Koliko skrivenog duga imaju lokalne samouprave u Kini?

Kinesko ministarstvo finansija objavilo je 10 triliona juana (1,38 biliona američkih dolara) novih mjera za ublažavanje dugova lokalnih samouprava na kraju novembarskog sastanka kojeg održao Stalni komitet Nacionalnog narodnog kongresa.

Ministarstvo je objavilo da će centralna vlada povećati ograničenje duga lokalne vlade za šest biliona juana (830 milijardi američkih dolara) tokom tri godine, za dva biliona juana godišnje, kao i izdavanje četiri triliona specijalnih obveznica lokalne vlade u narednih pet godina počevši od 2024. godine za finansiranje otplate „skrivenog duga“.

Prema riječima ministra finansija Kine Lan Fo'ana, ovo će smanjiti opterećenje "skrivenog duga" lokalne vlade sa 14,3 biliona juana (1,98 biliona američkih dolara) na 2,3 biliona juana prije 2028. godine, "znatno smanjivši" pritisak pod kojim su lokalne administracije.

Ovaj potez omogućava lokalnim vlastima da učine veći dio svog duga transparentnim za banke, tržišta i kreatore politike, te da refinansiraju.

 

Šta se podrazumijeva pod skrivenim dugom?

 

Kina pravi razliku između zaduživanja centralne vlade u Pekingu i duga lokalnih samouprava kada provodi svoju politiku na nivou provincija, gradova, okruga i opština.

Kako bi osigurala da lokalne samouprave imaju dovoljno finansijskih sredstava da učestvuju u nacionalnim infrastrukturnim programima, nakon globalne finansijske krize 2008. godine, vladajuća kineska Komunistička partija im je dozvolila da uspostave sredstva za finansiranje lokalne vlade, poznata i kao lokalne platforme za finansiranje.

Ovim investicionim kompanijama uz podršku vlade bilo je dozvoljeno da izdaju lokalne obveznice i da apliciraju za bankarske kredite za finansiranje infrastrukturnih projekata koji su povećali vrijednost lokalne imovine, a sa njima i vladine prihode od prodaje imovine i naknade za korištenje.

Ali njihovi dugovi se nikada nisu pojavili u knjigama lokalnih samouprava.

Peking je 2014. godine dozvolio lokalnim samoupravama da se direktno zadužuju, uglavnom u obliku obveznica, kako bi smanjili svoju ovisnost o ovim lokalnim platformama.

Do 2018. godine upozoravalo se da neće spasiti projekti koje finansiraju lokalne vlasti, ako se suoče sa bankrotom, dok se istovremeno povećao udio lokalnih samouprava u porezima na promet.

 

Koliko je bilo skrivenih pozajmica?

 

Lokalne vlade su morale investirati u velike infrastrukturne projekte u okviru plana fiskalnih stimulacija iz 2008. godine  u vrijednosti od oko četiri triliona juana (552 milijarde američkih

dolara) pod bivšim predsednikom Hu Jintaom i ili su izdavale obveznice ili su tražile bankarske zajmove putem lokalnih finansijskih platformi.

Međunarodni monetarni fond procjenjuje da su ukupni dugovi lokalnih vlasti u Kini preko takvih platformi iznosili 60 biliona juana (8,3 biliona dolara) do kraja 2023. godine, ili 47,6 posto BDP-a, prenio je Reuters.

Oko 30 posto je u obliku obveznica, a oko 60 posto u bankarskim kreditima, kaže Chen Sung-hsing, vanredni profesor kineskih studija na Tajvanskom univerzitetu kineske kulture.

 

Šta je sa prihodima od poreza?

 

Fiskalni prihodi u Kini su u padu od 2015. godine, ali je pucanje balona nekretnina još više pogodilo lokalne samouprave, jer se istopio veći dio njihovih prihoda od prodaje prava korištenja zemljišta i poreza na imovinu.

Prema Tianlei Huangu sa Petersen instituta za ekonomiju, udio prihoda od prodaje zemljišta u ukupnim prihodima lokalne samouprave porastao je sa skoro 20 posto u 2012. na 30 posto u 2021. godini.

Kombinirani prihodi od prava korištenja zemljišta i poreza na imovinu činili su 38 posto ukupnih fiskalnih prihoda svih lokalnih vlasti u Kini 2021. godine, rekao je Huang u nedavnom istraživačkom izvještaju, dodajući da su pokušaji da se nametnu ograničenja finansiranja investitorima pokrenuli trenutni pad imovine. Prihodi od zemljišta činili su 27 posto ukupnih prihoda lokalne samouprave u 2023. godini.

U cijeloj Kini, porezni prihodi su pali na samo 16,8 posto BDP-a u 2022. sa 22,18 posto godinu dana ranije, a taj udio će vjerovatno još više pasti 2023. i 2024. godine.

„Zbog finansijskih poteškoća, neke lokalne samouprave pokušale su povećati fiskalni prihod kroz nezakonite namete, ali to je još uvek daleko od dovoljnog za servisiranje njihovih dugova“, rekao je Sung za RFA Mandarin u nedavnom intervjuu.

 

Hoće li najnovije mjere riješiti problem?

 

Ne nužno. Plan centralne vlade samo će pokrenuti kamen koji pada dalje, jer lokalne vlasti pozajmljuju više novca samo za servisiranje postojećeg duga.

Uprkos retorici iz Pekinga, dopuštanje da lokalni finansijski instrumenti bankrotiraju moglo bi imati katastrofalne posljedice.

"Ako lokalne samouprave ne mogu otplatiti svoje dugove, to dovodi banke u opasnost od bankrota, što bi moglo izazvati sistemsku finansijsku krizu", rekao je bivši zvaničnik vlade Autonomne regije Unutrašnja Mongolija Du Wen.

"Ako se kineski finansijski sistem uruši, režim Komunističke partije Kine će pasti, jer ljudi gube sav svoj novac i počinju se buniti", upozorio je Du Wen.

Ipak, nejasno je da li je postignut konsenzus u hodnicima Zhongnanhaija o tome kako dalje; da li da obuzdaju potrošnju ili da se uključe u veću javnu potrošnju kako bi podstaknuli ekonomski rast.

 

“Važno je kada se rješava finansijska kriza djelovati na vrijeme i preduzeti mjere dovoljno velikih razmjera”, rekao je Chen. “Ali kineska centralna vlada izgleda... ne može odlučiti između štednje i velikih stimulacija i oklijeva kada god uvede novu politiku. Ova neodlučnost znači da će rješavanje problema koštati još više”.

 

ZAKLJUČAK  

 

Analitičari odavno upozoravaju na probleme kroz koje prolazi kineska ekonomija, a jedan od najvećih problema sa kojima se suočava je upravo dug lokalnih administracija. Taj dug, zajedno sa slomom tržišta nekretnina u Kini, predstavlja ozbiljan problem za koje nadležne vlasti pokušavaju, ali još uvijek ne nalaze adekvatan odgovor.  

Ovo bi trebale ozbiljno analizirati i vlasti zemalja Zapadnog Balkana kada se odlučuju na sklapanje poslova sa kineskim investitorima i kreditorima. Jer, vrlo lako se može desiti da ova dugovanja lokalnih vlasti prebace na međunarodne kredite koje Kina obilato daje (i sa čijom naplatom, također, ima problema). Imajući u vidu netransparentnost ugovora koje vlasti zemalja Zapadnog Balkana potpisuju sa kineskim kompanijama i bankama koje rade u tim zemljama, potreban je dodatni oprez.