Kako funkcioniše ruska propaganda?

Kako funkcioniše ruska propaganda?

Propaganda je jedna od bitnijih komponentni delovanja Kremlja. Alati koji su dostupni drugim državama Kremlj teško može primeniti. Karakteristika da osniva hibridne saveze i unije, međunarodne sindikate studenata i intelektualaca u većini slučajeva se svode na faktički nefunkcionalne organizacije koje treba da pruže privid postojanja alternative uspešnih evroatlantskih modela saradnje.

Meka moć Rusije teško se može ostvariti regularnim sredstvima. Iz toga razloga primena dezinformacija, manipulacija činjenicama i pogrešne interpretacija predsavljaju jedan od delotvornijih alata za oblikovanje javnog mnjenja i širenje nezadovoljstva. Iza navedenih aktivnosti se uvek nalaze spoljnopolitički ciljevi. Kada Kremlj govori da je zaštitnik Srba na Zapadnom Balkanu, on nam poručuje da ne želi Srbiju u EU. Anti-NATO kampanja na primeru Ukrajine se pokazala kao jedan u koraka za konačni cilj sprečavanje bilo kakvih evroatlantskih integracija, pa tako i članstva u EU.

U vremenima velike dostupnosti informacija, često pomešanih emocija, raspirivanje sumnje je često delotvornije od samih lažnih tvrdnji. Napada se sam kognitivni proces mete, koja se nakon godina izloženosti informacionom zagađenju lišava odbrambenih sposobnosti. Što posledično dovodi do smanjenja nacionalne otpornosti na krizne situacije, kroz gubitak poverenja u državne institucije, druge države, međunarodne organizacije i etničke zajednice. Napad na sam proces mišljenja je daleko uspešniji od od klasišne propagande, i naziva se indoktrinacija. Po definiciji indoktrinacija je invanzivan proces nametanja i usađivanja ideja i stavova koje meta nikada ne bi usvojila da nije sistematično podvrgunta ovom procesu. Meta usvaja stavove drastično suprotne njenim bazičnim interesima i formira uverenje koje nikada ne bi posedovala da nije bila izložena procesu indoktrinacije. Bitka oko Ukrajine se vodi raznim sredstvima — oštrim rečima i mekom diplomatijom, prirodnim gasom, oružjem i obaveštajnim službama. Ali možda najvažniji instrumenti koje koristi Moskva su internet, novine i televizija, uključujući navodno neutralne novinare i stručnjake koji se šalju širom sveta da propagiraju stav Kremlja[1].

Savremeni ruski model propagande karakterišemo kao „poplavu laži“ zbog dve njegove karakteristične karakteristike: veliki broj kanala i poruka i besramna spremnost da se šire delimične istine ili otvorene fikcije. [Nova] ruska propaganda zabavlja, zbunjuje i obuzima publiku[2]. Tehnika je jednostava i odgleda se kroz brzo kontinuirano ponavljanje i dodavanje tvrdnji i sadržaja koje nisu opterećene konzistentnošću.

Distinktivne karakteristike savremenog modela  ruske propagande[3]:

  1. Veliki obim i više informacionih  kanala (Youtube, društvene mreže, kreatori mišljenja, izjave zvaničnika)
  2. Brzo, kontinuirano i ponavljajuće
  3. Nedostaje posvećenost objektivnoj stvarnosti
  4. Nedostaje posvećenost doslednosti

Uverljivost ruske propagande proizilazi iz manipulacije istinitih iskaza u manipulativnom kontekstu. Ruski i pro-ruski kreatori mišljenja obilato koriste metod citiranja Zapadnih zvaničnika, medija, izveštaja međunarodnih organizacija kao vid potkrepljenja za svoje tvrdnje. Citiranje je efikasan mehanizam potvrde, ali u ovom slučaju radi se neprimerenom citiranju izvan konteksta. Tehnika je sledeća, navodi se delić izjave određenog zvaničnika, naziv medija i datum objave, a sve što sledi nakon toga je nepravilan zaključak obogaćen sopstvenim vrednosnim sudovima i nepostojećim činjenicama. Veoma efikasna tehnika koja kod publike treba da stvori uverenje da ono što kreator mišljenja iznosi je pouzdano i istinito.

Primeri[4] ruskih dezinformacija 1 :

-          SAD produžavaju rat u Ukrajini da bi imale koristi od prodaje oružja. U pokušaju da potkopa podršku Zapada Ukrajini i prikaže podršku kao zasnovanu isključivo na ekonomskim interesima, ovaj deo prokremljovske dezinformacije pokušava da prikaže podršku SAD Ukrajini kao korisnu za njene industrije. Ovakve poruke takođe pokušavaju da podele zapadne zemlje.

 

-          Zemlje EU nastoje da preuzmu kontrolu nad nekim ukrajinskim teritorijama. Za razliku od Rusije, zemlje EU nemaju nezadovoljne imperijalne ambicije. Zemlje EU podržavaju nezavisnost i puni teritorijalni integritet Ukrajine. Ovaj komad ruske propagande pokušava da odvoji Ukrajinu od njenih evropskih pristalica.

-          SAD žele da dezintegrišu EU kroz rat u Ukrajini. Ne nije tako. Ovo je ponavljajući prokremljovski narativ koji pokušava da zabije klin između transatlantskih partnera insinuacijom da bi SAD na neki način imale koristi od rata u Ukrajini.

Primeri ruskih dezinformacija[5] 2 :

Fikcija: Ruska ekonomija je dovoljno jaka da međunarodne sankcije ne mogu značajno da utiču na nju. Međunarodne sankcije zapravo više štete Zapadu nego Rusiji.

Činjenica: Međunarodne sankcije snažno utiču na rusku ekonomiju. Dobavljači dezinformacija iz Kremlja guraju narativ da međunarodne sankcije nemaju značajnog efekta na rusku ekonomiju uprkos činjenici da je čak i šef ruske centralne banke Elvira Nabiulina priznala da „ekonomska aktivnost opada... prekid dugoročnih ekonomskih odnosa će imati negativan uticaj." Rusija nema kapacitet da proizvodi domaće verzije proizvoda koje je nekada kupovala u inostranstvu. Da bi pokušao da premosti ovaj jaz, predsednik Putin je čak pokušao da legalizuje krađu intelektualne svojine iz „neprijateljskih zemalja“. Mnogi od najtalentovanijih građana Rusije napustili su zemlju u potrazi za boljim životom.

Činjenica: Rusija se bori da pronađe nove dobavljače i kupce za robu koju je nekada kupovala i prodavala širom sveta. Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, ruski uvoz je opao za 50 odsto. Kremlj se bori da pronađe nove izvore za važne proizvode koje nije u stanju da proizvede. Ovo je primetno na bojnom polju gde Rusija koristi mikročipove uzete iz frižidera i mašina za pranje sudova u svojoj vojnoj opremi.