Izveštaj Helsinške komisije o ratu protiv NATO iz senke: Kako Rusija raznim metodama potkopava demokratske vrednosti
Od početka ruske invazije na Ukrajinu punog obima 2022. godine ruske sabotažne kampanje širom Severne Amerike i Evrope su se povećale, stoji, između ostalog, u iscrpnom izveštaju američke Helsinške komisije pod nazivom “Ruski rat u senci protiv NATO-a”.
Izveštaj se zasniva na saslušanjima iz septembra 2024, u kojem su stručnjaci svedočili o široko rasprostranjenim i proračunatim naporima koje Moskva primenjuje da destabilizuje svoje demokratske protivnike. Mapirano je skoro 150 hibridnih operacija izvedenih na teritoriji NATO-a od početka ruske invazije na Ukrajinu, a koje se pripisuju Rusiji ili se sumnja da ih je počinila Rusija. Identifikovane hibridne operacije svrstane su u četiri kategorije: napadi na kritičnu infrastrukturu, kampanje nasilja, militarizacija migracije i mešanje u izbore i informacione kampanje.
Zašto Rusija cilja NATO? Aktivne mere Rusije protiv zemalja NATO-a su proračunati napori da se potkopavaju demokratske vrednosti, unese nepoverenje u slobodna društva i destabilizuje jedinstvo Alijanse. Hibridni rat-mešavina sajber napada, dezinformacija, sabotaže, tajnih operacije i druge aktivne mere – nudi Moskvi jeftin, podložan poricanju i veoma remetilački metod da se ospori stabilnost i solidarnost Zapada.
Ova taktika omogućava Rusiji da iskoristi ranjivosti u okviru otvorenih demokratskih sistema uz izbegavanje direktne vojne konfrontacije sa NATO. Često prerušen kao delo huligana, opasnih slučajnosti ili robusne infromacione kampanje ove hibridne operacije su namerne i opsežne i predstavljaju rat u senci koji se vodi unutar granica NATO-a. Napadi na kritičnu infrastrukturu Napadi na kritičnu infrastrukturu kao što su bolnice, vozovi i vodovodni objekti su način da se ugrozi javna bezbednost i potkopa poverenje u osnovne resurse. Sajber kampanje protiv bolnica uzrokovale su značajan broj ruskih napada u poslednje dve godine.
Recimo, hibridni napad februara ove godine softver virusom ramsomware u Sjedinjenim Državama poremetio je hiljade apoteka širom sveta i smatra se da je uticao na lične podatke “značajnog procenta ljudi u Americi.” Istog meseca više od 100 zdravstvenih ustanova u Rumuniji je isključena iz mreže nakon napada virusom ransomware. Sajber napadi na medicinske ustanove u poslednje dve godine čine više od jedne petine napada na kritičnu infrastrukturu, stoji u izveštaju i dodaju da sajber napadi mogu imati i fizičke posledice. Alarmantan trend poremećaja GPS signala poreklom iz ruske enklave Kalinjingrad sve više utiče na evropsku avijaciju.
Decembra 2023. široko rasprostranjeno ometanje GPS-a uticalo je na letove širom Švedske, Finske, Danske, Nemačke, Poljske i Baltika. U martu 2024, sumnjalo se da je Rusija ometala GPS signal aviona u kojem je bio britanski ministar odbrane. Sajber-kriminalci povezani sa Rusijom takođe su se infiltrirali u vodovodne objekte u Teksasu, Francuskoj i Poljskoj potencijalno dovodeći u opasnost ispravnost vode za piće. Hibridni napadi na kritičnu infrastrukturu protežu se dalje od sajber prostora do fizičke sabotaže. U septembru su SAD upozorile na nagomilavanje ruskih vojnih aktivnosti u blizini kritičnih podmorskih kablova u Baltičkom moru – što izaziva zabrinutost zbog potencijalna sabotaža ovih kritičnih kanala za globalni internet i telekomunikacioni pristup.
Kampanje nasilja mogu varirati od sitnog vandalizma do pokušaja terorističkih akata. Početkom 2024. godine poljske vlasti su uhapsile muškarca koga su regrutovali i platili hiljadama dolara ruski ili beloruski operativci da izvede bombaški našpad na fabriku boju u jugozapadnoj Poljskoj. U junu su francuske vlasti uhapsile čoveka u blizini međunarodnog aerodroma Šarl de Gol zbog optužbi za pravljenje bombe, u okvioru ruske orkestrirane sabotažne zavere severno od Pariza. U cilju izazivanja straha slate su pretnje bombom sa ruskih servera koje su poslate e-poštom školama i drugim institucijama u Sjedinjenim Državama, Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Slovačkoj i državama Baltika. Firme i institucije koje podržavaju Ukrajinu širom Evrope takođe su na meti. U februaru 2024. godine, britanski državljanin koji se dovodi u vezu sa paravojnom ruskogm grupom Vagner optužen je prema Zakonu o nacionalnoj bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva zbog planiranja napada izazivanja požara jednoj kompanij povezanoj sa Ukrajinom. U aprilu su nemačke vlasti uhapsile su vojicu muškaraca koji su pratili brojne ciljeve zbog mogućih napada bombama, uključujući vazdušnu bazu Grafenwöhr u Nemačkoj, američku vojnu bazu u kojoj se ukrajinski vojnici obučavaju za korišćenje tenkova M1 Abrams.
