Peking pojačava dezinformacije Kremlja da su SAD izazvale rat u Ukrajini

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je 30.januara na američke optužbe da su neke kineske državne kompanije pružale “nesmrtonosnu vojnu pomoć i ekonomsku podršku” Rusiji u njenom ratu u Ukrajini.

Mao Ning, portparol Ministarstva, odbacio je optužbu kao “neutemeljenu ucenu” i rekao da Kina „uvek stoji na strani mira“ i „nikada neće doliti ulje na vatru“.

Optužujući SAD da “seju paranoju i upiru prste u Kinu”, uperila je prstom u SAD:

„SAD su te koje su pokrenule ukrajinsku krizu i najveći faktor koji je podstiče…“

To nije tačno.

Ovo nije prvi put da Kina optužuje Sjedinjene Države za rusku invaziju. Otkako je Rusija započela svoj puni rat protiv Ukrajine u februaru 2022.godine, Kina još uvek nije osudila Rusiju zbog njene agresije niti je nazvala invazijom. U međuvremenu, njeno ministarstvo spoljnih poslova i državni mediji koji sarađuju sa Kremljom više puta su nazivali SAD “glavnim pokretačem” i “krivcem” rata u Ukrajini.

24. februara 2022. godine, na dan kada je Rusija započela svoju sveobuhvatnu invaziju, pomoćnica kineskog ministra spoljnih poslova Hua Chuniing optužila je SAD da predvode “Širenje NATO-a na istok sve do ruskog praga”, dodajući: “Da li su ikada razmišljali o posledicama guranja velike zemlje uza zid?”

Zvaničnik 3 Komunističke partije Kine Li Zhanshu rekao je u septembru da su “Sjedinjene Države i NATO direktno napali ruski prag”.

“Može se reći da je Rusija saterana u ćošak i da je u takvim okolnostima Rusija preduzela kontranapad kako bi zaštitila glavne interese zemlje”, rekao je on.

Kineska državna radiotelevizija CGTN takođe je ponovila tvrdnju Rusije da su SAD prekršile svoje “obećanje Rusiji protiv proširenja NATO-a na istok”.

Polygraph.info ranije je negirao obe tvrdnje.

Prvo, ne postoje pisani dokazi o bilo kakvom obećanju Sjedinjenih Država ili njihovih NATO saveznika da neće proširiti Severnoatlantsku alijansu na istok izvan tadašnje Zapadne Nemačke.

Rusija je više puta izjavila da je bivši američki državni sekretar Džejms Bejker “usmeno” dao takvo obećanje tadašnjem Sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu tokom pregovora 1990.godine koji su doveli do ponovnog ujedinjenja Nemačke. Međutim, i Bejker i Gorbačov negirali su da je takvo obećanje dato.

Bejker je rekao za The New York Times u intervjuu 1997.godine da” nikada nije nameravao da isključi prijem novih članica NATO-a.

Gorbačov je potvrdio da je predlog dat u kontekstu ponovnog ujedinjenja Nemačke.

To je izjavio u intervjuu u oktobru 2014. za državnu Russia Beyond the Headlines (sada Russia Beyond):

“Tema” širenja NATO-a ” uopšte se nije raspravljala i tih godina se nije pojavila. Kažem to sa potpunom odgovornošću. Nijedna istočnoevropska zemlja nije pokrenula ovo pitanje čak i nakon što je Varšavski pakt prestao da postoji 1991.godine. Ni zapadni lideri nisu pokrenuli ovo pitanje.”

Drugo, obmanjuje tvrdnju da je širenje NATO-a posle Hladnog rata i potencijalno članstvo Ukrajine u NATO-u ugrozilo bezbednost Rusije na njenom “pragu” i da je Rusija zbog toga bila primorana na “kontranapad”, napavši Ukrajinu.

Nema dokaza da je NATO, odbrambeni savez, tražio rat sa Rusijom.

Kao što je Polygraph.info ranije objavio, sledeće činjenice opovrgavaju tvrdnju Rusije da je izvršila invaziju na Ukrajinu da bi se odbranila od bezbednosnih pretnji koje je predstavljalo „okruženje“ NATO-a.

Ukrajina je ukinula zakonsku zabranu ulaska u NATO tek nakon što je Rusija anektirala Krim i preduzela druge agresivne akcije protiv Ukrajine 2014.godine.

Izveštaj agencije Rojters iz septembra 2022. godine otkrio je da je Ukrajina, kada je invazija započela, ponudila da se odrekne budućeg članstva u NATO-u u zamenu za mir. Putin je odbacio taj plan i umesto toga proširio svoj rat.

Putin je jasno stavio do znanja svoje imperijalne namere tako što je dosledno poricao legitimitet Ukrajine kao suverene države.

Agresija Moskve podstakla je Finsku i Švedsku da traže članstvo u NATO-u, a ruski odgovor je bio suzdržan.

Upravo su ruske akcije podstakle zemlje NATO da pojačaju svoju odbrambenu sposobnost.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici iz NATO-a pokušali su da zaustave rusku invaziju širenjem diplomatskih kanala za sprovođenje kriznih pregovora. Putin je insistirao na ratu, potez koji je navodno iznenadio čak i Peking./Polygraph.info/