SMMI na Kosovu: Digitalna propaganda u uslovima institucionalnog vakuuma Fitim Gashi

„Politička paraliza na Kosovu, mandat Vjose Osmani je završen, a time je konačno uništena iluzija o funkcionalnom sistemu”, naslov je članka koji je objavila ruska platforma Pravda, a koji je potom pojačan na drugim proruskim i prosrpskim kanalima na Telegramu.

Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva koji ilustruju ono što je danas poznato kao Foreign Information Manipulation and Interference FIMI. U zemlji kao što je Kosovo, sa svojom osetljivom političkom istorijom i povremenim etničkim tenzijama, uticaj FIMI je višeslojan. On je usmeren na širu javnost, pored institucionalnih aktera, medija i etničkih zajednica, uglavnom srpske.

U ovim izveštajima i u drugima koji su se intenzivirali poslednjih meseci, koristi se jezik sa ideološkom pozadinom, gde se Kosovo opisuje kao „kvazi-država“, a sadašnja situacija se predstavlja kao dokaz neuspešnog sistema koji ne može da funkcioniše bez intervencije Zapada.

Ovaj pristup je u skladu sa dobro poznatim pro-Kremlj propagandnim narativima usmerenim na delegitimizaciju kosovske državnosti i slabljenje poverenja u demokratske institucije. Teme kao što su rat u Ukrajini, tenzije između Srbije i Kosova i antizapadni narativi su glavne koje promoviše ova mreža u balkanskom regionu, uključujući i Kosovo.

Obid ruske „Pravde“ da manipuliše albanskom javnošću završava se neuspehom zbog lošeg kvaliteta sadržaja i slabe vidljivosti. Zbog automatizovanih i gramatički neispravnih prevoda, tekstovi su sumnjivi čitaocima, dok odsustvo sa ključnih društvenih platformi dodatno ograničava njihovu publiku na zanemarljiv broj. Iako je njen domet na albanskom jeziku ograničen, ruska platforma „Pravda“ ostvaruje značajan uticaj na srpsku zajednicu na Kosovu putem sadržaja na srpskom jeziku. Posebno zabrinjava taktika „Pravde“ i sličnih kanala da preuzimaju zvanične podatke kosovskih institucija i tendenciozno ih pretvaraju u dezinformacije, sa ciljem produbljivanja međuetničkog nepoverenja.

Jedan takav slučaj zabeležen je u leto 2025. godine, kada je Policija Kosova objavila video snimak paljevine u Severnoj Mitrovici u svrhu identifikacije počinioca. Međutim, taj snimak su iskoristili „Pravda“ i nekoliko Telegram kanala za širenje neosnovanih tvrdnji i dezinformacija. Bez ikakvog objašnjenja, ovi kanali su incident predstavili kao nameran čin Albanaca protiv Srba, spekulišući čak i o postojanju žrtava. Reemitovani video nije bio praćen jasnim kontekstom, niti je navedeno gde se događaj tačno desio ili ko je autor snimka, što predstavlja tipičnu tehniku manipulacije javnošću.

Porast broja dezinformacija i poziva na nasilje

Glavni narativ koji se promoviše je navodna stalna represija nad Srbima.

Čitav proces se odvija kroz sistematsko recikliranje ovih sadržaja putem medijskih platformi i kanala na Telegramu, koji su primarni izvor informisanja za srpsku zajednicu.

Ove objave postaju još opasnije kada sadrže pozive na nasilje i delovanje. U poslednjim nedeljama, nekoliko Telegram kanala povezanih sa proruskim i prosrpskim nacionalističkim narativima objavilo je postove mobilišućeg i pretećeg tona. Oni pokušavaju da povežu ove pretnje sa političkom nestabilnošću na Kosovu, posebno nakon neuspeha da se izabere novi predsednik, pominjući mogućnost eskalacije tenzija. Objave pokušavaju da nametnu narativ da se Kosovo nalazi u trenutku političke slabosti.

Aluzije o „drugom delu“ terorističkog napada u Banjskoj su još uznemirujuće.