Pokušaji ubistava neprijatelja Kremlja takođe su izvedeni na tlu NATO-a. I italijanske obaveštajne službe presrele su 2023. komunikacije iz Kremlja u kojima je nuđeno 15 miliona dolara Vagner grupi za ubistvo italijanskog ministra odbrane Gvida Kroseta. U julu 2024. godine, vlasti SAD i Nemačke osujetile su plan za ubistvo Armina Papergera, nemačkog izvršnog direktora u oblasti proizvodnje odbrambene opreme, čija kompanija prednjači u proizvodnji artiljerijskih granata za ukrajinsku vojsku.
Militarizacija migranata Posebno gnusna taktika, stoji u izveštaju, koju su primenile Rusija i Belorusija jeste militarizacija migranata. U novembru 2023. godine, Finska je zatvorila granicu sa Rusijom nakon naglog porasta prelazaka granice za koje se veruje da su podstaknuti od strane Rusije. Ovog leta Poljska je zabeležila porast od gotovo 400 ilegalnih prelazaka granice dnevno. Poljski napori da se suprotstave migracionoj krizi koju je proizvela Belorusija koštaju gotovo 615.000 dolara godišnje. Ali troškovi nisu samo finansijski. Nažalost, poljski vojnik koji je bio stacioniran na jednoj od graničnih tačaka smrtno je izbodeno u maju ove godine. Mešanje u izbore Mešanje u izbore je obeležje ruskog hibridnog ratovanja. Širenje lažnih narativa i finansiranje kandidata koji su naklonjeni Moskvi je sveprisutna taktika.
U martu 2024. češki i belgijski zvaničnici otkrili su ogromnu rusku propagandnu mrežu rasprostranjenu širom Evrope koja je pokušavala da utiče na izbore za Evropski parlament, uključujući napore da se podmite EU zakonodavci da promovišu retoriku Kremlja. U Sjedinjenim Državama, državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger je razotkrio pretnje bombama postavljene na nekoliko mesta na dan izbora, pripisujući im ruskom poreklu. Najmanje pet druge države dobijale su slične lažne pretnje dok su Amerikanci izlazili na birališta. Osim izbora, moskovske kampanje dezinformacija imaju za cilj da razbiju jedinstvo NATO-a. Švedska vlada optužila je 2023. ruske „državne i državničke aktere“ da podstiču dezinformacione kampanje u vezi sa spaljivanjem Kurana koje su se dogodile ranije te godine.
Usledile su demonstracije u periodu nastojanju Švedske da se pridruži NATO-u te je to rasplamsalo odnose Turske sa Švedskom, uzrokujući odlaganje odobrenja Turske za pristupanje Švedske. Ranije ove godine, francuske vlasti uklonile su lažnu stranicu za regrutaciju vojske koja je pozivala 200.000 Francuza da se prijave za borbu u Ukrajini. Slično tome, u maju se izmišljeni članak više puta pojavio na veb sajtu poljske novinske agencije, sajber napad koji je verovatno orkestrirala Rusija. Karta koju je sastavio tim Helsinške komisije prikazuje gotovo 150 sumnjivih i pripisanih slučajeva ruskih hibridnih operacija na teritoriji NATO-a od februara 2022. godine što naglašava širinu i podmuklost ruskog rata iz senke. Kako Rusija nastavlja da eskalira svoj rat protiv Ukrajine ona istovremeno eskalira i svoj rat iz senke protiv NATO-a.
I za odvraćanje Rusije, stoji u izveštaju, nužan je dvosmerni pristup. Prvo, NATO mora da shvati ozbiljno ovaj rat u senci ozbiljno te da ove operacije shvati kao stvarne i prisutne pretnje stabilnosti i bezbednosti država članica Alijanse. Drugo, podjednako kritično, NATO i njegove države članice moraju preduzeti odlučne akcije da podrže Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije. Jer, kako se navodi, ograničavanje pomoći ili neispunjavanje hitnost ukrajinskih potreba samo signalizira slabost i poziva na dalju eskalaciju Rusije, kako u Ukrajini i tako i unutar granica NATO-a. Hibridni rat Rusije na Balkanu Rusija koristi slične metode kako bi ostvarila i zadržala uticaj na zemlje Zapadnog Balkana. Jula ove godine Sjedinjene Američke Države su saopštile da Rusija nastoji da iskoristi međuetničke tenzije u regionu Zapadnog Balkana kako bi stvorila “nestabilnost i omela integraciju regiona u evroatlantske institucije”.
“Jasno je da Rusija ne podržava istu evropsku budućnost zemalja Zapadnog Balkana koju su same izabrale i koju zaslužuju ljudi u regionu”, rekao je portparol američkog Stejt departmenta za Radio Slobodna Evropa. I predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lejen osudila je tokom posete regionu u oktobru ove godineruske hibridne napade Rusije na demokratije Zapadnog Balkana i šire, rekavši da se Euvropska unija svakodnevno bori da razotkrije dezinformacije. Neretko i stručna javnost ocenjuje da Rusija preko svog proksija Srbije vodi hirbidni rat na Kosovu. I to preko diplomatskih, preko kanala informisanja i vojske, a koji imaju za cilj da nanesu štetu vitalnim interesima Kosova.
S druge strane, Srbija se “brani” kontraoptužbama da se protiv nje vodi hibridni rat. Prema poznavaocima dešavanja na Balkanu, saveznik Beograda, Moskva, ima za cilj da odvrati pažnju Zapada od njenog rata u Ukrajini. Zato, kako je više puta ponovila Ivana Stradner, viša istraživačica u Fondaciji za odbranu demokratije sa sedištem u Vašingtonu, Rusija traži “ranjive tačke na Zapadu, a trenutno najranjivije tačke u Evropi su Balkan: Bosna i Hercegovina (BiH) i Kosovo”./Obradila redakcija The Geoposta/