Azerbejdžan pokreće operaciju bezbednosti granica usred rastućih tenzija sa Rusijom

Azerbejdžan je pokrenuo veliku bezbednosnu operaciju „Pogranični štit“ duž svoje severne granice sa Rusijom za borbu protiv prekograničnog organizovanog kriminala, terorizma i ilegalne trgovine oružjem i drogom.

Zvaničnici opisuju graničnu patrolu kao deo rutinskih operacija za sprovođenje zakona, ali tajming postavlja geopolitička pitanja. Inicijativa je usledila nakon perioda rastućih tenzija između Bakua i Moskve. Analitičari sumnjaju da je Azerbejdžan sve više frustriran pristupom Rusije regionalnim pitanjima, posebno njenim stavom prema Jermeniji.

Nedavna analiza bne IntelliNevs-a ukazuje na zahlađenje odnosa između Azerbejdžana i Rusije, jer Baku smatra da je politika Moskve nedovoljno usklađena sa sopstvenim interesima. U ovom kontekstu, granična operacija bi se mogla posmatrati kao signal spremnosti Azerbejdžana da ostvari veću kontrolu nad svojim bezbednosnim okruženjem, nezavisno od ruskog nadzora.

Operacija, koja traje od 3. do 10. februara, biće sprovedena u severnim okruzima Kuba, Gusar, Hačmaz, Balakan, Zagatala, Gah, Šeki, Oguz i Gabala, sa policijskim kontrolnim punktovima postavljenim u ključnim oblastima. Kako prenosi azerbejdžanska državna novinska agencija AzərTAc, operacija se zasniva na sporazumima između ministara spoljnih poslova Azerbejdžana i Rusije o pojačanoj saradnji na granici.

Dok azerbejdžanske vlasti insistiraju da je Granični štit standardna bezbednosna operacija, njen obim i ciljevi sugerišu širi program. Operacija ima za cilj da identifikuje i neutrališe članove transnacionalnih organizovanih kriminalnih grupa i terorističkih organizacija, poremeti rute krijumčarenja oružja, eksploziva i droge i spreči nezakonite finansijske tokove koji bi mogli da podrže kriminalne i ekstremističke aktivnosti. S obzirom na geopolitičku pozadinu, neki posmatrači to vide kao deo strategije Bakua da ojača svoj suverenitet nad pograničnim oblastima u vreme kada su odnosi sa Rusijom sve neizvesniji.

Prvi izveštaji govorili su o uspostavljanju graničnih prelaza, što je dovelo do spekulacija o ograničenjima kretanja u regionu. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Azerbejdžana je negiralo takve tvrdnje, rekavši da Border Shield ne uključuje stalne blokade na putevima i umesto toga se fokusira na razmenu obaveštajnih podataka i koordinisane akcije za sprovođenje zakona.

Antiteroristička operacija u Gusaru otkrivena u oktobru

Mere bezbednosti usledile su nakon odložene najave antiterorističke operacije koja je održana u okrugu Gusar u oktobru 2024. Služba državne bezbednosti Azerbejdžana i Ministarstvo unutrašnjih poslova otkrili su radikalnu ekstremističku mrežu koja je navodno povezana sa međunarodnim terorističkim organizacijama. Grupa je navodno pripremala napade i postavljala podzemna skrovišta u udaljenim šumskim oblastima u blizini sela Khil, Jibir i Iasab – samo pet kilometara od ruske granice.

Tokom operacije nekoliko boraca je ubijeno nakon pružanja oružanog otpora snagama bezbednosti, dok su ostali uhapšeni. Zvaničnici za sprovođenje zakona zaplenili su značajan arsenal oružja, uključujući puške kalašnjikov, eksplozive i bombe na daljinsko upravljanje, što je izazvalo zabrinutost zbog razmera ekstremističkih aktivnosti u regionu. Neki od boraca su u prošlosti bili povezani sa terorističkim grupama, uključujući Šumsku braću, ekstremističku grupu koja je ranije bila aktivna na Kavkazu.

Činjenica da je operacija objavljena tek mesecima kasnije podstakla je spekulacije da azerbejdžanske vlasti postaju sve sigurnije u suočavanju sa bezbednosnim pretnjama bez traženja ruske podrške. Ovo može ukazivati na promenu strategije jer Baku nastoji da pooštri kontrolu nad bezbednosnim pitanjima u svojim severnim regionima, gde su radikalni elementi povremeno bili aktivni.

Ekstremistička pretnja ponovo se pojavljuje

Jedna od glavnih zabrinutosti u bezbednosnim merama Azerbejdžana je navodni oživljavanje Šumske braće, džihadističke grupe koja je prvobitno bila aktivna u ruskom regionu Dagestana kao deo šerijatskog džemata Emirata Kavkaza. Grupa je ranije vršila napade na agencije za sprovođenje zakona u Dagestanu i Azerbejdžanu, širila ekstremističku ideologiju i promovisala prekogranične militantne aktivnosti.