Objava sa frazom „Drugo poluvreme“ zajedno sa likom Milana Radoičića – ključne figure iza napada u Banjskoj – ima zastrašujuću težinu. S obzirom na to da su rane od jednog od najtežih bezbednosnih incidenata u posleratnom periodu još uvek otvorene, ovakva retorika se jasno tumači kao najava nastavka konflikta. Problem dodatno eskalira u delu sa komentarima, gde anonimni profili otvoreno pozivaju na radikalizaciju i fizičke napade. Time digitalne platforme prestaju da budu samo izvor vesti i transformišu se u opasnu alatku za direktno podsticanje nasilja na terenu.

Na jednoj drugoj objavi glorifikuje se figura Željka Ražnatovića – Arkana, vođe paravojne jedinice „Arkanovi tigrovi“. Putem nacionalističkih pesama i emotivnog teksta koji govori o „osveti“, ovi sadržaji oživljavaju narative ratova iz 90-ih godina, prilagođavajući ih novoj digitalnoj stvarnosti.

Propaganda Kremlja koristi sofisticirane metode za iskrivljivanje istine o ratu u Ukrajini, često zloupotrebljavajući kosovski slučaj kao lažnu istorijsku paralelu za manipulaciju međunarodnim javnim mnjenjem. „Pravda Poljska“ objavila je članak u kojem se tvrdi da je postojao tajni plan „Koalicije voljnih“ za direktnu invaziju na Ukrajinu, navodno onako kako je i Kosovo bilo invadirano 1999. godine.

Preko instrumentalizacije kosovskog pitanja, ovakva dezinformacija pokušava da rekonstruiše ulogu Rusije u ulogu „žrtve” zapadne zavere. Glavni cilj ovog narativa je da zamagli realnost na terenu i da relativizuje činjenicu da je Moskva jedini agresor, čije su akcije počele nelegalnom aneksijom Krima 2014. godine i eskalirale u totalnu vojnu invaziju 2022. godine. I dešavanja u drugim delovima sveta koriste se za podsticanje lokalnih narativa. Posle tenzija na Bliskom istoku, različiti kanali su zahtevali da Iran napadne američku vojnu bazu „Bondstil” na Kosovu. Ove objave prevazilaze okvire klasične propagande jer uključuju tehničke detalje o raketama kao što su „Horamšahr” ili „Šahab”, stvarajući iluziju o izvodljivosti ovih pretnji. U suštini, one imaju za cilj da izazovu strah, delegitimizuju međunarodno prisustvo i predstave Kosovo kao oblast izloženu globalnim konfliktima.

Nedovoljan institucionalni odgovor

Izveštaji ukazuju na kombinaciju tradicionalnih medija, društvenih platformi i zatvorenih aplikacija poput Telegrama, gde su kontrola i verifikacija mnogo teži, a koje Rusija koristi u velikoj meri.

I izveštaji institucija za nacionalnu bezbednost takođe ističu rastući rizik od hibridnih intervencija, uključujući dezinformaciju kao suštinsku komponentu.

Ipak, izazov ostaje operacionalizacija ovih procena u konkretne politike i efikasne mehanizme odgovora. Na papiru, Kosovo je preduzelo određene korake za suočavanje sa FIMI. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Policija Kosova povećali su nadzor digitalnog prostora, naročito u slučajevima povezanim sa direktnim pretnjama po bezbednost.

Zajedno sa Srbijom, vladini dokumenti kvalifikuju Rusiju kao jednog od glavnih aktera sa neprijateljskim pristupom prema Kosovu, koji pokušava da se meša u različitim formama. Tako se u Strategiji bezbednosti Kosova 2022-2027 navodi da je, zbog svog geografskog položaja, istorije i trenutne političke realnosti, što uključuje i nedostatak članstva u ključnim regionalnim i međunarodnim organizacijama, Kosovo stalno izloženo neprijateljskim političkim i obaveštajnim aktivnostima stranih državnih i nedržavnih aktera koji pokušavaju da potkopaju nacionalne interese, aspiracije i evroatlantsku orijentaciju Kosova. Cilj ovih aktera su unutrašnja stabilnost, ekonomski razvoj, sektor odbrane i bezbednosti, sa ciljem ne samo da prikupljaju informacije, već i da stvaraju konfuziju putem dezinformacija, podstičući podele, nemire i međuetničke konflikte.

Drugi dokument koji se bavi sajber bezbednošću definiše dezinformaciju kao namerno širenje lažnih ili pogrešnih informacija sa ciljem da se utiče na mišljenja, stavove i postupke pojedinaca. U ovom dokumentu, kosovska vlada se obavezuje da će stvoriti sistem za istraživanje i razvoj projekata koji uključuju i prevazilaze oblast tradicionalne sajber bezbednosti, kako bi se razumele postojeće i potencijalne pretnje, uključujući sajber-uhođenje, govor mržnje i dezinformacije.

