Kompanije društvenih medija, uključujući TikTok, X, Facebook i Instagram, moraće da postave ‘armiju’ kontrolora činjenica i moderatora sa znanjem 24 jezika EU zbog straha da će evropski parlamentarni izbori u junu biti glavna meta kampanja dezinformacija koje vodi Rusija i drugi uključujući krajnju desnicu, prenosi Gardijan.
Nova pravila proizilaze iz Zakona o digitalnim uslugama EU (DSA), koji reguliše sadržaj na društvenim mrežama, i nakon javnih konsultacija sa civilnim društvom i grupama za posmatranje izbora.
„Izbori za Evropski parlament su posebno ranjivi i moraju da uvedu posebne mere“, rekao je zvaničnik EU otkrivajući nove procese.
Prema smernicama, tehnološke kompanije će morati da preduzmu šest radnji, uključujući postavljanje timova za proveru činjenica na maternjem jeziku i jedinica za procenu rizika.
Sadržaj koji generiše veštačka inteligencija (AI) moraće da bude označen kao takav.
Protokoli eskalacije i sistemi brzog uzbunjivanja za borbu protiv potencijalnih naleta dezinformacija pre i posle glasanja, koje se održava između 6. i 9. juna, takođe moraju biti na snazi.
EU će sledećeg meseca testirati ove sisteme.
Objavljujući nove smernice, zvaničnici su naveli primere lažnih vesti i umerenih slabosti koje su primećene na izborima u poslednjih devet meseci kada je DSA stupila na snagu.
Tokom poslednje predizborne kampanje u Holandiji, tvrdnje na Fejsbuku pogrešno su govorile biračima koji nisu mogli da odaberu između krajnje desničarske partije Gerta Vildersa PVV i rivala da bi „ove godine“ mogli da obeleže dva polja umesto jednog. Proverivači činjenica su istakli da je to poništilo glasački listić.
Nakon što je Holandija izašla na izbore u novembru, grupe krajnje desnice su pokušale da oponašaju Donalda Trampa i tvrdile su da su opšti izbori „ukradeni“ nakon što su se na mreži počeli pojavljivati heštegovi poput #voterfraud i #stopthesteal.
U Španiji su lažni nalozi širili tvrdnje da su bombe bile u glasačkim kabinama na dan opštih izbora prošlog jula.
Platforme nisu zakonski obavezne da uvode nove mere, ali ako nemaju „uspostavljene sisteme ublažavanja“ koji su „efikasni“ ili „bolji“, mogu se suočiti sa kaznama do šest odsto svojih prihoda ili dnevnim novčanim kaznama ako se na kraju ne pridržavaju DSA, što od njih zahteva da suzbiju dezinformacije, lažne vesti i štetan sadržaj.
EU kaže da je opreznost u vezi sa lokalnim dezinformacijama isto toliko važna kao i zaštita od kampanja koje orkestrira Kremlj ili bilo koji drugi strani akter loše namere.
„Moramo biti na nogama bez obzira odakle dolazi kampanja dezinformacija, da li je domaća ili strana, s obzirom na geopolitički kontekst u kojem se nalazimo u EU, sa dve ratne zone u našem susedstvu“, rekao je visoki zvaničnik EU.
Evropski izbori biće veliki test za društvene mreže i efikasnost novih zakona.