Ponovo je osnovao Rappani Khalilov 2007. godine, Šumsku braću je kasnije predvodio Ilgar Molahjev, državljanin Azerbejdžana koji je postao komandant džemata Derbent pre svoje smrti 2008. godine. Nakon smrti narednih vođa, grupa je u velikoj meri raspuštena do 2016. Međutim, novi dokazi ukazuju na vezu između ostataka grupe i Islamske države (ISIS), pošto je organizacija zvanično objavila svoje prisustvo u Azerbejdžanu 2023. godine.

Prema izveštaju Al-Nabe, ISIS je objavio svoje aktivnosti u Azerbejdžanu 14. septembra 2023. godine, a pet dana kasnije, azerbejdžanske bezbednosne snage su pokrenule operaciju protiv militanata u Gusaru. Operacija je navodno rezultirala neutralizacijom ekstremističkih boraca, od kojih su se neki ranije borili u Siriji i Iraku. Propaganda grupe uključivala je spominjanje iranskih lidera kao neprijatelja, što ukazuje na širu ideološku usklađenost sa globalnim džihadističkim pokretima.

U prošlosti, Šumska braća i njihove pridružene militantne mreže izveli su brojne napade, uključujući bombaški napad na džamiju Abu Bakr u Bakuu 2008. godine, u kojem su ubijene dvije osobe, a ranjeno 18. Grupa je takođe planirala da uspostavi pobunjeničke ćelije u severnim regionima Azerbejdžana pre nego što ju je razbilo Ministarstvo nacionalne bezbednosti 2007-2008.

Geopolitičke i bezbednosne implikacije u regionu

Pokretanje granične straže poklapa se sa širom promenom spoljne politike Azerbejdžana. Dok Baku već dugo sarađuje sa Moskvom po pitanju bezbednosti, nedavne diplomatske tenzije ukazuju na to da zemlja sada preispituje svoju zavisnost od Rusije.

Tenzije između Azerbejdžana i Rusije porasle su u januaru nakon diplomatske prepirke zbog kritičnih medijskih izveštaja i nerazjašnjene istrage o kobnoj avionskoj nesreći azerbejdžanskog putničkog aviona AZAL u decembru. Avionska nesreća, u kojoj je poginulo 38 ljudi, dovela je do optužbi Azerbejdžana da Rusija krije važne informacije o incidentu.

Tajming operacije Zaštita granice, koja se odigrala samo nekoliko nedelja nakon što su tenzije između Azerbejdžana i Rusije postale javne, ukazuje na samouvereniji, samodovoljniji pristup Azerbejdžana u suočavanju sa bezbednosnim izazovima.

Kako Azerbejdžan sve više diverzifikuje svoja partnerstva, uključujući produbljivanje odnosa sa Turskom i Izraelom, i jača bezbednosnu saradnju sa Zapadom i posebno sa SAD – predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev obožava Donalda Trampa, koji je takođe lični prijatelj Alijevog bivšeg -zet Emin Agalarov – Uticaj Rusije na Baku bi mogao da opadne.

Izveštaj azerbejdžanske državne televizije Ictimai TV (Javna TV) istakao je pogoršanje odnosa, a voditeljka Nigar Sabirgizi je izjavila da Azerbejdžanci nisu zaboravili istorijske teritorije koje su predate Rusiji. Iako je odbacila teritorijalne pretenzije, rekla je da Baku želi da podseti svet na istorijske činjenice. Ovo je verovatno bio prvi put da je jedan provladin televizijski kanal tvrdio da je Derbent, grad sa značajnim azerbejdžanskim stanovništvom, neprijateljski pripojen Rusiji. Takva „sećanja“ su obično rezervisana za Jermeniju i Iran.

„Rusija nastavlja da se ’rva’ sa Azerbejdžanom“, primetio je Sabirgizi, navodeći neuspeh Moskve da zadrži Jerevan pod kontrolom tokom Drugog rata u Karabahu i naknadno povlačenje ruskih mirovnih snaga iz regiona. Trenutni neprijateljski stav Rusije je posledica sposobnosti Azerbejdžana da potisne ruski uticaj u svojim poslovima, uključujući i spoljnu politiku. blokiranjem pokušaja Moskve da osnuje konzulat u Hankendiju (Jermenima poznat kao Stepanakert).

„Odnosi između Bakua i Moskve su najzategnutiji“, rekla je ona, dodajući da rusko odbijanje da prizna odgovornost za incident sa AZAL-om znači da se odnosi neće uskoro vratiti na prethodni nivo./IntelliNews/