Beograd i Peking sve bliži

Uzajamne posete i nove poruke o intenziviranju saradnje sa Kinom stižu 9. septembra iz Beograda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se kineskom kolegi Si Đinpingu jer je odnose dve zemlje "podigao na strateški nivo".

O "brojim aspektima partnerstva" u Beogradu je razgovarao sa jednim od sekretara Komunističke partije Kine Lin Vuom.

Vu se sastao i sa drugim zvaničnicima Srbije, a sa premijerom Milošem Vučevićem obišao je radove na izgradnji autoputa na severu zemlje koje izvodi kineska kompanija.

Istog dana, ministar policije Ivica Dačić je sa bezbednosnog foruma u Kini poručio da je Srbija "u uslovima svetske nestabilnosti izabrala dalje jačanje saradnje sa dokazanim prijateljem – Kinom".

"To nije iznenađujuće, s obzirom na popustljivost koju je Evropska unija pokazivala prema sklonosti Srbije da sedi na više stolica", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Majda Ruge iz nevladinog Evropskog saveta za spoljne poslove.

• Specijal RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu

Zbog podrške Kini i poslova sa tom zemljom, Srbija je više puta bila na meti kritika Sjedinjenih Država i Evropske unije, čija članica teži da postane.

To, međutim, nije uticalo na dalji razvoj odnosa Beograda i Pekinga koji se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje.

Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, dok Srbija zastupa politiku jedne Kine.

'Dokazani prijatelji'

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je 9. septembra podršku Kini u "preuzimanju uloge jednog od svetskih lidera u oblasti bezbednosti".

Dačić je na Forumu o javnoj bezbednosti u kineskom gradu Lianjungang rekao da Beograd i Peking vezuje "čelično prijateljstvo iskovano intenzivnom ekonomskom saradnjom, poverenjem i razumevanjem".

U danu bezbednosnog foruma, Kina je najavila nove vojne vežbe sa Rusijom.

Ministarstvo odbrane te zemlje saopštilo je da će zajedničke vežbe biti održane ovog meseca u regionu Japanskog i Ohotskog mora, kod obala Rusije.

"Vežba ima za cilj da produbi nivo strateške saradnje između kineske i ruske vojske i ojača njihovu sposobnost da se zajednički suprotstave bezbednosnim pretnjama", saopštilo je ministarstvo.

Dve zemlje su u julu već održale zajedničke vežbe u vodama oko južne kineske provincije Guangdong.

Manevri su održani iste nedelje kada su lideri NATO upozorili da je Kina "postala glavni pomagač" u invaziji Rusije na Ukrajinu.

Odnosi Kine i Zapada bez uticaja na Srbiju

Zaoštravanje odnosa između država liberalnog zapada i autoritarnih režima sa istoka nakon ruske invazije na Ukrajinu nije uticalo na dalji razvoj odnosa Srbije sa Kinom i Rusijom, ocenjuje za RSE Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

"Ali ako u kontinuitetu budemo imali dalje zaoštravanje odnosa, ovakva pozicija će zahtevati sve veću odrednicu prema tome šta su strateški ciljevi i orijentacija Srbije u razvijanju spoljne politike", kaže Vladisavljev.

Zvaničnici Srbije i Kine "čelično prijateljstvo" potvrđuju nizom infrastrukturnih i drugih projekata koje Kina sprovodi u Srbiji.

Srbija je jedna od zemalja inicijative "Pojas i put" - kineskog državnog projekta kojeg je inicirao predsednik Si Đinping, sa ciljem prodora te države na Zapad.

Nastavak ekonomske saradnje

Dok je ministar Dačić boravio u Kini, zvaničnici u Beogradu ugostili su 9. septembra sekretara Komiteta Komunističke partije provincije Šandong Lin Vua.

Ovo je samo jedan u nizu susreta najviših zvaničnika Srbije sa predstavnicima jedinog političkog aktera u kineskom jednopartijskom sistemu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je sa Vuom razgovarao o tekućim projektima, budućoj saradnji, kao i planovima u oblasti razvoja i modernizacije infrastrukture.

Vu je sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem obišao radove na izgradnji autoputa u severnom delu zemlje koji povezuje Beograd, industrijski grad Zrenjanin i drugi po veličini grad u Srbiji, Novi Sad.

Ovo je prvi projekat u okviru Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Kine i Srbije u oblasti infrastrukture, koju jedna kineska kompanija i planira i projektuje i gradi.

Zašto su sporni kineski projekti?

Najavljeno je i otvaranje fabrike automobilskih guma kineske kompanije Linglong, koja se prilikom izgradnje suočila sa sumnjama na eksploataciju radnika.

Premijer Srbije je tokom obilaska radova na autoputu rekao da je fabrika guma značajna investicija za Srbiju, i da se očekuje da se "primenjuju najviši ekološki standardi i zaštita prava zaposlenih".

