NOĆNI VUKOVI NA ČELU KOLONE: Litije za spas ruske gubernije

Nakon patronažnog obilaska susednih zemalja, prevashodno Crne Gore, litije su se konačno pojavile i u glavnom gradu Srbije. Udruga pod imenom Udruženi za tradiciju i porodicu organizovala je dve protestne šetnje u Beogradu, koje su u skladu sa njihovom kleronacionalističkom agendom nazvane litijama. Verni narod predvođen episkopima, sveštenstvom, monasima i prepodobnim Noćnim vukovima prošetao je od Patrijaršije do Hrama svetog Save, noseći prigodne transparente, slike i relikvije, te izgovarajući molitve Bogu i svetom Savi kao lideru Nebeske Srbije zaduženom za srpske molbe Tvorcu na onom svetu.

Zvanični povod za litije poznate i pod imenom krsni hod jeste najava održavanja Evroprajda u septembru, čemu se ljuto protive četrdeset i kusur desničarskih organizacija okupljenih u Udruženima za tradiciju i porodicu. U međuvremenu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić čvrsto rešio da zabrani Evroprajd i ustavno pravo građana na okupljanje, tako da je druga litija bila pomalo i nepotrebna. Međutim, samo ime protestne manifestacije “Litije za spas Srbije” ukazuje na njenu neophodnost, jer su se razni mračni fanatici okupili da bi izbavili otadžbinu od homoseksualizma, različitosti, pluralizma, sekularnosti, ljudskih prava i ostalih pošasti stranih srpskom biću koje smo uvezli sa Zapada. Sudeći po učesnicima i ikonografiji, ovom protestu bi bolje pristajalo ime “Litije za spas ruske gubernije”.

Branitelji Putinovih vrednosti

Zagovornici zdrave, domaćinske Srbije i famoznih porodičnih vrednosti ustali su u odbranu našeg autohtonog načina života, protiv svih dekadentnih i nemoralnih pojava dolazećih iz propale zapadnjačke civilizacije koja je do balčaka ogrezla u materijalizam i bezbožništvo. Organizacija “Da se zna” koja se bavi monitoringom nasilja i diskriminacije motivisanih homofobijom i transfobijom, kao i pružanjem pravne i psihološke podrške – objavila je post u kojem raskrinkava najglasnije protivnike Evroprajda i branitelje porodice. Pokazalo se da su dotični zaštitnici tradicionalnog morala osuđivani za nasilje u porodici i druge prekršaje, da su učestvovali u raznim finansijskim malverzacijama, da su skloni preljubama, da su zagovarali lečenje obolelih od korone ivermektinom, da je tu bilo i optužbi za mobing i proneveru novca, vožnje u pijanom stanju i sličnih nepodobština.

Sasvim očekivano, čim neko počne da viče “porodične vrednosti”, velika je verovatnoća da se ispod pravedničke spoljašnosti i lažnog moralizma krije mračna duša ogrezla u bezakonje. Baš kao što su najglasniji patrioti i ljubitelji svog naroda najčešće beskrupulozni pljačkaši istog tog naroda. Takva vrsta licemerja je nešto na šta smo navikli, gotovo da i nije vest. Zanimljiviji je paradoks da su ovdašnji gorljivi mrzitelji svega što dolazi sa Zapada koncept porodičnih vrednosti i ideologiju familijalizma preuzeli upravo sa Zapada, odnosno od zadrtih američkih konzervativaca i verskih fanatika. A onda su sve to spojili sa bezgraničnim obožavanjem Vladimira Vladimiroviča Putina, autoritarne Rusije i zločinačke agresije na Ukrajinu.

Ideološko opredeljenje litijaša vidljivo je u njihovoj ikonografiji. Iako je skup održan kao vid protesta protiv Evroprajda, na litijama nije bilo nikakvih parola usmerenih protiv ove manifestacija. Demonstranti su nosili džinovske drvene krstače, ikone Bogorodice i raznih svetitelja, srpske i ruske zastave, uveličane fotografije Draže Mihailovića i Vladimira Putina, majice sa zlokobnim slovom “Z”, četničke zastave sa natpisom “Sa verom u Boga za kralja i otadžbinu”, kao i transparent sa parolom “Dalje ruke od naše dece”. Potonja poruka se ne odnosi na vladike Pahomija i Kačavendu, niti na monaha Ilariona, bivšeg starešinu manastira Hopovo na Fruškoj Gori, koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog toga što je desetak maloletnih dečaka od sedam do 11 godina navodio na bludne radnje.

Ruski model, srpski ideal

Zanimljivo je da se branitelji dece nikada ne bune protiv pedofilije u crkvi, niti protiv seksualnog zlostavljanja van crkve, na primer onog u glumačkoj školi Mike Aleksića, kao da im to nimalo ne smeta. Njima se moralna lampica pali samo na činjenicu da u društvu postoje ljudi koji nisu heteroseksualci, oni to prosto ne mogu da podnesu, iako to nije nikakva pretnja njihovoj deci. S druge strane, izgleda da smatraju kako je crkvenim i ostalim moćnicima dozvoljeno zlostavljanje dece. Možda je uputnije ne upuštati se previše u mračne dubine njihove psihe, ko zna kakva bi se sve čudovišta tu mogla iskopati.

Putinovi bajkeri Noćni vukovi nisu se slučajno našli na čelu beogradskih litija. U isto vreme centrala ovog udruženja organizovala je u Moskvi defile na motorima, noseći srpske i ruske zastave, kao vid podrške kolegama u Srbiji. Na tome im je zahvalio jedan od učesnika litija, lider Srpske desnice Miša Vacić. Nije to jedina veza između Putinovog režima i beogradske litijaške ispostave. Na beogradskim demonstracijama održao je govor vladika banatski Nikanor, poznat po tome što je tražio oružje kako bi malo ubijao učesnike Evroprajda.

