Kontrolisana pitanja, fabrikovane laži: Unutar Putinove mašinerije za slanje poruka na kraju godine

Dana 19. decembra 2025. godine, ruski predsednik Vladimir Putin ponovo se pojavio u svom godišnjem televizijskom programu sa pozivima građana, pod nazivom „Direktna linija sa Vladimirom Putinom“, odgovarajući na pitanja koja su navodno postavili članovi javnosti.

Putinovi govori i javni nastupi su glavni stub ruskih kampanja za manipulaciju stranim informacijama i mešanje (FIMI). Formulisanjem narativa dezinformacija na najvišem nivou, Putinova javna proglašenja pružaju legitimitet i ključne tačke za razgovor koje državni mediji, akteri i FIMI mreže šire globalno kako bi uticali na javno mnjenje i iskrivili činjenice. Oni obično uključuju proverene i potvrđene tehnike dezinformisanja, od kojih neke identifikujemo u nastavku.

Prvi put emitovana 2001. godine, emisija „Direktna linija“ postala je redovan deo političkog kalendara Rusije, održavajući se skoro svake godine uz samo nekoliko prekida. Od 2023. godine, ona je kombinovana sa onim što je ranije bila posebna konferencija za novinare na kraju godine i preimenovana je u godišnji rezime sa Putinom.

Format nije ostavljao nimalo sumnje da su pitanja pažljivo odabrana i da su odgovori unapred pripremljeni. Mnoga pitanja su se fokusirala na veoma specifična lokalna pitanja, omogućavajući Putinu da pokaže svoju svest o svakodnevnim problemima i da se predstavi kao lično angažovan u njihovom rešavanju. Često je započinjao odgovore rekavši da je već upoznat sa problemom. Međutim, ono što je bilo novo ove godine je primetna promena u tonu: u prošlosti je Putin obično obećavao da će intervenisati i rešiti pokrenute probleme (da li je to zaista činio, drugo je pitanje), ali ovog puta je često tvrdio da su stvari već u redu. Druga pitanja su bila ličnija ili neobavezna – poput onog: „Verujete li u ljubav na prvi pogled?“. Ova poznata tehnika dezinformisanja, apelovanje na emocije, osmišljena je kako bi se humanizovao autoritarni lider.

Spajanje „Direktne linije“ sa konferencijom za novinare takođe je proširilo publiku – sada su uključeni i novinari. Pozivanje novinara iz zemalja koje Moskva definiše kao „neprijateljske“ – ove godine emisija je uključila pitanja američkih, britanskih i francuskih medija – omogućava pro-kremljskim medijima da tvrde kako u Rusiji „nema cenzure“. Dajući zapadnim novinarima prostor za kritička pitanja, Putin je koristio oblik lažne ekvivalencije kako bi razmenu pretvorio u predstavu za domaću publiku, koristeći je da odbaci kritike kao nepravedne i da Zapad okarakteriše kao suštinski pristrasan.

Ruska ponuda za mir – ili tačnije, kapitulaciju

U danima pre ovog događaja, održana je još jedna runda mirovnih pregovora o Ukrajini, u kojima su učestvovali predstavnici Sjedinjenih Država i Ukrajine. Takođe, dan pre Putinovog nastupa, evropski lideri su se složili da Ukrajini daju beskamatni kredit od 90 milijardi evra. Nije iznenađujuće što je Putin počeo obraćanjem o „pitanjima rata i mira“, rečima voditelja emisije.

Putin je ponovio da je Rusija spremna da okonča sukob „mirnim putem“, ponovo koristeći „whataboutism“ (skretanje pažnje na tuđe greške) kako bi naglasio potrebu za odgovorom na navodne „korenske uzroke“ rata. Izjavio je da se sukob može završiti samo pod uslovima koje je on predstavio 2024. godine – konkretno, povlačenjem ukrajinskih trupa iz Donbasa i odustajanjem Ukrajine od članstva u NATO-u.

Reciklirane dezinformacije: Ponavljanje je ključ

Dve druge tehnike dezinformisanja – projekcija i ponavljanje lažnih narativa – takođe su bile prisutne. „Lopta je u potpunosti u polju naših zapadnih protivnika, pre svega lidera kijevskog režima i njihovih evropskih pristalica“, rekao je Putin, kao da ruska vojska sama ne vodi rat. Kroz projekciju, Putin je pokušao da prebaci krivicu za nedostatak mirovnog sporazuma na Ukrajinu i EU – što je poznat narativ dezinformacija Kremlja.

Takođe je tvrdio da Rusija nije započela rat u Ukrajini, već da je jednostavno odgovorila na neprijateljske akcije ukrajinske vlade ili, Putinovim rečima, „kijevskog režima“, kojeg optužuje za napade na civile u Donbasu nakon onoga što on naziva „državnim udarom“ 2014. godine.