"Država mora da, bez obzira na naše čelično prijateljstvo, bez obzira na našu zajedničku budućnost, kontroliše primenu najviših ekoloških standarda i pre svega zaštitu prava zaposlenih. Tu moraju jednaki aršini da vladaju za sve", rekao je Vučević.

Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. zatražio od Srbije istragu zbog sumnji na eksploataciju radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong, što je ta kompanija demantovala.

Kineski projekti u Srbiji su izazivali zabrinutost evroparlamentaraca i zbog nedostatka transparentnosti u pogledu njihovog uticaja na životnu sredinu.

U Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti - autoputevi, mostovi, železnica, energetska postrojenja.

Kina je tokom godina, pre svega kupovinom Železare u Smederevu i rudnika bakra i zlata u Boru, postala drugi najznačajniji trgovinski partner Srbije, posle Nemačke.

Međutim, istovremeno raste zaduživanje Srbije kod Kine.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dug Srbije prema Kini u poslednjih 11 godina porastao 15 puta, na gotovo pet milijardi evra.

Bez 'oštrije' rekacije Brisela

"Ako Evropa ozbiljno razmatra svoju geostratešku orijentaciju, mora odlučnije da se bavi ovim odnosom (Srbije i Kine) i da drži Srbiju odgovornom", ocenjuje Majda Ruge, istraživačica međunarodne organizacije Evropski savet za spoljne poslove.

Srbija je bila na meti kritika Brisela zbog podrške Kini glasanjem protiv deklaracija koje osuđuju tretman Ujgura u kineskoj provinciji Sinđijang.

Srpska vlada je ranije privukla pažnju Vašingtona i Brisela i kada je kupila bespilotne letelice i protivraketne odbrambene sisteme od Kine, kao i kada je od kompanije Huavej (Huawei) kupila hiljade sistema za nadzor koji imaju mogućnosti prepoznavanja lica.

Oštrija reakcija na dalji razvoj odnosa izostaje i ne treba je očekivati iz više razloga, kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

"Zvanična pozicija EU u odnosu na Kinu je pozicija umanjenja rizika. Set mera i odluka je išao u pravcu da se ograniče negativni uticaji po EU, a ni u jednom slučaju se nije odnosilo na potpuni prekid odnosa, što bi negde dalo legitimitet za zahtevanje od Srbije da se distancira od Kine".

Drugi razlog je, dodaje, što i unutar same Unije nema jedinstvenog pristupa razvoju odnosa sa Kinom.

"Države poput Francuske i Nemačke, čija ekonomija i privreda mnogo zavise od plasiranja robe na kinesko tržište, ali i od kineske robe koja dolazi na njihovo tržište, nisu voljne da zauzmu oštrije pozicije prema Pekingu, a samim tim vezuju i ruke Evropskoj uniji", rekao je Vladisavljev.

Odnose sa Kinom Srbija jača od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine.

Predsednik Kine Si Đinping posetio je u maju 2024. posetio Beograd, što je bila njegova druga poseta u deset godina.

Kina i Srbija potpisale su 2016. deklaraciju o strateškom partnerstvu, a sedam godina kasnije potpisan je i sporazum o slobodnoj trgovini.

ZAKLJUČAK

Jačanje odnosa između Kine i Srbije odvija se u kontinuitetu, kako na političkom, tako i na ekonomskom, kulturnom i obrazovnom planu. Redovne posjete kineskih zvaničnika Srbiji, ali i srbijanskih zvaničnika Kini, ali i obrnuto produbljuju saradnju dvije zemlje na svim nivoima. Saradnja je naročito intenzivna na ekonomskom planu. Kina je jedan od najvećih kreditora i investitora u Srbiji, kao i jedan od najvećih uvoznika u Srbiju. Sa druge strane, Srbija u Kinu najviše izvozi sirovine (obično proizvode čiji su vlasnici kineske kompanije), dok se iz Kine uvoze proizvodi sa višim stepenom dodane vrijednosti. Dug Srbije prema Kini kontinuirano raste, tako da neki analitičari izražavaju strahovanje da bi Srbija mogla imati problem upadanja u dužničku zamku prema Kini.  

Također, javnost u Srbiji nije upoznata sa detaljima ugovora potpisanih sa kineskim investitorima i kreditorima, a zvanične vlasti javnosti ne saopćavaju detalje ugovora. U više navrata su organizacije civilnog društva i mediji u Srbiji upozoravali na ozbiljna kršenja srbijanskih zakona i ljudskih prava od strane kineskih kompanija. Također, kineske kompaniju koje rade u Srbiji su od strane NGO sektora, ali i stanovništva u lokalnim zajednicama u kojima rade, optuživani za nepridržavanje ekonomskih standarda, čime direktno ugrožavaju životnu sredinu, ali i zdravlje stanovništva.

Sve navedeno bi trebalo biti jasan signal srbijanskim vlastima da više obrate pažnju i povedu računa o ugovorima koje sklapaju sa kineskom državom, kreditorima i investitorima.