Afrikanci koje Rusija prevarila da se bore u smrtonosnim šumama Ukrajine 

Kenijac koji je očekivao posao u obezbjeđenju kaže da mu je data puška bez obuke i da je naučio pucati gledajući druge 

Novi izvještaj fokusira se na muškarce iz Afrike koji odlaze u Rusiju s obećanjima o sigurnom poslu u civilnom sektoru, da bi na kraju završili na prvim linijama fronta u Ukrajini.

Izvor: Centar za strateške komunikacije 

Oko Michaelovog položaja, duboko u ukrajinskoj šumi, tijela mnogih njegovih drugova ležala su napuštena na mjestima gdje su poginuli. 

Beskrajna prijetnja napada dronovima značila je da je bilo previše opasno izvlačiti njihove posmrtne ostatke. 

„Ako je tijelo bilo duboko u šumi, bilo je teško doći do njega. Većina ih se raspadala u šumi“, prisjeća se Michael. „Ako je tijelo bilo blizu mjesta gdje su bili ljudi, onda su ih oni izvlačili“. 

Mladi Kenijac, koji je odbio dati svoje pravo ime, kaže da se brzo navikao na prizor mrtvih tijela. 

„Bilo je mnogo leševa; neki su čak bili na putu, neki u rijeci. Vidio sam mnogo mrtvih tijela. Neki su bili Rusi. Vidio sam i neke mrtve Afrikance“, sjeća se Michael. 

Tvrdi da mu to nije obećano kada je tražio posao hiljadama kilometara daleko od kuće. 

Prošle godine postao je jedan od hiljada mladića iz afričkih zemalja koji služe kao plaćenici na prvoj liniji ruske invazije na Ukrajinu. 

Moskva je optužena za regrutovanje velikog broja očajnih mladića iz Afrike, Azije i Bliskog istoka kako bi pokušala popuniti praznine u svojim redovima uzrokovane užasnim stopama žrtava u iscrpljujućem ratu u istočnoj Ukrajini. 

Izvještaj ukazuje na ranjivosti prevarenih 

Novi izvještaj ukrajinskog Centra za strateške komunikacije optužuje Rusiju da redovno koristi obrazovne stipendije, sportske događaje i agencije za zapošljavanje kao paravan kako bi prevarila afričke muškarce da putuju u Rusiju. Mnogi su toliko zainteresirani da sami plaćaju svoj put. 

Smatra se da su regruteri, također, iskoristili postojeće migracijske mreže koje imaju dugu historiju pronalaženja i iskorištavanja jeftine radne snage. 

Centar je rekao da Rusija "iskorištava socio-ekonomske ranjivosti afričkih zemalja i lične motivacije stranaca, omogućavajući Kremlju da presreće migracijske tokove i preusmjerava ih iz civilnog sektora direktno na prvu liniju". 

Po dolasku, Afrikanci su otkrili da im se dokumenti često oduzimaju i da im se daju vojni ugovori koje moraju potpisati na ruskom, koji ne razumiju. 

Ukrajinska odbrambena obavještajna služba navodi da je do sada identificirala 2.965 afričkih građana koji su potpisali vojne ugovore. 

Smatra se da su regruter,i također, iskoristili postojeće migracijske mreže koje imaju dugu historiju pronalaženja i iskorištavanja jeftine radne snage. 

Najčešća regrutna područja bila su Kenija, Egipat, Kamerun, Gana, Nigerija, Uganda, Alžir, Mali, Južni Sudan i Južna Afrika. 

Michael je imao 25 ​​godina i radio je u prodaji kada je odlučio prihvatiti ponudu za posao u Rusiji. 

Zemlja je dugo bila tražena destinacija za mnoge afričke muškarce koji su željeli studirati, raditi ili pronaći put u Evropu. Godine ruske propagande prikazivale su Rusiju kao zemlju punu mogućnosti i bez rasizma Zapada. 

Znao je da je regrutiran za nešto što ima veze s vojskom, ali regruteri su opisivali posao daleko iza prve linije fronta. 

„Kada smo bili regrutovani, opisali su to više kao posao obezbjeđenja“, rekao je telefonom za The Telegraph. 

„Govorili su: 'Štitit ćete područja gdje je rat već završen. Samo ćete pružati zaštitu, kao obezbjeđenje'“, kaže Michael. 

Kandidatima je rečeno da će dobiti bonus za potpisivanje ugovora od 5.600 funti i 1.700 funti mjesečno. 

Takve sume su nezamislive mnogim mladim Afrikancima. Novac i naivnost kandidata ih zasljepljuju za stvarnost onoga na što se prijavljuju, rekao je. 

„Mislim da mnogi Kenijci ne znaju u šta se upuštaju. Mogu reći da su mnogi Kenijci prevareni da dobiju te poslove. Svi žudimo za zelenijim pašnjacima, pa ako čujete da možete ići i zaraditi dobru količinu novca, onda ćete biti zaslijepljeni time“, kaže Michael. 

Po dolasku je potpisao vojni ugovor i dobio je opremu i pištolj, prvi put da je držao pušku u rukama. 

„Dali su nam pancir i sve ostalo i rekli nam da idemo. Nikada me nisu ničemu obučili. Naučio sam kako se koristi puška nakon što sam gledao druge ljude kako je koriste“, sjeća se Michael.  

Njegove prve misije bile su dostava hrane, ali kasnije je poslan na front, u stalnoj opasnosti od ukrajinskih dronova. 

„Koristili su mnogo dronova. To je bila više borba dronovima. Uglavnom bismo se borili dronovima, a ne s ljudima. Većinu vremena smo pucali na dronove i ako vas dron vidi, onda napada“, kaže Michael. 

Na kraju je dezertirao i kenijska ambasada mu je pomogla da se vrati kući. 

Od sedam sunarodnika s kojima je putovao u Rusiju, jedan je mrtav, jedan je nestao, a ostali su se vratili. Nikada nije obećanu plaću. 

„To nije ono za šta sam se prijavio. Osim toga, znate, rat nikada nije lagan“, ističe Michael.