbiji nemamo pravni osnov (da koristimo prepoznavanje lica)", rekao je Marinović za RSE. "Drugo, koliko sam shvatio, još uvek nemamo odgovarajući softver."

Srbija je dobila hiljade Huavejevih kamera iz Kine kroz projekat "Bezbedni grad" koji je proizašao iz strateškog partnerstva koje je Beograd potpisao s Huavejem 2017. Ove tehnologije predstavljaju složenu novu granicu za Peking koja omogućava policiji širom Kine da prikuplja materijal s desetina miliona kamere – kao i iz milijardi zapisa o putovanjima, korišćenju interneta i poslovnim aktivnostima – da bi pratila građane i bolje upravljala gradovima.

Zagovornici ovih projekata kažu da oni nude veliku efikasnost automatizacijom gradskih operacija i nadogradnjom sistema koji se već koriste u demokratskim zemljama. Kritičari dotle tvrde da takva tehnologija pomaže učvršćivanju autoritarnih političkih lidera i da se izvozi iz Kine uz malo transparentnosti i odgovornosti. Huavej je u ranijim saopštenjima tvrdio da je samo proizvođač i prodavac, a da je odgovornost na korisnicima.

Kancelarija poverenika ima ulogu u usklađivanju srpskih zakona s pritiscima na zaštitu privatnosti i podataka koje ove nove tehnologije donose. Nakon optužbi da vlada koristi prepoznavanje lica bez pravne osnove pošto su se pojavile fotografije policajaca u civilu kako snimaju novim uređajima, on je pokrenuo inspekciju u Ministarstvu unutrašnjih poslova radi istrage o spornim uređajima i slikama.

U nalazima poverenika utvrđeno je da je u pitanju Huavejov uređaj EP 821 za koji je ministarstvo navelo da nema softversku ili hardversku podršku za funkciju prepoznavanja lica. Kineska policija sve više koristi takve uređaje, a Huavej i druge kineske kompanije ih prodaju kao kombinovani policijski radio, kameru i pametni telefon s mogućnošću snimanja i prenosa fotografija i video zapisa.

Čarls Rolet (Charles Rollet), analitičar publikacije IPVM fokusirane na proizvode za video-nadzor, rekao je za RSE da takvi uređaji nemaju mogućnost prepoznavanja lica, ali da je "jasno da bi fotografisanje ili snimanje demonstranata takvim uređajem lako moglo da se koristi za prepoznavanje lica" drugim sistemima.

Huavejevi projekti "Bezbedan grad" oslanjaju se na primenu tehnologije prepoznavanja lica u realnom vremenu, koja upoređuje uživo snimke kamere s bazom podataka, dok se drugi softver može koristiti za pretragu određenih lica kroz već napravljene snimke.

RSE je dobio kopije nalaza inspekcije Marinovićeve kancelarije u MUP-u, kao i odgovor ministarstva na zahtev za informacijama.

U tim dokumentima, ministarstvo je ponovilo da nema nikakvu mogućnost da koristi tehnologiju za prepoznavanje lica i priznalo da ima slične Huavejeve uređaje u upotrebi, mada je navelo da ne može da potvrdi identitet osoba koje su primećene kako ih koriste za snimanje demonstranata. Ministarstvo je takođe navelo da ne može da utvrdi da li su te osobe zaposlene u Ministarstvu i koja je bila svrha snimanja.

Dokumenta su napisana pažljivim pravnim jezikom i mada Ministarstvo navodi da je snimalo demonstrante, naglašava da je policija poštovala odgovarajuću proceduru a da ne može da potvrdi da li je Huavejev uređaj korišćen za snimanje demonstranata.

Odgovor Ministarstva objavljen je u januaru, nekoliko meseci pre nego što su prve prekršajne kazne počele da se zakonski osporavaju i pre nego što su u sudskim dokumentima otkrivene ogromne nepravilnosti u načinu na koji je policija identifikovala demonstrante.

Uprkos Marinovićevim nalazima da nije korišćeno prepoznavanje lica, njegov izveštaj nije puno doprineo ublažavanju strahova da incidenti na ekoloških protestima nagoveštavaju potencijalne zloupotrebe u budućnosti.

U Srbiji trenutno ne postoji zakon za masovni biometrijski nadzor koji bi kamere kupljene od Huaveja mogle da omoguće, ali vlasti nastavljaju da traže način da legalizuju alate za prepoznavanje lica.

Marinović je rekao da je otkako je preuzeo funkciju 2019. Ministarstvo unutrašnjih poslova njegovoj kancelariji poslalo dve studije slučaja kako će upotreba te tehnologije uticati na zaštitu ličnih podataka. Rekao je da su oba odbijena zato što nisu pružene dovoljne garancije kako bi se osiguralo da se može pristupiti samo podacima i detaljima traženih ili nestalih lica.

Ministarstvo je 2021. iznelo nacrt predloga o biometrijskom nadzoru koji je uključen u nov Zakon o unutrašnjim poslovima, čime bi se dobila široka ovlašćenja u prikupljanju ličnih podataka. Lokalne grupe za građanske slobode primetile su promene i brzo su se mobilisale, obrativši se članovima Evropskog parlamenta i međunarodnim grupama za ljudska prava. Takođe su organizovani protesti. Posle dvodnevnih pritisaka, Vlada Srbije je povukla nacrt zakona, ali ga se nije odrekla.

Marinović je i dalje kritičan prema pokušaju ministarstva da progura nacrt zakona na prikriven način, ali je rekao da će najverovatnije nastaviti da traži način za usvajanje zakona, što je scenario za koji mnogi analitičari smatraju da je verovatniji nakon što je Vučićeva Srpska napredna stranka osvojila većinu u parlamentu na izborima u aprilu.

Poverenik je rekao da svoj glavni zadatak vidi u pronalaženju rešenja koje daje prioritet zaštiti podataka i koje može da obezbedi da se ljudska prava sačuvaju. Međutim, postoji i osećaj da je neizbežno uvođenje kamera koje mogu da prepoznaju lica u Srbiji i drugde.

"Mogu da zamislim da ova tehnologija neće biti samo deo budućnosti Srbije, već svuda", rekao je Marinović.