Besomučno ponavljanje lažnih narativa sledi prostu logiku: reci nešto dovoljno često i to može proći kao istina. Ponavljanje može učiniti da i najčudnije izjave deluju ubedljivo – ako ne u očima demokratskih društava, onda barem za rusku publiku koju Putin pokušava da pridobije.

Dok je na početku potpune invazije na Ukrajinu ogromna većina ruskog društva podržavala vojnu intervenciju, taj trend se izgleda promenio, s obzirom na ljudske i ekonomske troškove rata. Međutim, korišćenje projekcije i ponavljanja za optuživanje Zapada za produženi sukob ostaje veoma uspešna tehnika manipulacije u Rusiji.

Ne možete dobiti rat? Tvrdite da ste već pobedili

Putin je proveo značajno vreme diskutujući o situaciji na liniji fronta, tvrdeći da je inicijativa u potpunosti prešla na Rusiju, sa ruskim snagama koje napreduju duž cele linije kontakta. Fotografije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Kupjansku nazvao je „lažnim“ i tvrdio da Ukrajina nema strateške rezerve da održi liniju fronta ili napreduje. U primeru selektivnog prikazivanja činjenica, Putin je podsticao ekonomsku propagandu Kremlja usmerenu na projektovanje stabilnosti i otpornosti uprkos međunarodnim sankcijama. Naglasio je da se država uspešno bori sa inflacijom i da trenutno ima dovoljno rezervi za finansiranje rata. Ova poruka nije samo za domaću publiku; ona služi i za resetovanje Putinove pozicije u mirovnim pregovorima.

Komentarišući potencijalnu upotrebu zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini, Putin je to opisao kao „pljačku“, ponavljajući raniji FIMI narativ Kremlja. Upozorio je na „ozbiljne posledice“, preteći evropskim zemljama narušavanjem reputacije i gubitkom poverenja u evrozonu među drugim državama koje tamo drže svoje rezerve.

Odgovarajući na pitanje BBC-ja o tome da li predviđa „dalje specijalne vojne operacije“ u budućnosti Rusije, Putin je rekao da ih neće biti sve dok se prema Rusiji „odnosi s poštovanjem“. Prema njegovim rečima, zapadni politički lideri su sami stvorili trenutnu situaciju i nastavljaju da eskaliraju tenzije otvoreno govoreći o pripremama za rat sa Rusijom. Očigledna obmana bila je u delegitimizaciji kritika odbacujući ih kao pristrasne i neprijateljske. „Zar ćemo zaista napasti Evropu? Kakav je to apsurd?“ upitao je retorički pre nego što je argumentovao da zapadne vlade namerno portretišu Rusiju kao neprijatelja kako bi prikrile sopstvene neuspehe u ekonomskoj i socijalnoj politici. Ovaj narativ, koji prikazuje EU kao podstrekača „rusofobije“ da bi skrenula pažnju javnosti sa unutrašnjih problema, ključni je element u repertoaru Kremlja.

Putin je takođe ismejao opasku generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da bi članice alijanse mogle biti „sledeća meta Rusije“, poručivši mu drsko da pročita Strategiju nacionalne bezbednosti Bele kuće, koja Rusiju ne definiše ni kao neprijatelja ni kao metu: „Zar ne znaš ni da čitaš?“. Istovremeno, odgovarajući na pitanje o bezbednosti ruske enklave Kalinjingrad, upozorio je da bi svaka pretnja u regionu izazvala „eskalaciju bez presedana“, što bi potencijalno dovelo do vojnog sukoba punih razmera. Novinar beloruskog državnog medija citirao je Putinovu raniju opasku o „evropskim svinjama“. Na pitanje o bezbednosnim garancijama za Belorusiju, Putin je potvrdio da je bezbednost Savezne države Rusije i Belorusije „u pouzdanim rukama i da će biti u potpunosti garantovana“.

Godišnji televizijski program Putina služi ne samo kao platforma za kontrolisane poruke, već i kao moćno sredstvo za dezinformisanje koje potiče sa najviših nivoa ruske države. Mešanjem odabranih pitanja sa unapred pripremljenim odgovorima, Kremlj projektuje sliku otvorenosti, dok istovremeno učvršćuje narative koji prebacuju krivicu za invaziju na Ukrajinu, portretišu Rusiju kao žrtvu i tvrde ekonomsku stabilnost uprkos rastućim sankcijama.

Ovi narativi, koje prenose državni mediji i šire FIMI akteri, dizajnirani su da normalizuju agresiju, potkopaju suverenitet Ukrajine i naruše poverenje u zapadne institucije. Prepoznavanje i razotkrivanje ovih taktika je ključno za suzbijanje njihovog uticaja i očuvanje integriteta javnog diskursa.

Ne dajte se prevariti.