Dubrovačke igre: Deklaracija o Ukrajini nije samo deklarativna

I srpski i ukrajinski predsednik bili su u jednom od najlepših gradova ne samo na Jadranu kao učesnici samita Ukrajina-jugoistočna Evropa. Hrvatskog predsednika nije bilo, jer nije dobio pozivnicu, a pojedini hrvatski analitičari smatraju da je uzrok tome njegov "proruski" stav, odnosno kritika zapadne politike prema ratu u Ukrajini.

Odsustvo Zorana Milanovića zvanično je opravdano formalnim razlozima, da svaku državu predstavlja jedan zvaničnik (Milanovića nije bilo ni na prethodna dva samita, u Atini i Tirani). Međutim, pojedini funkcioneri HDZ tvrdili su da je Zelenski tražio da Milanović ne bude na samitu (što je demantovao ministar policije), dok su se pojedini hrvatski opozicionari čudili kako je moguće da čovek koji je "propagirao veliku Srbiju", u prevodu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, može da bude pozvan na taj samit.

Vučić, istina, isprva nije trebalo ni da bude na samitu, najavljen je bio ministar spoljnih poslova Marko Đurić, dok se Vučić "lomio" da li da ode, zabrinut zbog toga što je deklaracija pripremljena za dubrovački samit "pravljena tako da bi samo Srbija bila jedina koja mora da kaže da ne može da je prihvati, jer se traži uvođenje sankcija Rusiji". Na kraju je Vučić prelomio i stigao na aerodrom Ćilipe, pridruživši se kolegama iz Ukrajine, Crne Gore, Slovenije, BiH, Severne Makedonije...

Oštra deklaracija i Vučićeve izmene

Deklaracija koja je usvojena oštrija je nego prethodne dve usvojene u Atini i Tirani. Vučić je, kao i u Tirani, rekao kako je tražio da se određeni delovi deklaracije promene, što su mediji bliski srpskom predsedniku nazvali "diplomatskim driblingom". Vučić je iz Dubrovnika poručio kako je tražio izmene termina koji se odnose na "vojnu pomoć" za Ukrajinu, "okupaciju Krima", dodajući da "neće uvoditi sankcije Rusiji". Podvukao je i da je na skupu u Dubrovniku, jer se govorilo o teritorijalnom integritetu Ukrajine, insistirao "na poštovanju Povelje UN" i to "ne kad kome odgovara a kad ne, pa kad mu ne odgovara - da se brže-bolje udalji", dodajući da je "Srbija tu najbolji primer".

Ipak, činjenica je da su sankcije ostale u deklaraciji jer se pominje "važnost usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i merama koje su u tom smislu donete". Okupacija Krima istina se ne pominje, ali se to poluostrvo navodi kao "integralni deo Ukrajine", baš kao i Donjecka, Luganska, Zaporoška i Hersonska oblast, čije delove sada drži ruska vojska, i osuđuju se "pokušaji Rusije da nasilno i ilegalno anektira delove Ukrajine", koji su "očigledno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, kao i ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta". Dakle, okupacije nema kao reči, ali je, prema međunarodnom pravu, nelegalna aneksija izjednačena sa okupacijom. Ne pominje se ni vojna pomoć, ali se naglašava "nepokolebljiva posvećenost obnovi suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući Krim, dalje pružajući Ukrajini sveobuhvatnu pomoć u suprotstavljanju agresiji Rusije".

S obzirom na to da je samit u Dubrovniku potpuno na liniji zapadne politike u trenutnom geopolitičkom klinču Istoka i Zapada koji se ogleda u ratu u Ukrajini i ne može biti dalje od stavova Moskve, a srpske vlasti od početka sukoba na istoku Evrope pokušava da "balansira" svoju spoljnu politiku, hrvatski novinari pitali su Aleksandra Vučića u Dubrovniku dokle će Srbija da "sedi na dve stolice". Vučić je odgovorio konstatacijom da Srbija ima "samo svoju, srpsku stolicu" dok drugi mogu da imaju svoju.

Igra stolica

Ipak, da će Srbija u poslednje vreme malo više da sedi na zapadnoj stolici, utisak je i stručnjaka sa kojima je NIN razgovarao, ali i pojedinih Vučićevih političkih oponenata, a u poslednje vreme i Moskve, jer su se pojavili pojedini tonovi neslaganja iz Kremlja prema politici Srbije, koji su do sada prećutkivani.

Kako za NIN kaže Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije u OEBS i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose, do Dubrovnika je bilo prilično nezahvalno komentarisati da li Srbija ide više prema Zapadu ili se zadržava na Istoku.

"Međutim, s obzirom da je predsednik Vučić odlučio da učestvuje na samitu to je jedan jasan, čvršći signal da je Srbija ipak usmerena prema Zapadu, da ona ide korak po korak, ali mi se čini da se ti koraci sada ubrzavaju. Da li je to rezultat dogovora i razgovora koji su bili tokom Vučićeve posete Nemačkoj, nekih drugih događanja koje su se dešavale iza scene, pa je usledila i ta izjava američkog ambasadora Hila, dosta samouverena...  I nije toliko važno, ali je ovo učešće predsednika Vučića u Dubrovniku jedna jasna potvrda u kom pravcu se može očekivati da se Srbija sada u budućnosti kreće. A to je Zapad", kaže Latinović.

I Duško Lopandić, nekadašnji diplomata i stručnjak za evropsko pravo, ističe kako "u poslednje vreme postoje znaci približavanja Srbije prema Zapadu"