KONTROVERZNA KINESKA INFRASTRUKTURNA ULAGANJA

Poslovanje sa kineskim kompanijama na osnovu međudržavnog sporazuma, koji ima veću pravnu snagu od bilo kog nacionalnog zakona, doslovno znači da kineske kompanije imaju privilegovanu poziciju na tržištu Srbije i da se svako sklapanje poslova odvija iza kulisa, bez sprovođenja tenderske procedure, procesa javnih nabavki, ikakvog tržišnog nadmetanja zainteresovanih strana i zdrave konkurencije, a sve pod uslovima koje kineske kompanije diktiraju.

Danas se kineske kompanije nalaze na listi sedam od deset najvećih građevinskih kompanija na svetu. One su globalno prisutne svuda, a posebno u državama u razvoju, kakva jeste Republika Srbija. Očigledan razlog za to je što je državama neophodna razvijena infrastruktura. Međutim, države često realno ne sagledavaju svoje finansijske sposobnosti za sklapanjem takvih projekata. Iako država dobija  infrastrukturu koju je želela, potrebno je naglasiti negativnu dimenziju kineskog infrastrukturnog ulaganja. Neadekvatna procena za finansranjem takvih infrastrukturnih projekata, odnosno premašivanje solventnosti države da kreditira takve projekte, može dovesti do prezaduživanja države i ozbiljnog dužničkog ropstva.

Projekti finansirani od strane NR Kine su najčešće u formi kredita, te veliko zaduživanje može dovesti male države u ozbiljnu dužničku krizu. Umesto da velikim infrastrukturnim projektima utiču na ekonomski rast, dugoročno male države mogu ugroziti finansijsku stabilnost i budući razvojni potencijal. Kao primer izdvajamo Crnu Goru, koja je zbog izgradnje prvog dela auto-puta od Bara do granice sa Srbijom, morala da pozajmi 800.000.000 američkih dolara od kineske Eksim banke (Exim Bank of China), čime je povećala spoljni dug na 80