Pored pravne infrastrukture, Kosovo ima za cilj da odgovori na ovaj fenomen uz pomoć drugih država. U junu 2024. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između Vlade SAD i Kosova protiv manipulacije informacijama od strane stranih država. Memorandum signalizira posvećenost razvoju zajedničkog pristupa, boljem razumevanju dezinformacija stranih aktera i izgradnji konsultativnih mehanizama za odgovor na pretnje.

Nordijska perspektiva borbe protiv dezinformacija i jačanja socijalne otpornosti još je jedan primer koji treba primeniti na Kosovu, kao što je konstatovano na konferenciji održanoj 15. aprila 2026. godine na temu: „Otporne demokratije u eri informacija“. U tom smislu, prvi potpredsednik vlade, a ujedno i ministar spoljnih poslova, Glauk Konjufca, izjavio je da se radi na jačanju međuinstitucionalne komunikacije sa drugim akterima u borbi protiv dezinformacija koje, prema njegovim rečima, dolaze uglavnom iz Rusije i Srbije.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Kosovo je stalo na stranu Zapada u uvođenju sankcija Moskvi, što je uključivalo zabranu platformi koje šire dezinformacije, kao što su „Sputnjik” ili „Raša tudej”.

Harmonizacija sa direktivama EU

Na strateškom nivou, ulažu se napori za usklađivanje domaćih politika sa politikama Evropske unije. Ipak, za razliku od nekih zemalja EU koje imaju namenske strukture za FIMI, Kosovo još uvek nema centralizovanu jedinicu koja se bavi isključivo ovim fenomenom.

Ovaj nedostatak institucionalne koordinacije često se ogleda u fragmentisanim odgovorima. Na primer, dok jedna institucija može da identifikuje kampanje dezinformacija, ne postoji jasan mehanizam za njihovo rešavanje na koordinisan način sa drugim institucijama i javnošću.

Takođe, postoje i drugi izazovi u nadzoru zvaničnih komunikacionih kanala, budući da Kosovu nedostaje zakonski okvir koji reguliše prisustvo javnih institucija na platformama društvenih medija, kao što su Facebook, Instagram ili TikTok. Pored toga, zbog ograničenog učešća u međunarodnim mehanizmima, Kosovo nema sopstveni „URL“ kôd, što dovodi do toga da pojedine onlajn platforme funkcionišu preko adresa registrovanih van zemlje.

Evropska unija je uložila brojne napore u borbu protiv dezinformacija kroz inicijative kao što su Akt o digitalnim uslugama (DSA) i Akcioni plan protiv dezinformacija. Ovaj Akt se smatra najvažnijom regulativom EU usmerenom na borbu protiv dezinformacija, posebno ruskih kampanja koje su u 2023. godini dosegle više od 165 miliona korisnika u EU.

Pored toga, Sistem za brzo upozoravanje i Evropska opservatorija za digitalne medije (EDMO) ključni su za praćenje i reagovanje na dezinformacije širom Evrope, uključujući i Balkan.

Veliki broj analiza sugeriše da se Evropska unija ne sme ograničiti samo na sprovođenje direktiva. Kako se naglašava u izveštaju instituta Clingendael, pristup EU mora biti prilagođen specifičnim političkim realnostima svake zemlje u regionu. Dezinformacije na Balkanu nisu samo medijski problem, već deo šireg geopolitičkog izazova koji uključuje sajber napade i strano mešanje.

Bitka koja se nastavlja

Suočeno sa ovom realnošću, Kosovo treba da razmotri kreiranje nacionalne strategije za borbu protiv FIMI, koja bi uključivala međuinstitucionalnu i vaninstitucionalnu koordinaciju, kao i saradnju sa međunarodnim partnerima. Takođe, potrebno je formirati specijalizovanu jedinicu koja će pratiti, analizirati i reagovati na dezinformacione kampanje u realnom vremenu.

Isto tako, saradnja sa digitalnim platformama je od suštinskog značaja. Iako je ovo globalni izazov, Kosovo može imati koristi od iskustava drugih zemalja i inicijativa Evropske unije u ovoj oblasti.