Njegovo preosveštenstvo je ispred Hrama svetog Save iskazalo svoje bezgranično oduševljenje ruskim predsednikom, rekavši da je „današnji car planete koja se zove Zemlja niko drugi nego Vladimir Vladimirovič Putin“ koji je doneo odluku da o „anomalijama“ kakve se pojavljuju u Srbiji „ne sme biti ni govora a kamoli da zažive“. Episkop Nikanor drži da je progon nad LGBT populacijom koji sprovodi Putinov režim idealna mera i za Srbiju. U ime Boga, vere i porodičnih vrednosti.

Dobrovoljni Putinovi mužici

U zajedničku rusko-srpsku agendu uklapa se i Vučićev pokušaj da zabrani Evroprajd, čiji je ishod još uvek neizvestan. Kad ljubitelji masovnih ubica i pokolja po Ukrajini marširaju Beogradom predsednik i njegova svita nemaju ništa protiv, niti Vučić beži na Kosmaj ili Avalu, kao što po sopstvenom priznanju otperja tokom Parade ponosa, da ne bi gledao ono što mu se ne sviđa. Sasvim razumljivo ponašanje nekadašnjeg potrčka ratnog zločinca Vojislava Šešelja i važnog šrafa u radikalskoj zlikovačkoj mašineriji. Njemu je odvratno svako javno slavljenje ljubavi, slobode i života, dočim mu se crno srce ispuni radošću kad ulicama defiluju svečari mržnje, nasilja i smrti.

Sve je jasno u ovom performansu rusko-srpskog mračnjaštva i povratka inkvizitorskim idealima. I sve je već viđeno, u Rusiji je pravoslavna talibanizacija izvršena s velikim uspehom, a u Srbiji se sprovodi velikim intenzitetom, uz podršku državnih organa, desničarske opozicije i Srpske pravoslavne crkve. Ni desničarska organizacija Udruženi za tradiciju i porodicu nije ništa novo, to je srpska verzija hrvatske organizacije U ime obitelji koja sprovodi istu agendu, boreći se protiv seksualnih manjina, abortusa, ljudskih prava i sloboda.

Srpski ziloti su trenutno usredsređeni samo na prvu tačku dnevnog reda, Evroprajd i zagorčavanje života LGBT populaciji, ali nema sumnje da će koliko sutra proširiti svoje delovanje na zlostavljanje drugih slojeva stanovništva. Sve to ide na ruku Putinovoj Rusiji koja bez ikakvih problema, glatko, gotovo bez otpora, davi Srbiju i uzima je pod svoje, koristeći je kao oruđe u nadgornjavanju sa Zapadom. A ovi naši slepci dobrovoljno pristaju na ulogu mužika i raduju se što su najzad našli gospodara. Lepo reče politički analitičar Dušan Janjić da je beogradske litije organizovala ruska obaveštajna služba.

Mržnja naša nasušna

U celoj toj tužnoj priči nije jasno samo šta su zapravo te famozne porodične vrednosti. Sudeći po Nikanorovom govoru i ikonografiji litija, to nisu samo vera i porodica. Mada je veliko pitanje da li je njima zaista stalo do pravoslavlja, s obzirom da slave rusku vojsku koja ruši i spaljuje pravoslavne hramove po Ukrajini i masovno ubija civile koji su mahom pravoslavne vere. Ako je Putinova Rusija uzor za branitelje porodice, onda u porodične vrednosti spada nasilje nad drugima i drugačijima, nad manjinama svih vrsta, nad slobodom govora, misli i izražavanja.

Takođe, u porodične vrednosti spadaju i ubijanje i sakaćenje ukrajinske dece, rat, agresija, ubistvo, masovna grobnica, rušenje bolnica, kuća, stambenih zgrada, spomenika kulture, čitave jedne zemlje, totalno uništavanje života. Ako su četnici i Draža Mihailović uzori braniteljima porodice, onda u porodične vrednosti spadaju i masovni pokolji nesrpskog ali i srpskog stanovništva, kolaboracija sa fašistima, teror, pljačka, silovanje, ubijanje dece u kolevci. 

Litijaši i ostali zagovornici porodičnih vrednosti neprestano govore o ljubavi – prema deci, porodici, otadžbini, narodu, državi. A ispod te prazne retorike krije se gorka istina: njima je stalo samo do mržnje. Oni mrze gejeve, lezbejke, biseksualce, transeksualce; mrze Bošnjake, Hrvate, Albance, Crnogorce, Amerikance i sve ostale zapadnjake. Mrze “drugosrbijance”, liberale, levičare, anarhiste, aktiviste, kosmopolite, borce za ljudska prava, slobodare, mrze svakog ko se ne pokorava njihovom mračnom inkvizitorskom idealu. A najviše mrze slobodu i mogućnost da čovek život proživi po svojoj sopstvenoj volji, a ne u strahu od patrijarha, crkve, velikog vođe ili lažnog idola kog proglašavaju božanstvom. Na kraju krajeva, mrze i najveći deo sopstvenog naroda u koji se neprekidno kunu, jer nije na visini zadatka koji su mu zacrtali, jer je sklon ovozemaljskim zadovoljstvima i profanim životnim ciljevima. Da parafraziram jednog pesnika kog su zaklali četnički idoli današnjih litijaša, upravo zato što se borio za slobodu: Mržnja je njihova svetlost i njihova tama.