Lukoil postao neprofitabilan prvi put za 30 godina istorije kompanije
Lukoil, najveća privatna naftna kompanija u Rusij, zabeležila je neto gubitak od 1,059 biliona rubalja u 2025. godini, prema finansijskim izveštajima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) objavljenim danas, prenosi The Moscow Times.
Prvi put u tri decenije svoje istorije, Lukoil, u vlasništvu milijardera Vagita Alekperova, završio je godinu u minusu.
Ranije je kompanija, koja čini oko 15 odsto ukupne proizvodnje nafte u zemlji, beležila kvartalne gubitke (45,9 milijardi rubalja u periodu januar-mart 2020. i 65 milijardi rubalja u periodu septembar-decembar 2015), ali je do kraja godine uvek ostvarivala profit.
Čak i krajem 1990-ih, kada je cena ruske nafte pala ispod 10 dolara po barelu, Lukoil je ostao pouzdana „mašina za novac“: 1998. godine ostvario je neto dobit od 729 miliona dolara, a 1999. – 1,062 milijarde dolara (prema US GAAP standardima koje je tada koristio).
Tokom krize 2020. godine, kada je pandemija pogodila globalno tržište nafte, Lukoil je uspeo da zaradi 15,2 milijarde rubalja. A 2015. godine, kada se Rusija suočila sa prvim talasom sankcija zbog aneksije Krima, ostvario je neto dobit od 291,1 milijardu rubalja.
Gubitak Lukoila nastao je zbog otpisa stranih sredstava u vrednosti od 1,66 biliona rubalja, navode analitičari Promsvyazbank, jedne od većih ruskih banaka.
Reč je o naftnim poljima, rafinerijama i benzinskim stanicama u 11 zemalja – od Evrope do Latinske Amerike – koje su, prema procenama Alfa banke, činile 15–17 odsto proizvodnje Lukoila i četvrtinu ukupne prerade nafte.
Nakon što je kompanija dospela pod američke sankcije, poslovanje njenih inostranih „ćerki firmi“ je paralisano. Brojni pokušaji da se proda inostrana mreža, čija je knjigovodstvena vrednost 22 milijarde dolara, za sada nisu dobili odobrenje američkog Ministarstva finansija.
Prihodi Lukoila su prošle godine pali za 15 odstona 3,77 biliona rubalja; dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) pala je za 36 odsto na 892 milijarde rubalja, dok je operativna dobit prepolovljena na 527 milijardi rubalja. To je rezultat niskih cena nafte izraženih u rubljama i zastoja u rafinerijama „zbog spoljašnjih uticaja“, pišu analitičari Promsvyazbank.
„Pad prihoda povezan je sa niskim cenama ruske nafte prošle godine, povećanim diskontom Urals nafte u odnosu na referentne svetske sorte, sankcijama protiv tankerske flote i sankcijama protiv same korporacije, što je uticalo na smanjenje izvoza nafte i naftnih derivata“, navodi glavna analitičarka Freedom Finance Global, Natalija Milčakova. Rezultati Lukoila su „slabi“, iako „očekivani“, naglašava ona.
Ključni faktor za budućnost Lukoila ostaje sudbina njegovih inostranih sredstava — cena prodaje, rokovi realizacije i način na koji će Lukoil dobiti i koristiti sredstva od prodaje, navode analitičari PSB.
Prvobitno je Lukoil planirao da proda svoje inostrane aktive kompaniji Gunvor, koju je osnovao milijarder Genadij Timčenko blizak Putinu. Međutim, dogovor je propao nakon što je američko Ministarstvo finansija nazvalo Gunvor „marionetom Kremlja“.